Zaplakao je kad je dobio slatkiše: Bolesni Stefan 3 godine živi u mraku, ne hoda, želi samo da ne bude gladan

Đorđevići iz sela Pukovca kod Doljevca živi u veoma teškim uslovima - već tri godine nemaju struju, a Stefan (25), jedan od članova ove porodice, ima cerebralnu paralizu, dok su mu otac i majka bolesni.

- Stefanov otac je psihički bolesnik, rat je ostavio posledice po njegovo mentalno zdravlje. Majka mora da bude sa njim 24 sata, da ga pazi, jer može da se desi da padne, a i ona je bolešljiva. Žive od Stefanove tuđe nege i pomoći. Imaju jedan šporet na drva, nemaju osnovne uslove za život, a bez struje ni ono što imaju od uređaja, ne može da radi - priča za Telegraf.rs Dejan Marković Milošević iz Fondacije Narodni gvozdeni puk, koji je nedavno posetio porodicu Đorđević.

Kako objašnjava, Stefan nema funkciju jedne ruke, a stopala su mu kriva, pa ne može ni da hoda. Roditelji nisu mogli da mu priušte pravovremeno lečenje.

- Pre nekoliko dana sam čuo za porodicu Đorđević. O njima me je obavestila prijateljica koja ima Udruženje za obolele od cerebralne paralize. Odlučili smo da u startu pomognemo koliko možemo. Odneli smo im pomoć u vidu namirnica. Kada sam došao tamo, počeo sam da pričam sa Stefanom. On je sramežljiv, ali se opustio kada sam rekao da smo mu doneli slatkiše, da će da ima šta da jede i da ćemo da se potrudimo da im uključimo struju. Kada je to čuo, počeo je da plače - dodaje Dejan.

Foto: Privatna arhiva

Kako bi ga oraspoložio, Stefana je pitao da li u blizini ima kafić, kako bi ga odveo na sok. Međutim, Stefan je odgovorio da ne može da ide jer nema novca.

- Rekao sam mu da to nije problem, da ću ja da platim, ali nije hteo da prihvati, bilo ga je sramota. Dao sam mu neki novac. Prvo nije hteo da uzme i plakao je. Rekao sam da uzme da bi on nas vodio na piće, što je on prihvatio, ali je rekao da obavezno pođe i ta žena iz udruženja koja ima pomaže. Sve je pričao kroz plač. Ja nisam mogao da verujem, plakao sam pored njega. Pitao je kad ću opet da dođem. Rekao je da će da čuva pare koje sam mu dao, da me vodi da pijemo sok - priča ovaj humanitarac.

Napaćena duša

Stefan, dodaje, jako voli da sluša muziku, ali ne može, jer nema struju. Zbog toga, kada čuje da je komšija pustio muziku, on priđe njegovom dvorištu kako bi slušao.

- Ne može da nosi obuću jer ima kriva stopala, pa u čarapama priđe kad komšija pušta muziku, kako bi mogao bar malo da sluša. On je jedna divna duša, napaćena. Idem svuda, gledam razne slučajeve, teške situacije, već sam navikao, ali kod njega sam plakao. I sad kad pričam oči su mi pune suza. Ovo je stvarno jedna iskrena duša - dodaje.

Račun za struju koji porodica Đorđević treba da plati je oko 210.000 dinara. Kako Dejan objašnjava, "to je sve kamata, ona je sada pet puta veća nego što je prvobitno bio račun". Porodici su takođe potrebne i namirnice, kako bi mogli da vode normalan život.

Porodici Đorđević možete da pomognete uplatom na račun fondacije 340-11029458-02, sa naznakom da je uplata za Stefana Đorđevića, ili da pozovu broj telefona 061/1714045 za više informacija.

(Telegraf.rs)