Ivana napipala promenu dok se tuširala, bori se sa teškom bolešću. Dete ju je pitalo: "Mama, gde ti je kosa?"

   ≫ 
  • 3

- Moj život visi o koncu, ne znam šta će se desiti sa mnom - počinje priču za Telegraf.rs Ivana Filić (40), samohrana majka dečaka od tri godine i žena lavica koja se od 2020. bori sa teškom bolešću.

Do strašne dijagnoze, Ivana je već imala nezavidnu životnu situaciju u kojoj je plivala i opstajala. Njena najsvetlija tačka bilo je rođenje deteta kome se posvetila u potpunosti, maštajući da će mu pružiti lepo detinjstvo i uživati u njegovom odrastanju.

- Ostala sam sama sa petnaestomesečnom bebom u teškim uslovima. Godinu dana sam se borila bez ikoga sa detetom, putovala iz Obrenovca do Beograda skoro svaki dan, pošto je bio bolešljiv. Podigla sam i kredit da bih nam sredila stan i da bismo započeli normalan život. Krenula sam odmah i da radim da bih mogla sve to da izdržim finansijski - kaže Ivana.

Iako svakodnevica nije bila laka, ova žena se borila za svoj cilj. A onda je jednog dana sve krenulo po zlu.

- Sećam se, bio je početak avgusta 2020. godine, dečak je išao na privikavanje u vrtić. Jedan dan, kad sam ga dovela iz vrtića, otišla sam da se istuširam. Letimično mi je prošao prst kroz levu dojku i osetila sam promenu veličine oraha. Uvatila me je panika. Već smo ranije u porodici prošli kroz tu priču, kada je sestra bila bolesna. I sutra ujutru sam bila u užasnom raspoloženju. Budući da sam zdravstveni radnik, kolege su me tešile time što sam do nedavno bila dojilja i da možda ima veze sa tim.

Ultrazvukom je utvrđena dijganoza - karcinom dojke.

- Doktor je bio zapanjen. Rekao mi je: "Kako si ti ovo sebi dozvolila?". I zaista, tri godine su prošle od kako sam upala u tešku situaciju, u međuvremenu sam postala samohrana majka, potpuno sam sebe zapostavila usled okolnosti koje sam proživljavala. Sve sam radila da moje dete ima normalno i srećno detinjstvo.

Onda je krenula na redovne hemoterapije.

- Ne mogu da zamislim kako su moji sve to podneli, budući da se ovo po drugi put dešava u porodici. Šta sam mogla da radim. Snašlo me je šta me je snašlo. Znala sam da moram da se borim i to je to. Nije mi bio problem ni što mi je posle hemoterapije kosa opala. Roditelji su odmah sa Kosova došli kod mene. Rekla sam im: "Ja sam jaka, prebrodiću sve". Svi su se čudili kako se svaki dan sama sa petnaestomesečnim detetom borim, vodim ga u vrtić i koliko toliko-normalno funkcionišem. Bavila sam se detetom po ceo dan. Samo sam bila ćelava, to je jedina promena koju su ljudi primećivali. Herojski sam sve podnela. Operisala sam karcionom sa 28 žlezdi, koje su skinute - priča nam Ivana.

Ipak, ono najgore je tek dolazilo. Magnetna rezonanca pokazala je da su se metastaze desile i na jetri, a kasnije i kičmi.

- Doktorka je na konzilijumu insistirala da urade i magnetnu rezonancu, jer sam mlada i nije želela da me propusti. Tada su uočene metastaze na jetri. Kreće nova hemoterapija. Već je počela snaga da mi ponestaje. Prvih nekoliko dana budem malaksala i nikakva, onda se budim, borim se, mali mi daje snagu. Pa su krenule i  kosti da me bole. Kad sam uradila i taj rezultat, vidim ja kolege ne mogu da mi donesu nalaz. Bilo mi je odmah sumnjivo. Pokazale su se metastaze i na kičmi. U tom trenutku psihički nisam bila spremna za još jednu operaciju, jer sam se operisala mesec dana pre toga. U septembru kad sam se vratila nakon terapije, to je otišlo još dalje. Nastavila sam da se borim sa terapijama, ali mi nešto nije dalo mira. Izvadila sam tumor markere na sopstvenu inicijativu. Otišli su u nebesa, oko 22.000.

Iako na izmaku snage, Ivana nije htela ni mogla, zbog deteta, da odustane.

- Svi dok me vide na nogama i kako se bore, kažu: "Ti si ok", a ustvari niko da mi kaže zašto meni toliko skaču tumor markeri, a ja redovno primam terapije. Krenula sam sa drugom terapijom, ali pomaka opet nema. Tumor markeri još veći. Nisam znala šta da radim i čemu da se nadam. Otkrili su mi onda da su dva pršljenja slučajno preskočena sa zračenjem. U jednom momentu sam saznala za nemačku kliniku u Ulmu. Rešila sam da pokušam. Morala sam nešto da učinim. Uspela sam da sakupim 8.500 evra i bila sam u martu u toj bolnici. Doktor mi je prepisao četiri doze te jedne terapije. Međutim, ovde taj lek ne izdaje nijedna apoteka. Pošto je specifičan transport direktno mora da se uveze u klinku.

Ivani potreban ogroman novac za lečenje

Nakon dve godine odlaska na hemoterapije, utvrđeno je da je Ivana rezistentna na njih, pa joj je jedina nada u redovnom uzimanju terapije koju joj je prepisao doktor sa pomenute klinike.

- Sad sam u procesu dobijanja leka, koji se prima svake dve nedelje. Nisam u mogućnosti da uzimam tu terapiju u Nemačkoj jer nemam novca za to. Imam samo za dve ture tog leka i to je to. Fali mi još sredstava za dodatne analize i doze, a to je sigurno oko 16.000 evra. Pritom, moram da imam i dodatan novac na računu jer nikad ne znam da li ću morati posle svega neke dodatne terapije da uzimam. Na svaki treći mesec ja ću da saznam da li mi treba neka sledeća.

Ivani nije puno bolje. Gotovo svaki dan je privezana za krevet. Zahvalna je kolegama i svim ljudima koji joj pružaju podršku.

- Doktor mi je rekao da moram što više da odmaram, da bi terapija delovala. Ali meni sve to oduzima snagu. Borim se kao lavica. Gledam da niko ništa ne primeti, ali kako vreme prolazi, više se primećuje. Od deteta sam krila do skoro, dok mi nije psihologrekao da je to pogrešno. Tako sam počela kroz pričice da mu objasnim šta se dešava. Kada imam snage izvedem ga da se igra pored reke. Gledam da maksimalno ne oseti moju bol - kaže ona i dodaje:

- Taman sam počela da živim normalno. Uzela sam i auto, sredila stan, trebalo je samo detetu i sebi da se posvetim. Da živimo srećno. I život mi se okreće vrtoglavo. Za godinu dana mi je tri puta kosa opala. Ne umem da vam opišem kako sam se treći put osetila kad se to desilo. Ustala sam jedno jutro i sva je kosa bila na jastuku. I dete me je pitalo: "Mama, gde ti je kosica?". Previše traje ovo stanje. Samo da krene nabolje.

Kako bi Ivana pobedila opaku bolest potrebni smo joj svi mi da joj pomognemo svojim donacijama.

Za Ivanin život! Budimo humani!

Pomozimo Ivani!

Slanjem SMS poruke: Upišimo 1215 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1215 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-6000001292658-38

Uplatom na devizni račun: 160600000129290670

IBAN: RS35160600000129290670

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

Video: Ispovest Gorice, koja je pobedila kancer jajnika: Gledala sam kako ljudi umiru od straha, ne od raka i rekla sebi: Ja ću da ozdravim

(Telegraf.rs)

Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Beograd

    13. april 2022 | 09:53

    Ovakvim samohranim ženama treba finansijski pomoći! A ne praviti 1 i 2 klasu! Očeve u zatvor ako ne plaćaju alimentaciju!!!!

  • Маја

    13. april 2022 | 11:30

    Коментар доктора ,,Како сте ви ово себи дозволили'' је глуп, безобзиран и надасве нестручан јер тај исти доктор врло добро зна (надам се) да постоје канцери дојке који се појаве и метастазирају од једне до друге контроле.

  • bivsa kolegenica

    13. april 2022 | 11:20

    Ivana je divan i pozrvovani zdravstveni radnik koja je mnoge zivote spasla u Urgentnom centru...Borac oduvek,dobar covek pre svega...zelim ti svu srecu ovog sveta🙏🙏🙏

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA