"Voleo bih da imam kupatilo": Pismeni rad dečaka Marka potresao je Srbiju, a danas se njegovi snovi ostvaruju

Pismeni rad jednog dečaka od pre sedam godina digao je Srbiju na noge. Tada su svi saznali za teško bolesnog dečaka Marka Smiljkovića koji ima tumore po vratu i telu, a nema ni osnovne uslove za život. 

Zahvaljujući dobrim ljudima, snovi se pretvaraju se u stvarnost. Marko Smiljković, heroj naše priče, broji dane do useljenja u novu kuću u selu Gornja Ržanica kod Aleksndrovca, pišu Nezavisne Narodne Novine Rasinskog Okruga.

Preporučujemo

- Juče je Marko odvrnuo slavinu u novom kupatilu o kome je maštao, zahvaljujući jednom dobrom čoveku, Banetu Pribakoviću, koji se dobrovoljno latio posla za novu radost. Marko nas je sinoć ispratio sa peškirom u rukama, prvo kupanje u novom domu i topla nova postelja, za miran san i ostvarenje snova jednog dečaka - piše ovaj medij.

Sva ova dešavanja u Markovom životu veoma su značajna jer je, pre nego što su mu humani ljudi pritekli u pomoć, živeo u kući staroj skoro 200 godina u kojoj nije imao osnovne uslove za život i koja je pretila da se uruši. Pretprošle godine je u sobi u kojoj je Marko spavao sa sestrom Milicom pao plafon, a pukom srećom deca su ostala nepovređena.

Na temu "Moj život na selu", koju mu je zadala učiteljica, Marko je pre sedam godina napisao tri rečenice:

Foto: Nezavisne Narodne Novine Rasinskog Okruga

- Moj život na selu je težak, voleo bih da imam kupatilo sa bojlerom da grejemo vodu za kupanje. Voleo bih da imam svoju sobu, da imaju gde drugari da mi dođu. Voleo bih da ozdravim i da ne idem više u bolnicu, jer bolje mi je u mojoj kući koja je stara i oronula, nego u bolnici.

Ovaj dečak ima potkožne tumore na vratu, tumore desne strane trupa. Preživeo je operaciju testisa, ugradnju metalne šipke u kičmeni stub, operaciju skolioze. Momenat kada je njegova porodica dobila plac za izgradnju kuće mu je probudio nadu i od tada budno motri na napredak radova, radujući se budućem useljenju.

Malo je lepih trenutaka kojih Marko može da se seti u prošlosti, najdraže mu je kada su za njega igrali navijači Zvezde i Partizana, kada je dobio bicikl od Neleta iz Holandije, kada je išao u zoološki vrt. Sada ima drugare u srednjoj školi koji ga vole i pomažu mu, voli da se druži sa njima, ali ne izlazi u grad. Ipak, nova kuća i mogućnost da pozove drugare zasigurno će biti nove lepe stvari koje će da mu se dogde u životu.

Marku je i dalje potrebna naša pomoć. Ako ste u prilici, to možete učiniti na sledeći račun:

Marko Smiljković Ržanica - Aleksandrovac

Dinarski žiro račun: 325-9300600148800-74 Vojvođanska banka.

(Telegraf.rs)