Andrija (12) hoda na prstima, najveća želja mu je da se vrati u školu i druži sa decom: Leka ima u Italiji

Andrija Pavić iz Gračanice u aprilu će proslaviti 12. rođendan. Na prvi pogled zdravo i nasmejano dete, ali Andrija je borac koji uz pomoć svojih roditelja uspeva da pobedi sve probleme i da živi sa teškom bolešću, navodi Radio televizija Gračanica.

Do svoje pete godine bio je zdravo i nasmejano dete. Majka Ivana primetila je da postoje neke promene, ali je mislila da umišlja. Promene u hodu navele su ipak roditelje da se obrate lekarima u Gračanici, a nakon toga i na dodatne preglede. Na klinici za Neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Beogradu ustanovljeno je da boluje od progresivne bolesti „dystrophia musculorum Duchenne” (Dišenove mišićne distrofije). Dobio je odgovarajuću terapiju koju trenutno koristi, kortikosteroide. Danas ovaj dečak hoda na prstima otežano, ali ne odustaje.

Preporučujemo

Ipak, porodica strahuje da se ne pogorša stanje i da će morati ceo život da provede u kolicima. Lek za Andriju ne postoji u Srbiji, ali postoji u Italiji i mnogo je skup. Jedna kutija leka "givanostat" košta 3.500 evra i moraće da ga koristi čitav život. Pored svih problema sa kojima se suočava ova porodica, dodatno i to da niko od roditelja nije zaposlen. Žive od socijalnih primanja i dečijeg dodatka.

Svih ovih godina pomagali su im roditelji za kupovinu lekova, hrane, jer je potrebna posebna ishrana za dečaka. Andrija je uz pomoć majke išao u školu, ali nakon što je otac Stefan morao da ide na privremeni rad na tri meseca u Luksemburg kako bi obezbedio novac za lekove, nije imao ko da ga vozi u školu. Majka Ivana odlučila je da Andrija pređe na onlajn nastavu.

Na pitanje koja mu najveća želja, Andrija je odmah odgovorio da bi voleo da hoda i da se vrati u školu "Kralj Milutin“, da bude pored svojih drugara.

Majka Ivana je tražila od nadležnih institucija pratioca za Andriju, ali nije naišla na razumevanje.

- Kucala sam na sva vrata da budem ja lični pratilac ili da mi se samo obezbedi vozilo da moje dete ide u školu, da se druži sa svojim vršnjacima, ali nemoćna sam i nisam naišla na razumevanje. Mi imamo auto, koji smo zbog Andrije kupili na kredit, jer nam je potrebno da idemo na kontrole u Beograd, on ne može da izdrži put u kombi prevoznicima. Ustanem, isplačem se, jer je moje dete zatvoreno u četiri zida. Ja sam mu i drugarica i prijatelj i sve. Andrija ima i sestru Anju koja je prvi razred i kada se vrati iz škole ima svoje obaveze, čak joj i on pomaže da završi i svoje domaće zadatke. Veći deo dana sam ja sa njim jer suprug kada je sa nama, radi ovde sve privatne poslove, ne bira jer smo svesni da moramo da se borimo i da moje dete bar bude na svoje noge.

Ivana je žena koja je borac i sada moli da bar ona ili suprug dobiju posao da bi olakšali na trenutak život.

- Neću ni da plačem, ni da kukam, do sada smo mogli da uz pomoć roditelja sve obezbedimo za Andriju, ali više ne možemo, sve je poskupelo, sada još i lek koji nam je predložen nismo u mogućnosti da kupimo nijednu kutiju. Da bar jedan od nas radi... I kada suprug ide na privremeni rad ostanem sama, neizdrživo je, da bar imamo jedno mesečno primanje.

Svi koji mogu i žele da pomognu malom Andriji mogu to da učine na sledeće žiro račune:

dinarski račun: 205-9001031565005-65

devizni račun: 9031031313339; IBAN: RS35205903103131333959 na ime Ivane Pavić, majke deteta.

(Telegraf.rs)