Posle rođenja 3. deteta Milanu (35) otkrili rak: Nema 70 odsto želuca, smršao 30kg, mesecima je po bolnicama

Milan Đorđević u maju ove godine napuniće 35 godina. Živi u selu Gložane kod Vlasotinca. Ima suprugu i troje dece, od kojih je najmlađe nedavno napunilo četiri godine. Protekle dve i po godine svoju mladost i nežne godine svoje nejake dece provodi u muci. Ima veliki zdravstveni problem sa kojim se bori što po bolnicama u Leskovcu, Nišu i Beogradu, što kod kuće, čak propuštajući rođendane.

U razgovoru za Telegraf.rs hronološki i detaljno opisuje golgotu kroz koju je prošao od sredine 2019. godine. Šest meseci od prvih tegoba dobio je dijagnozu rak želuca. Zapravo je otkrivena velika metastaza, koja je zahvatila dvanaestopalačno crevo i glavu pankreasa, obmotavši ceo želudac. Utom su usledile operacije, opet sa periodom čekanja, onda nova zračenja i hemioterapija sve do prve prividne pobede. Bolest je proglasila kraj primirja već dva meseca kasnije, a u mesecima potom došle su nove faze lečenja i nove komplikacije.

Za sve to vreme Milan je izgubio 30 kilograma, 70 odsto želuca, posao, postavši penzioner čija je prva invalidnina legla mnogo pre prve prave penzije, u 33. godini. Ipak, ostala mu je nada da će se spasiti. Kako nam je rekao, želi da ode na lečenje u Tursku, za šta mu treba nešto više od 5.000 evra.

Jul - decembar 2019: Prvi simptomi i dijagnoza

Svoju priču počinje od jula 2019. godine. Tada je prvi put povratio krv. Javio se hitnoj službi, a sanitet ga je odvezao za Leskovac. Tu je prenoćio.

- Imao sam i krv u stolici. Onda su ustanovili da imam čireve na želucu i da su oni prokrvarili. To je samo bio početak bolesti koja je mnogo uznapredovala - kaže nam Milan navodeći da je posle nekoliko dana otpušten na kućno lečenje.

Stanje mu se pogoršalo već posle dve nedelje. Period do oktobra pamti po zlu.

- Bilo mi je mnogo teško. Svaki dan sam povraćao - kaže navodeći da je u oktobru trebalo da bude operisan.

Milan ranije / Foto: Privatna arhiva

Lekar iz drugog grada, koji je trebalo da asistira na operaciji, tražio je dodatne analize. Rekao mu je da ne želi da ga plaši, već da bude siguran. Milan se privatno podvrgao analizama, a rezultati, kaže, i nisu bili tako loši. U novembru su odbili da ga operišu.

- Došao sam kući. Bio sam razočaran - objašnjava navodeći da se operacija desila u decembru, bar delimično.

Načelnik hirugije napravio je rez i zatvorio ranu. U decembru 2019. godine, mesecima od prvog simptoma, Milanu je otkriven rak. Ne optužuje lekare, dodajući da sam nije ekspert, ali da je razumeo njihova objašnjenja zbog kojih tumor nisu videli na snimcima. Rekli su mu da je bio preveliki i da je obuhvatio ceo organ.

- To su videli tek kad su me otvorili. Lečili su me od čireva, slali me kući, govorili da ne paničim, da nije ništa strašno, a ja sam uporno govorio da ne mogu da jedem, da mi je mnogo loše. Bio zaposlen tada, morao sam na posao, bez obzira što mi je bilo loše. Lekari tada nisu hteli da mi daju bolovanje - navodi kroz šta je prošao u kratkom periodu.

Ostao je sedam dana da se oporavi, a onda je upućen u Beograd. Lekar koji ga je otvorio, naveo je u izveštaju da je regulisao začepljenje u dvanaestopalačnom crevu.

- Bio sam sečen od grudi do dna stomaka. U Beogradu su konstatovali da je rak previše napredovao i da operacija trenutno nemoguća. Onda su me poslali na konzilijum. Tu je rečeno koju terapiju treba da primim i da idem na zračenje. I ako sve to da rezultate, onda će da me operišu - navodi.

Jul 2020: Dve operacije za sedam dana

Do tog momenta je došao tek u julu 2020, godinu dana nakon što je prvi put potražio pomoć. Prvi rez je napravljen 2, a drugi 9. jula.

- Stvorili su se uslovi, tumor se smanjio. Povukao se iz pankreasa, smanjio se oko želuca i dvanaestopalačnog creva, nije metastazirao na pluća i ostale organe gde su sumnjali da će da se proširi. Sve su skinuli. Rekli su mi da su mi ostavili nekih 30 odsto želuca - navodi šta mu je bio prvi šok: - Nisam bio navikao da jedem kao beba.

Milan posle gubljenja kilograma / Foto: Privatna arhiva

Ipak, ispostavilo se da to nije jedini problem.

- Posle sedmog dana, 9. jula opet su me operisali - kaže navodeći da je zbog tegoba drugi put sečen od rebara, preko pupka do dna stomaka, što je bilo treće "otvaranje" ukupno.

Potom su usledile hemioterapije do decembra 2020. Operacijom su otklonjeni, kaže, najkritičniji delovi i žlezde. U februaru 2021. stigle su prve dobre vesti.

Godina prve pobede i drugog poraza - 2021.

- Poslali su me u Sremsku Kamenicu. Rak se povukao, bio sam bukvalno izlečen. Kontrolu mi je doktor odredio sredinom godine, ja sam insistirao da to bude ranije, zbog straha da će bolest da se vrati.

Već na početku borbe rekli su mu da je dijagnoza teška. Naredni pregled je usledio u maju, a već tada dobio je neprirodnu žutu boju.

- Nisam imao iskustva sa tim da znam šta se dešava - objašnjava.

Zbog lošeg snimka morao je za Beograd, a zbog epidemije - u ordinaciju privatnika.

- Magnetna rezonanca je pokazala da je tumor opet počeo da se razvija oko žučnih kanala, da se žuč izliva u moje telo - navodi Milan.

To je bilo u maju 2021, nepunih godinu dana od operacije, nekoliko meseci od prekida zračenja i samo dva meseca od prividne pobede nad bolešću.

- Onda sam se javio u Beograd. Počeli su da rade u junu, tad su me primili. Bio sam 20-ak dana. Uradili su mi analize i izvršili hiruršku intervenciju - kaže navodeći da su mu stavili kateter u žučne kanale, koji do danas nosi.

Žuč se utom povukla, a sa novom hemioterapijom krenuo je u septembru. Sedam dana terapije, osmi dan izlazi. Kočio se, gubio svest i pamćenje.

- Toliko mi je bilo loše da sam to je dva pregurao - kaže navodeći da je trpeo posledice velikog broja hemioterapija.

U oktobru je tražio da se terapija promeni, ali zatekla ga je nova muka - kateter je ispao iz žučnih kanala. Žuta boja se vratila. Skoro ceo novembar proveo je u bolnici gde su mu tri puta vadili i vraćali kateter.

- Sada su ga implementirali direktno u jetru, pošto više nije bilo načina da se uđe u njih - kazao nam je opisujući višemesečni život sa kateterom pod rebrom: -Kratak je, moram non-stop da ga nosim u ruci. Moram da spavam u jednoj pozi. I psihički je bilo teško. Svaki put odem, urade mi operaciju i sutradan kažu: 'Ne funkcioniše'.

Godina nade - 2022.

Objašnjava i daje stupio u kontakt sa doktorkom iz Leskovca, koja ga je uputila na lekare iz Turske.

- Rekli su mi da je najbolje da se tamo obave te terapije i da lečenje daje vrlo pozitivne rezultate, da uspeva. Rekli su da je mnogo efikasnije i zdravije od hemioterapija. Lečenje iznosi oko 5.000 evra. Onda mi je ona rekla kada tamo to obavim, da ću narednih nekoliko terapija da primim u Beogradu. To je privatno, ali preko njih, da ne idem u Istanbul - navodi u šta je položio nade.

Kaže i da termin nije zakazan, jer je neophodno da najpre sakupi novac. Svi koji žele da pomognu mogu izvršiti uplatu na sledeći račun:

Foto: Privatna arhiva

(Telegraf.rs)