U nedelju humaniturni turnir za Minu u Bačkoj Palanci

Ersoft klub ''Beli vukovi“ iz Bačke Palanke, u nedelju, 23. aprila organizuje humanitarne ersoft igre, a prikupljena sredstva biće uplaćena za lečenje Mine Pošarac u inostranstvu, putne troškove i troškove smeštaja u toku lečenja, laboratorijske analize, specijalističke preglede, banjsku rehabilitaciju i fizikalne terapije, navodi RTV.

- Ersoft je simulacioni sport sličan pejntbolu, gde dva tima pokušavaju da se zabave što je bolje moguće, ispaljujući iz replika vatrenog oružja kuglice od plastike. U poslednje vreme, ersoft je postao veoma popularan kod mladih - kaže za RTV Raša Rusimović, organizator.

Preporučujemo

- Za sve učesnike, biće obezbeđeni piće i hrana – čarobni pasulj Ilije Jovkića. Skup učesnika je u 11 časova na ersoft poligonu "Beli vukovi", koji se nalazi u Šafarikovoj 167 - dodaje on.

Svi zainteresovani, mogu se prijaviti pozivom na broj 064/ 99 72 826.

Kako je ranije ispričala za Telegraf, 26. februara 2022. godine probudila se, dan je bio lep i sunčan, sela je u svoj auto, vozala se po celom gradu, išla na piće sa drugarima i uživala.

- Vratila sam se kući, istuširala i legla u krevet. Kod nas u kući svake nedelje pravi se porodični ručak, na kom se svi rado sastajemo, i pored svih obaveza barem taj jedan dan provodimo zajedno. Nedelja, 27. februar 2022, budim se umorna iako sam spavala celu noć, moj stomak iz meni nepoznatog razloga trne, sedam na krevet i pokušavam da ustanem, tada ustajem i padam - priseća se početka borbe za život.

Suočava se sa teškom dijagnozom i totalnom paralizom od vrata na dole.

- U tom momentu, moj život se menja iz korena. Pozivam svoju stariju sestru koja me brzo odvodi u hitnu, gde me dalje šalju u Sremsku Mitrovicu jer u mom gradu ne postoji bolnica. Odlazimo u Mitrovicu i shvatamo da ja ne mogu ni da mokrim, da postajem retentna, da se moja mokraća zadržava, tada vrše prvu pomoć i šalju me za Beograd u Urgentni centar. Tamo provodim prva 3 dana na intenzivnoj nezi jer je u cvatu još bio virus korone i tako je prosto moralo. Dalje odlazim na neurologiju na dijagnostikovanje moje bolesti, u rekordnom roku otkrivaju da imam tumor na kičmenoj moždini, tada su svi moji organi od mesta na kom se nalazio tumor pa sve do stopala bili oduzeti, kao i noge - ispričala nam je.

Sve je na početku, kaže, izgledalo bezazleno, a onda je usledila još teža dijagnoza.

- Svima se to na samom početku činilo veoma bezazleno jer tumori mogu da budu i benigni. Operišem se na neurohirurgiji u Beogradu i moj oporavak nastavljam u rehabilitacionom centru ,,Zotović''. Međutim, dolazi momenat kada stižu moje analize i shvatamo da se radi o najagresivnijem tumoru glioblastomu 4 gradusa, koji je karakterističan za mozak, ali se kod mene nalazi na kičmi. To mesto tumora je vrlo retko, skoro nikada viđeno. Moji organi posle operacije počeli su da se regenerišu i vraćaju, činilo se da sve ide na bolje, ali kao što sam već rekla saznajemo da moram da nastavim lečenje u vidu zračnih terapija i hemio, jer se radi o raku - samo je deo njene priče.

Za Minin život pošaljite 1471 na 3030

Možemo joj pomoći i uplatama na:

Dinarski račun: 160-6000001615237-70

Devizni račun: 160-6000001616536-53

(Telegraf.rs)