Vukašin (3) ne može da hoda i stoji, dane provodi u bolnici: Potrebno je 50.000 evra za njegovu operaciju

Na rođenju ništa nije slutilo da će malom Vukašinu Miloševiću (3) nešto pre trećeg rođendana biti dijagnostikovana cerebralna paraliza.

Vukašinova mama Ana Radonjić je ispričala njegovu priču, kao i sa čime se roditelji dece koja boluju od ove bolesti svakodnevno susreću, prenosi 24sedam.

Preporučujemo

- Bila je uredna trudnoća, sve je bilo savršeno. Rodila sam ga carskim rezom u terminu. Sa tri meseca je dobio dijagnozu hipertonusa, a sa nepune tri godine dijagnozu cerebralne paralize. Uvek me pitaju da li je porođaj bio težak. Apsolutno ne! U celoj ovoj priči, porođaj je bio najlakša stvar. Nemamo nikakav empirijski dokaz zašto se ovo dogodilo. Niti ga ja tražim, zato što se ništa ne bi promenilo u toku njegovog daljeg lečenja - izjavila je Vukašinova mama.

Kako kaže, neurolog sa Instituta za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju pretpostavlja da je tokom trudnoće kroz nju "protrčao" neki virus, a da ona toga nije bila svesna. Ona jeste imala imunitet, ali plod nije, što je prouzrokovalo da ga taj virus ošteti.

- U prvom tromesečju se radi genetski test na Daunov, Milerov i Edvardsov sindrom. Bilo je sve u redu. Ali postoji mogućnost da se nešto dogodi i tri meseca nakon rođenja deteta - nastavlja priču Radonjićeva.

Vukašin ima tri i po godine. Ne može samostalno da hoda, da sedi, da stoji, niti da jede. Od 26. oktobra je sa mamom u Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju "Dr. Miroslav Zotović", koja je stručna za probleme u vezi sa motoričkim razvojem.

- Vule ne može da prohoda zato što su mu nogice zgrčene i ne može da spusti pete dok hoda, već ide na prstićima, kao balerina. Kolena su mu savijena, tetive i ligamenti se takoreći skupljaju. Ima pomagala koja su mu pripisali doktori. To su dve šine koje su spojene, fiksiraju se i stave se oko nožica, onda se te dve šine spoje kožnim kaiševima.

Obuju se ortopetske cipele i onda on tako stoji u uspravnom položaju. Mora tako da stoji svaki dan po sat i po prepodne i popodne. Ima hodalicu koju gura i mora u toj hodalici svaki dan da provede minimun sat vremena uz sve ostalo. Lekar koji ga ovde leči kaže da on ima dobre šanse da prohoda ako se operiše, zato što nije intelektualno oštećen.

Nije biljka. Može da pomera ručice. Govori, ali to nije razumljivo za širu okolinu. To je govor koji ja razumem. Potrebno je puno, puno rada. Mi smo ovde pet meseci. Svaki dan se radi sa decom. Radi logoped, rade se fizikalne terapije, ovde imaju i bazen u kojem plivaju, ne bi li im se mišići opustili - objasnila nam je Vukašinova mama.

Većina dece koja su intelektualno očuvana budu kandidati za operacije. Međutim, niko u Srbiji se ne bavi hirurškim intervencijama za decu sa ovakvim problemima. Zato je potrebno da trogodišnji Vukašin ode u kliniku "Acibadem" u Turskoj kako bi tamošnji lekari ustanovili da li je kandidat za neku od operacija.

- Jednostavno smo iscrpili mogućnosti ovde i sada moramo da idemo negde drugde. U Turskoj će mi reći da li postoji mogućnost za hiruršku intervenciju. Postoje dve vrste hirurških intervencija. Jedna se zove rizotomija, to je operacija na kičmenoj moždini. Druga operacija je fibratomija, koja samo opusti tetive da bi mogao da spusti pete i ispravi kolena - istakla je Radonjićeva.

U Turskoj, Vukašina mora da pregleda više lekara - pedijatar, fizijatar, ortoped i neurohirurg.

- Prvo moramo da prođemo taj konzilijum, pa onda da vidimo koji su naši dalji koraci. U toj klinici takođe imaju mogućnost vežbanja, ali je dan vežbi 200 evra. Ne da vam dete leži u bolnici, već da samo dođe na vežbe. A vežbanje traje godinama. Prosto je nemoguće za obične ljude da to iznesu, čak i kad bi prodali sve što imaju. Ukoliko bude operisan, on i posle toga mora konstantno da vežba da bi taj deo mozga koji nije oštećen zapamtio taj pokret i u jednom trenutku počeo da ga reprodukuje. Tako to funkcioniše - naglasila je ona.

Zato su se obratili organizaciji "Budi human", kako bi sakupili novac za operaciju, ali i za ono što dolazi nakon nje.

- To je suma od 50.000 evra. Zato što se ne radi samo o operaciji. To nije operacija posle koje će dete jednostavno da prohoda. To je operacija koja će njemu da pomogne, da mu te nogice opusti... Što znači da mi i posle toga moramo da idemo na fizikalne vežbe, kod logopeda, defektologa, da idemo na bazen, u banju... Taj proces traje sve dok traje motorni razvoj deteta, do neke 16. godine, ali u suštini deca koja imaju cerebralnu paralizu vežbaju čitavog života - objasnila je Ana.

Prvo što Vukašin uradi kad ustane jeste da se nasmeje, zagrli svoju mamu, i onda, kao svako dete, traži sok ili slatkiše.

- On je jedan mnogo dobar dečak, ne plače. On je smajli. Mnogo voli drugu decu, sad je u fazi da jedva čeka da se igra sa njima. Strašno mu nedostaje kuća, jer smo stalno ili u bolnici ili u banji. Mnogo mu nedostaje tata. Sve mu je asocijacija na tatu. Kad uči slova i logoped mu kaže T, odmah kaže "tata, tata". On pati za svojom kućom - izustila je kroz suze Vukašinova mama.

Pošto traje pandemija koronavirusa, posete bolnicama nisu dozvoljene. Tata i Vukašin zato se gledaju preko terase.

Vukašinu je potrebna vaša pomoć! Vaše malo ovom mališanu značiće mnogo i zbog toga mu možete pomoći uplatom novca na neki od dole navedenih računa ili slanjem SMS poruke:

Slanjem SMS poruke: Upišimo 1187 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1187 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-6000001292433-34

Uplatom na devizni račun: 160600000129272919

IBAN: RS35160600000129272919

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

(Telegraf.rs)