U opancima išao u školu, sada je dobio sve o čemu je maštao: Slavkovići više nisu gladni, a ovo im je novi dom

U selu Kozji Dol kod Trgovišta, blizu granice sa Severnom Makedonijom, žive Slavkovići, majka Stojanka, otac Jova i njihova tri sina Igor, Nikola i Danijel. Ova porodica živela je u trošnoj, memljivoj kući od socijalne pomoći i obroka koje su dobijali od socijalne pomoći.

Kuća Slavkovića bila je dotrajala. Zidovi su bili puni vlage, potpuno goli, kupatilo nije imalo pločice, majka je veš prala na ruke, a kreveti u kojim su spavali raspadali su se. Odeća im je stajala u delu kući koji je od spoljnih uslova ograđen samo daskama. Njihovo stanište bilo je nedostojno ljudskog života, sve dok ih nisu posetili humanitarci Tamara Misirlić i Marko Nikolić. 

Tamara i Marko ispunili su im sve želje. Za svega nekoliko nedelja oni su im kupili odeću, obuću, hranu i tehniku, sredili su im kuću tako da je sada neprepoznatljiva i ispunili im najveće želje.

Najmlađi dečak, Danijel, učenik je sedmog razreda, koji je do škole išao sat i po vremena pešaka po snegu i kiši, a da adekvatnu odeću za to nije imao. Trpeo je glad i hladnoću, gledajući drugu decu kako imaju ono što on nema, a Marko i Tamara sada su mu napravili sobu, u koju su stavili sve što je jednom đaku potrebno. Od novog kreveta i posteljina, preko radnog stola i stolice, knjiga i svezaka, pa sve do PVC stolarije koju nigde u kući ranije nisu imali. Njegova najveća želja bila je da dobije nove patike i cipele.

- U opancima idem u školu.Voleo bih da imam nove patike i cipele - rekao je pre samo nekoliko nedelja Danijel.

A sada, pored ispunjene najveće želje, biće mu omogućeno i da se školuje, kako bi jednog dana mogao da izdržava svoju porodicu.

- Imam novu garderobu, nisam više gladan. Srećan sam. Dobio sam sveske, hemijske, bojice... Sada obećavam da ću biti odličan đak - poručio je on.

Soba najstarijeg sina Igora, koji ponekad radi kao nadničar, bila je trošna. Pod se doslovno raspadao i po njemu se mogla videti zemlja. Zidovi su bili puni rupa i cigle su se videle, a dve drvene grede držale su krov d se ne uruši. Krevet je bio trošan i prepun stare odeće. Sada Igor u svojoj sobi ima laminat, novi prozor i potpuno sređene zidove, a posebnu sreću Igoru je doneo nov krevet, polica i televizor koji se nalazi na njoj. Kao i njegov mlađi brat i on je u sobi dobio radni sto i stolicu. 

Trošna kuća, ranije bez fasade i puna rupa, sada je dobila novo belo ruho. Krov je popravljen, a na zidovima visi šareno cveće, a porodica je dobila i nova ulazna vrata.

Kupatilo porodice Slavković bilo je vez pločica, a lavabo je bio napravljen od betona. Zidovi su se kao i u drugim mestima u kući raspadali, a plafon je bio napravljen od drveta, koje je i samo bilo staro i nebezbedno. Sada je kupatilo porpuno novo. Postavljene su pločice i sve neophodne instalacije. Porodica Slavković sada ima i lavabo, wc šolju, bojler, pa čak i zidno ogledalo iza kog se krije polica.

Nikolina soba bila je puna buđi. Nije imala prozor, a njegov krevet bio je toliko utonuo, da na njemu jedva da je moglo da se spava. Ovaj momak sada ima krevet i presrećan je zbog jastuka i novih raznobojnih olovaka koje je dobio.

Kuhinja je sada opremljena najnovijim elementima, koji će porodici Slavković omogućiti lepe porodične obroke i kvalitetno zajedničko vreme.

Osim sređene kuće, članovi porodice dobili su novu odeću, obuću, sređene zube, tehniku. a Igor su Tamara i Marko ostaviri i dve najveće želje - obilazak Beograda na vodi i novi bickl.

(Telegraf)