Renata u sobičku gaji 3 dece, često krišom zaplače: Muž ju je napustio, sama seče drva i čisti ulice za hranu

"Kada sam pred sinom rekla, dok sam radila nešto jako teško, da je bolje da umrem kada nisam sposobna za to, on je rekao - Mama, onda ću i ja s tobom da umrem. Zato pred decom ne govorim teške stvari", pričala je reporterima "Telegrafa" Renata Metodiev iz sela Božica kod Vlasine, samohrana majka čija je priča ganula Srbiju i koja je i te kako sposobna da radi i najteže muške poslove.

"Šta tebi nedostaje?", upitali smo Damjana (10). "Pa... da imam svoju kuću i kupatilo", odgovorio je. A to pitanje - kada će imati dom i kupatilo, postavlja i majci. Ona ne može da ga laže, ali ni da mu ubija nadu, a bez nade i sama bi klonula.

Razdragano se igrao s malom, živahnom devojčicom baršunaste plave kose, trogodišnjom sestricom Magdalenom. Bacali su loptu po celom dvorištu, dok su psi dremali, a kokoške bežale po strani.

Njihova majka tek je ušla u kuću. Bila je na česmi. Jedinoj koju imaju, u dvorištu.

Pred starim drvenim vratima, kroz koja se promalja svetlost jedne sijalice, dok deca večeraju, Renata u mraku krišom pusti koju suzu. A mogla bi da prolije čitavu reku.

Ali, ona je i nas dočekala s osmehom. To je mučeni, a ne osmeh zadovoljstva. Gest ljubavi prema deci za koju se bori i ljubaznosti prema gostima. Njene nežne plave oči ne mogu da sakriju brane koje suzama i tuzi ne daju da prekine svoje majčinske dužnosti. I očinske, jer ih je otac napustio. Javi se on, ponekad, ali od njega nema materijalne pomoći, priča porodica.

Njena starija ćerka Marika, lepa i mlada devojka, sedi na krevetu, bez mimike na licu i razdraganosti u pogledu - radi ono što zna da joj je dužnost, da pomaže majci i pazi na brata i sestru. Ona je oličenje patnje u kojoj se porodica našla - a ima svoje snove i želje. Da li će ih ostvariti?

U kakvoj je situaciji porodica i zašto joj je potrebna naša pomoć?

Topla soba u kojoj je smešten čitav život jedne majke i njeno troje dece odaje utisak da je sve u redu, iako su stvari poređane svud naokolo, pošto mesta za garderober, radni sto, sredstva za higijenu... nema - tu su samo natrpani regali i stari aparati. Ali, dok ima drva, dok ima hrane, život neće stati. Krvav rad ova stamena žena sitnije građe ulaže da bi makar topli dom obezbedila svojoj deci. S motornom testerom ona odlazi u šumu i seče drva. Dovozi ih traktorom koji dobija na zajam. Sama ih cepa i sređuje. Kaže, sramota ju je, jer prolaze kola, pa stanu da gledaju kako to radi.

Radi i kao čistačica u selu, za to dobija platu od opštine i ima dečji dodatak. Sve što zaradi prvo odlazi na decu, pa onda ostalo...

Najveća muka joj je - stan i kupatilo. Ovo prvo je samo prviremeno dobila, a ovo drugo nema. Umivaju se hladnom vodom iz česme, a zimi se voda greje na šporetu. Kupaju se u koritu, kao u 19. veku. Zamislite jednu devojku od 20 godina, koja moli ukućane da odu u goste, da bi se okupala u toj jedinoj sobi koju imaju. Ili kada to čini njihova majka. Ili brat, koji postaje momčić.

Nije uvek sve bilo tako beznadežno. Renatin pokojni brat je dobio smeštaj u dograđenom delu policijske stanice u Božici. Za njega je bila veoma vezana i bio je sjajna zvezda koja je predskazivala da će porodicu izvaditi iz krize. Bio je žandarm u Novom Sadu, a njena majka imala je penziju. A onda, pomračenje. Renatin svet se slama u trenutku kada saznaje da joj brat gine 2010. godine. Još se seća kako je prala odeću posle obdukcije, najstrašnijih detalja onoga što je na odeći još mogla da vidi... Samo u tom trenutku nije suzdržala suze pred nama.

I majka joj je umrla 10 godina potom. "Ti ćeš kod svog sina, a gde ja da idem", govorila je tada Renata želeći da sa batom ode u grob.

Srećom, posao je dobila od opštine, struju, takođe - kabal je razvučen preko dvorišta do susedne zgrade. Dovoljno je to da radi frižider, jedna sijalica i televizor. Zamrzivač se pokvario. Ne usuđuje se da sa takvim instalacijama uključi peć ili šporet. Veš mašine služe samo za odlaganje stvari. Za pomoć je zahvalna predsedniku opštine Surdulica, koji se založio da joj pomogne.

Smrt brata je za nju bio najveći slom. Njegove kolege zaista su se okupile i pomogle kada je to bilo potrebno, kako i običaji nalažu - po smrti i za daće. Ali...

- Kako je bratu prošla godina, niko od njih nije me pozvao - priča Renata.

Možda bi neki od kolega, ipak, mogli da se sete Damjana i posete ovaj predivan kraj, provedu vikend na pecanju i donesu darove sestrićima i sestri svog stradalog druga.

Ipak, osim kuće, Renata kaže da joj je trenutno najveći problem kupatilo i ulazna vrata. Rešenjem ovih problema bilo bi im mnogo lakše, iako i sama priznaje da nema nikakvu garanciju da će uvek moći da koristi ovu prostoriju.

Nekoliko puta susreo nam se pogled sa Marikiim. Za nju je vreme stalo. Ova dvadesetogodišnja devojka izuzetno je sposobna, ali ne može da ostavi majku, brata i sestru. Umesto da živi studentski život, u Sofiji, Nišu ili Beogradu, da izlazi sa drugovima i proživi mladost, ona sedi stuštena u toj jednoj jedinoj sobi i zabavlja dečicu.

Završila je gimnaziju u Bosilegradu i počela da studira medicinu u Sofiji, ali je morala da se vrati svojima. Uostalom, kada bi završila studije u Bugarskoj tamo bi morala i da radi. Želja joj je da upiše neki domaći fakultet za ekonomiju ili finansije.

- Moj dan izgleda veoma teško. Svi smo tu, niko nema privatnost. Ceo dan sam s decom i pomažem majki oko kućnih poslova. Najteže mi pada što ne mogu da nađem svoj posao i da malo manje budem na teretu majke. Imam par prijatelja ovde, koji su mlađi od mene. Ovde nema baš mnogo mladih, svi su otišli. Družimo se obično napolju, retko kada dođu do mene. Sramota me je, ne zbog siromaštva, već jer njima nije svejedno da sede sa mnom dok su tu majka i deca - priča Marika.

Novica Tončev: Uradili smo sve što smo mogli

U povratku iz sela Božica svratili smo u Surdulicu na kafu. Nismo još stigli da pošaljemo pitanja opštini u vezi s ovom porodicom, a na trgu slučajno smo zatekli predsednika Novicu Tončeva. Predstavili smo mu se i rekli gde smo bili, a on je srdačno izašao u susret da nam odgovori kako stoje stvari s ovom porodicom.

- Mi smo uradili sve što smo mogli. Majci smo obezbedili posao, a deci udžbenike. Nažalost, nemamo trenutno stanove, a hoćemo da zadržimo ljude ovde. Moja je želja da u saradnji s Vladom obezbedimo stanove i kuće, kako bi ljudi ostajali ovde. Posebno želimo da sačuvamo one koji žive blizu granice. Treba obezbediti puteve, infrastrukturu, prevoz, zaposlenje - kazao nam je.

Svi koji žele da pomognu Renati i njenoj deci, mogu učiniti uplatom na sledeći način

Račun za pomoć:

205-9011006517808-71

Primalac: Renata Metodiev

Svrha uplate: Pomoć

(Telegraf.rs)