"Dete mi je umiralo na rukama": Potresna priča Zaječaraca, moraju živeti blizu bolnice, a već duguju za kiriju

Srećko Ćeferjanović (40) iz Zaječara čovek je u nevolji. Obraća se za pomoć govoreći da mu nema druge. Život ga primorava da reaguje brzo i da nađe način da iz ove priče izađe ne kao pobednik, već sa najmanjom mogućom štetom. U martu 2019. godine dobio je blizance Lenu i Kostu. Prevremeno rođena deca prošla su kroz višegodišnju borbu za život. Opasnost, objašnjava nam otac, nije prošla. A nevolja koja ga je sad zadesila, poljuljala im je tlo pod nogama.

Srećko je nedavno ostao bez posla. Radio je za agenciju pri jednom javnom preduzeću. Agencija je zamenjena, on je ponovo angažovan, ali ne i isplaćen, što je prethodilo raskidu ugovora. Od tog novca plaćao je stan u Beogradu gde su supruga Jelena (35), on i dvoje dece živeli od momenta njihovog rođenja.

Preporučujemo

Kako nam je rekao, prva četiri meseca blizanci su proveli u bolnici. Odmah potom izvedeni su u stan nadomak takozvane Tiršove.

"Oni se leče pre svega u Tiršovoj. Zbog prirode njihove bolesti stan je vrlo blizu. Mora da bude. Nekoliko je puta bilo urgentno, da su morali hitno u salu. Meni je dete umiralo na rukama, nego srećom smo se zatekli kod lekara, pa je ekspresno uvedeno u salu. Čak i u tom stanu, na desetak minuta od Tiršove, nisam siguran da bismo uspeli da je spasemo", priseća se u razgovoru za Telegraf.rs.

Lekari su im kazali da će tokom prvih sedam godina života morati da budu spremni na to da pomoć zatraže svakog časa, te da im je stan potreban toliko dugo. Bez prihoda od posla koji je Srećko izgubio, iznajmljivanje više ne mogu da priušte.

Kaže nam da duguju dve kirije, te da su zamolili vlasnika za strpljenje. Pokrenuli su akciju prikupljanja novca na privatni račun, i nadaju se da će uspeti da prikupe sredstva da stan plate unapred.

"Zato je meni i žao da sada kada predstoje dve godine ključne, da izvučemo što više od njih, da ne možemo da imamo pristup stručnjacima", kaže nam ističući da se roditeljima ne gasi nada da će jednog dana moći da žive samostalno.

Već prikupljen novac za jednu kiriju / Foto: Privatna arhiva

Blizanci rođeni prevremeno

Objašnjava da su bilzanci mrtvorođeni, pa oživljavani. Majka ih je donela na svet u 25. nedelji. Zašto, ne znaju ni sami.

"Ona je cele noći imala kontrakcije, ispostavilo se na kraju, ali nije ni znala. Na ginekologiju smo se javili 4. marta uveče, dežurni lekar nije ni pogledao suprugu. Dozivala ga je cele noći i babicu, ma niko ništa, i ujutro kad je došao njen lekar, ona je već bila otvorena pet prstiju i porođaj je bukvalno počeo", kaže dodajući da ne razlog ne znaju, ali da mu često prolazi kroz glavu da su posledice ipak mogle biti sprečene.

Kaže da je u velikom porodilištu primljena sa velikom zadrškom.

"Ovo nije porođaj, ovo je pobačaj", prenosi reči lekara.

"Šta ste vi radili cele noći i šta ste čekali? Pitanje je da li će preživeti", nastavio je sa pitanjima, ne dajući im nadu.

Ipak, deca su pobedila sumorne prognoze, iako je put dug i trnovit. Lena je rođena sa 700 grama, Kosta sa 800.

"Kosta je operisan pet puta na mozgu, jednom na srcu, dva puta na crevima", kaže otac.

Ćeferjanovići: Jelena, Kosta, Lena i Srećko / Foto: Privatna arhiva

"Ni sami lekari nisu verovali da će uspeti. Posledica prevremenog rođenja bilo je to moždano krvarenje, treći na četvrti stepen, i kao posledica tog krvarenja koje se nije apsorbovalo, oboje su razvili hidrocefalus. To je stanje kada likvor koji kruži ne može da oteče iz glave, nego se zadržava u glavi. Ona se uvećava. Ako se ne operiše, može da pukne. Tako se to završavalo pre 20 godina, dok se neurohirurgija nije razvila kod nas. Onda je Lena, kad je napunila dva kilograma, stekla uslov da uđe u salu i ja se sećam da mi je tad neurohirurg rekao: 'Daj da spašavamo šta možemo.' I njoj je stavljena ta pumpica. A kod Koste je stavljena nekih dva meseca po izlasku. To se bilo apsorbovalo, krenulo nabolje, međutim, morao je i on da dobije pumpicu", priča nam Srećko.

Dodaje da uprkos pruženoj pomoći, i na pumpicu mora da se motri.

"Problem sa njima je što se često zapušavaju, inficiraju, prestanu da rade, to se kod Lene osam puta desilo. Ona je čak osam puta operisana. Sada ima dve pumpice, koje po poslednjem snimku rade, ali pitanje je... Svakog trena mogu da se zapuše. Ima epilepsiju, ona se vidno razlikuje od Koste. Još uvek ne priča. Kaže: 'Mama, baba'. Ne može da hoda, ali može da se uspravi, da stoji. Sve smo to postigli. Kad lekari pogledaju magnet, kažu da bi trebalo da bude biljka. Ali nije tako u praksi. Ali možda bi i bila da nismo radili toliko koliko smo radili. Zato je meni i žao da sada stanemo", ponavlja otac.

Život na relaciji Zaječar - Beograd

Priča kako su prodali stan u Zaječaru koji je dobio od majke. Njime su obezbedili novac za tretmane kod logopeda, defektologa i fizikalnu terapiju...

"Da nije bilo tih sredstava od prodaje stana i da nije bilo fondacije, mi ne bismo nikako mogli da im priuštimo", kaže dodajući da se za decu već prikuplja humanitarna pomoć, ali da njome nisu pokriveni troškovi stanovanja, zbog čega se ovog puta novac prikuplja direktno na račun roditelja.

"Supruga i ja imamo dogovor. Ako se skupi dovoljno da se plati šest meseci ili godinu dana unapred, 400 evra je kirija u tom stanu, da se onda preostala sredstva preusmere na Fondaciju i da se objave priznanice da je stan unapred plaćen. Da bi to bilo transparentno prikazano", dodaje.

U času razgovora, on i Kosta bili su u Zaječaru.

"Često se desi kad dođemo ovde za neki blagdan, za slavu, eto, za Božić, da se sanitetom vratimo u Beograd. Zato nam je važno da budemo tamo. Ne samo da bi im se zdravlje unapredilo, već i zbog permanentne opasnosti", dodaje.

Napredak se, ističe, vidi.

"Nama je Kosta bio životno ugrožen za svoj prvi rođendan, jedva preživeo, sad smo došli do toga da on priča, da hoda, da razume, da ima šanse da stigne svoje vršnjake. Tako kažu lekari. Prošle godine, kada je imao četiri, rađena je procena da je na uzrastu deteta od tri, a sad će ponovo da se radi procena, nadam se da će biti na četiri, četiri i po. Blizu je da stigne svoje vršnjake i da jednog dana vodi normalan život, ako ga nešto drugo ne ugrozi", govori jasno, iskreno, s primerenim tonom, ali ne i sa beznađem u glasu.

Kaže nam i šta rade u zavičaju. Stariji Ćeferjanović ide na posao, mlađi u vrtić. Na sreću, ovaj diplomirani ekonomista, ima drugi posao.

"Ja radim inače u pozorištu, ali sam četiri i po godine bio na bolovanju. Supruga je i dalje zbog nege deteta. Sa tako teško bolesnom decom, morala su da budu dva roditelja. Vratio sam se u međuvremenu u pozorište, nije moglo da se izdrži sa 65 odsto moje plate. I pre nego što sam se zaposlio u pozorište, ja sam radio to očitavanje struje. Meni je tu naknada bila 110.000 mesečno, što je bilo sasvim dovoljno da se plate i stan i neka garaža koju smo morali da iznajmimo, da se plate troškovi, to je funkcionisalo kako treba.

Sad je problem što ja u Zaječaru ne mogu da nađem dodatni posao. Zaječar je mali grad, nerazvijen, ovde ljudi imaju problem da nađu jedan, a kamoli dva posla. Dodatni je problem što ja gledam da Kosta više vremena provodi u Zaječaru nego u Beogradu, da bi malo išao u vrtić. Decu posmatra kao strane objekte. Skoro pet godina je viđao samo odrasle osobe, treba da se socijalizuje. Ako sam ja prepodne u pozorištu, on je u vrtiću, popodne ja sam sa njim, radimo onlajn", objašnjava kako im izgleda dan.

"Odrekli smo se i karijera i prijatelja i roditelja"

Pokušali su, kaže, da kupe stan u Beogradu. To im nije pošlo za rukom.

"Stan u Zaječaru vredi između 20. i 28.000 evra, a stan Beogradu... Ja sam probao da podignem kredit, ali sam odbijen", kaže.

Ispričavši sve pojedinosti u vezi sa pomoći koja im je potrebna, kako ne bi ostao dužan neko objašnjenje, spominje i okolnosti. Manje bitne, ali takođe uticajne na život kakav danas vode.

"Dve godine nismo smeli da se maknemo daleko od Beograda, eventualno na Kosmaj, malo u prirodu. Nisam mogao da odvedem decu na selo, da vide travu ili drvo. Život nam se potpuno promenio. Odrekli smo se i karijera i prijatelja i roditelja. Ja nisam verovao u te priče, znam da je Beograd metropola, ali da nećemo imati s kim da popijemo kafu... Ja sam pokušavao sa tim komšilukom, silne smo praznike proveli tamo, da ih pozovem, da im dam farbana jaja, da dođu na kafu, ma ne, niko. Nijedno prijateljstvo nisam ostvario. Ima neka kafana na ćošku ulice u kojoj je zgrada. Rekao sam supruzi: 'Dođe mi da siđem u kafanu, da sednem s nekim koga ne poznajem, čisto malo da popričam o nečem drugom, što nema veze s lekarima, s rehabilitacijom, sa bolnicom. Samo o nečem drugom da čujem.'

Beograd je toliko veliki, a čovek se oseća usamljeno. Ali, u Beogradu sam i doživeo neke stvari koje nisam ovde. Ljudi hoće, kad vide da vodite decu, da vam pomognu da iznesete kolica iz busa, srdačni su, ali su otuđeni. Prosto neverovatno".

Tekući račun na koji možete uplatiti pomoć za porodicu Ćeferjanović je 205-9001019229857-09.

(Telegraf.rs)