Konačno dočekao da upali svetlo u kući: Obrt u teškom životu dečaka Marka koji ima tumore po telu i vratu

Nema osobe kojoj se srce ne bi steglo na pomen hrabrog dečaka Marka Smiljkovića (18) iz Gornje Ržanice kod Aleksandrovca. Ovaj teško bolestan dečak, koji ima tumore po telu i vratu, živeo je u kući staroj 200 godina, a danas je, nakon brojnih tekstova i apela da mu se pomogne, dočekao da u svojoj kući upali svetlo i ima vodu. 

- Posle 9 meseci rada na izgradnji kuće za dečaka Marka Smiljkovića u selu Ržanica, nova radost: uvedena je voda i struja. Naš junak nije krio svoje zadovoljstvo kada je svečano podigo sklopku i kada je zasvetlelo u kući - napisano je na Fejsbuk stranici Nezavisne Narodne Novine Rasinskog Okruga.

Posebna zahvalnost iskazana je električarima iz Župe koji su dobrovoljno razveli struju i radnicima JКSP Aleksandrovac koji su uveli vodu. Zatim Dejanu i Filipu Ugriniću na poklonjenoj veš mašini i televizoru, Srbi Pertašinoviću koji je donirao novac za izradu kuhinje.

- Кupljeni su šporet, frižider i zamrzivač, ako sve bude po dogovoru doći će i mašina za sudove uskoro. Marko svakog dana treba da dobije poziv za operaciju, sa koje kada se vrati sledi novi život u novom domu - navode oni.

Sva ova dešavanja u Markovom životu veoma su značajna jer je, pre nego što su mu humani ljudi pritekli u pomoć, živeo u kući staroj skoro 200 godina u kojoj nije imao osnovne uslove za život i koja je pretila da se uruši. Pretprošle godine je u sobi u kojoj je Marko spavao sa sestrom Milicom pao plafon, a pukom srećom deca su ostala nepovređena.

Na temu "Moj život na selu", koju mu je zadala učiteljica, Marko je pre sedam godina napisao tri rečenice:

- Moj život na selu je težak, voleo bih da imam kupatilo sa bojlerom da grejemo vodu za kupanje. Voleo bih da imam svoju sobu, da imaju gde drugari da mi dođu. Voleo bih da ozdravim i da ne idem više u bolnicu, jer bolje mi je u mojoj kući koja je stara i oronula, nego u bolnici.

Ovaj dečak ima potkožne tumore na vratu, tumore desne strane trupa. Preživeo je operaciju testisa, ugradnju metalne šipke u kičmeni stub, operaciju skolioze. Momenat kada je njegova porodica dobila plac za izgradnju kuće mu je probudio nadu i od tada budno motri na napredak radova, radujući se budućem useljenju.

Malo je lepih trenutaka kojih Marko može da se seti u prošlosti, najdraže mu je kada su za njega igrali navijači Zvezde i Partizana, kada je dobio bicikl od Neleta iz Holandije, kada je išao u zoološki vrt. Sada ima drugare u srednjoj školi koji ga vole i pomažu mu, voli da se druži sa njima, ali ne izlazi u grad. Ipak, nova kuća i mogućnost da pozove drugare zasigurno će biti nove lepe stvari koje će da mu se dogde u životu.

Marku je i dalje potrebna naša pomoć. Ako ste u prilici, to možete učiniti na sledeći račun:

Marko Smiljković Ržanica - Aleksandrovac

Dinarski žiro račun: 325-9300600148800-74 Vojvođanska banka.

(Telegraf.rs)