Borba za Minjino zdravlje: Genetičarka i majka posvećena pronalaženju leka za retku bolest ADSL

Majka trogodišnje Minje otkriva kako kombinuje znanje genetičara i majčinsku ljubav u borbi za lek.

• Koliko vaša ćerka Minja ima godina i kada joj je dijagnostikovana bolest?

Minja je danas trogodišnja devojčica koja je dijagnozu ADSL deficijencije dobila genetičkom analizom u 8. mesecu života.

• Da li možete da objasnite šta je ADSL deficijencija?

ADSL deficijencija je izuzetno retka metabolička bolest koja je uzrokovana mutacijama u ADSL genu. Mutacije smanjuju efikasnost jednog enzima ADSL (adenilo-sukcinatne lijaze), ključnog za sintezu purina - gradivnih elemenata nukleinskih kiselina (DNK, RNK) i molekula koji nose energiju (ATP). Zbog nefunkcionisanja enzima dolazi do nagomilavanja štetnih jedinjenja u njenom organizmu koja uzrokuju čitav niz kliničkih simptoma.

• Kakve poteškoće sve ima Minja?

Minja je po rođenju bila hospitalizovana na intenzivnoj nezi zbog pospanosti, apneja (prestanka disanja) i zastoja srčanog rada. Sa mesec dana razvila je epilepsiju koja je usporila njen psihomotorni razvoj. Zbog napada koji su nekontrolisani i svakodnevni Minja danas ne sedi, ne govori, ne prati pogledom ...

• Kako izgleda vaša borba za Minjino ozdravljenje, da li imate nečiju pomoć, da li postoji udruženje ili institucija koja se bavi tom bolešću?

Minja zahteva celodnevnu negu i nadzor u šta je uključena cela porodica, kao i medicinske sestre čija je stručna pomoć neophodna.

Posmatrajući spektar učestalosti retkih bolesti ADSL deficijencija spada u izuzetno retke bolesti, sa svega nekoliko stotina dijagnostifikovanih pacijenata širom sveta. Zbog toga ne postoji, tačnije nije postojala, nikakva organizacija niti udruženje koje se specifično bavilo ovom bolešću.

• Pročitao sam da ste uspeli da pokrenete dva projekta u Americi, da li možete nešto više o tome da kažete?

Po dobijanju dijagnoze odmah sam stupila u kontakt sa kolegama iz inostranstva koji su me uputili na biotehnološku kompaniju Perlara iz San Franciska koja se bavi prenamenom lekova. Prenamena lekova je jedna atraktivna strategija kojom testiramo efikasnost već odobrenih lekova u lečenju neke bolesti odnosno nalazimo novu upotrebu za stare lekove. Ona ima veliku prednost kada je lek hitno potreban u odnosu na razvoj potpuno novih lekova koji je skup, dugotrajan i često neuspešan proces. Vrši se primenom AI (veštačke inteligencije) i ćelijskih\životinjskih modela bolesti. Konkretno, genetičkim manipulacijama dizajniraju se model organizmi (životinje) koje boluju od ADSL deficijencije, a zatim tretiraju hiljadama već odobrenih lekova, dok se prate određeni parametri u smislu da li dolazi do poboljšanja. Ukoliko neki lek pokaže pozitivan efekat moguće ga je praktično odmah primeniti jer je već prošao neophodna preklinička i klinička testiranja odnosno dokazano je dovoljno bezbedan.

Drugi, složeniji projekat je projekat razvoja genske terapije koji ima za cilj da uvede funkcionalan, terapeutski ADSL gen u nervni sistem pacijenta, dovede do nastanka funkcionalnog ADSL enzima i omogući trajno poboljšanje njegovog zdravstvenog stanja. ADSL gen se pakuje u virusni omotač, tako formiran vektor odnosno "vozilo" se unosi u nervni sistem, a prirodna sposobnost virusa da inficira ćelije se koristi za isporuku ADSL gena u samu nervnu ćeliju. Ovaj projekat sprovodi tim iz Medicinskog centra u Dalasu (UT Southwestern Medical Center) koji poseduje ekspertizu u razvoju genskih terapija za retke neurodegenerativne bolesti.

• Pročitao sam da ste po struci genetičar i da radite na pronalasku leka za ovu bolest, da li možete nešto više o tome da kažete?

Pošto farmaceutske kompanije ne pokazuju interesovanje za retke bolesti od kojih zbog malog broja pacijenata ne mogu da profitiraju, postaje trend da su roditelji dece sa retkim bolestima pokretačka snaga koja povezuje usamljene istraživačke grupe, prikuplja podatke o pacijentima i finansijski stimuliše istraživanja. Kako sam po struci genetičar bilo mi je olakšano da preuzmem inicijativu i pokrenem naučne projekte sa ciljem razvoja efikasne terapije za ADSL deficijenciju, koja će koristiti ne samo Minji, već i svoj drugoj deci oboleloj od ove bolesti, sada, ali i u narednim generacijama.

• Kako napreduje vaše istraživanje, da li ima pomaka, ako možete da objasnite na koji način tražite lek, kako teče proces?

Napredak apsolutno postoji! Prenamena lekova na kvascima je dala lek kandidat – disulfiram, lek koji je odobren još davne 1951. godine, a koristi se za lečenje hroničnog alkoholizma (ADSL Cure Odyssey - by Ethan O. Perlstein, Ph.D.). Tim lekom je zatim u drugoj laboratoriji u Pensilvaniji tretiran i ADSL crv (složeniji model organizam oboleo od ADSL deficijencije) pri čemu je pozitivan efekat disulfirama ponovljen. Na osnovu ovih rezultata lek je uveden Minji i na njenim uzorcima urina je pokazano da dolazi do smanjenja koncentracije toksičnih metabolita. Pored disulfirama dobijeno je još nekoliko lekova kandidata koji trenutno prolaze dodatne testove. Sveukupno, projekat prenamene leka je dao dovoljno naučnih argumenata za inicijaciju kliničke studije na ljudima.

Što se tiče projekta razvoja genske terapije on je još uvek u povoju. Inicijalno je dizajniran i sintetisan vektor sa ADSL genom kojim su početkom aprila, kao deo studije o bezbednosti, tretirani zdravi miševi. Ohrabrujuće je da do danas kod njih nisu zapaženi nikakvi štetni efekti. Trenutno tim iz Dalasa intenzivno radi na razvoju obolelih ADSL miševa, a po rečima glavnog istraživača projekat za sada napreduje bez poteškoća.

• Da li već postoje neki lekovi koji se upotrebljavaju za lečenje ove bolesti?

Ne postoji specifična odobrena terapija za ADSL deficijenciju. Pacijenti koriste lekove za kontrolu epileptičkih napada, pri čemu je često neophodna polifarmacija odnosno upotreba dva i više antiepileptika. Rezistencija na lekove je uobičajena.

• Koliko novca je potrebno da sakupite za razvoj terapije?

Za prekliničku fazu razvoja genske terapije za ADSL deficijenciju, iniciranu u Medicinskom centru u Dalasu (UT Southwestern Medical Center) u septembru 2023. godine neophodno je oko 400,000 USD, podeljeno na četiri jednake rate. Trenutno prikupljamo sredstva za drugu ratu, a nedostaje još otprilike 40,000USD.

(Telegraf.rs)