Baka Ljilja starost dočekala u bivšoj konjušnici: Kad ide u toalet nosi kišobran, pacovi su joj nezvani gosti

Ljiljana Adamović (72) živi u staroj oronuloj kući u Beogradu, a koja je nekada bila konjušnica! Mučena žena ju je kupila, kako bi imala krov nad glavom. Tričavih 17 kvadrata, njen je, ne tako topli dom. Struju ne plaća, krov preti da se uruši, a ona jedva preživljava i na razne načine se dovija za koru hleba, sve preko toga predstavlja joj luksuz.

Ljiljanina kuća se nalazi u dvorištu gde ima više stanovnika i više objekata. Nalazi se na kraju placa u uskom prolazu, a kako smo primetili sve je zapušteno, dotrajalo i neupotrebljivo. Kako kažu komšije, neretko se desi da joj se u kući nađe pacov koji tu i ugine, a vrata od toaleta su joj pala, te je stavila zamenska od frižidera.

"Radila sam godinama u tekstilnoj industriji, kada se raspala Jugoslavija, raspala se i firma. Među prvima sam dobila otkaz", počinje Ljilja za Telegraf.rs.

Nakon gubitka posla, Ljiljanu život nije mazio, već već počeo polako da se urušava kao kula od karata. "Nakon što sam dobila otkaz, ja sam otišla u Sloveniju i tamo sam radila, ali sam potom saznala da umesto upisanog radnog staža preko dve cecenije, imam samo 12 godina. Prevarili su me za deset godina, nisu upisali, jer je to tada tako moglo", priča žena svoju životnu priču.

11.000 dinara mesečno i puna torba lekova

"Živim od tih 11.000 dinara. Platim šta mogu, a struju nemam da platim. Znate kako, ja u kupatilu perem sudove, krov je skroz propao, a ja kada ulazim unutra nosim kišobaran jer sve prokišnjava. Imam komšije koje mi donesu hranu, pa mi tako pomažu, ali mi je hrana najveći problem".

Ćerka je posećuje, ali ne često."Imam ćerku koja živi u Kaluđerici, ima i ona dete i potreban joj je novac, za dete je mnogo para potrebno pa ja ni ne tražim ništa. Veliki sam vernik, i znate kako, Bog me je spasio uvek i poslao mi dobre ljude. Bila sam u klovid bolnici, i nakon sedam dana su me vratili u život, to je samo Božja volja".

Dijagnoza za dijagnozom."Imam ukupno devet bolesti, ono što mi je najgore je dijabetes i četiri stenta koja su mi ugrađena. Pored svega toga, ja pijem oko 30 lekova, a hranim se viršlama i paštetom, a najveća muka su mi pelene koje konstantno nosim. Od moje prijateljice sin dolazi povremeno, dam mu 1.000 dinara on mi kupi neke namirnice, ali to je jako malo i preko toga 100 ili 150 dinara da ga častim".

Velika želja i molba za sve dobre ljude

"Velika mi je želja da imam hranu, dovoljno hrane i da mi neko popravi krov. Molim sve investitore koji mogu da mi pomognu oko krova, plašim se pašće i na glavu. To je samo 17 kvadrata, nadam se da će se naći neka dobra duša da mi pomogne", priča Ljilja i dodaje:

"Hvala Telegrafu, uvek ste u pravo vreme na pravom mestu. I hvala što ste se pojavili da mi pomognete i da ljudi čuju moju priču".

Ljiljana živi u veoma teškim i nehumanim uslovima. Ekipa portala Telegraf.rs ju je posetila kako bi joj pomogla na neki način. 

Ukoliko želite da pomognete Ljilji, uz njenu saglasnost ostavljamo broj njen kontakt telefon na koji je možete pozvati i ponuditi pomoć: 061/317-3200.

(Telegraf.rs)