Darko nas je ponovo ganuo: Živi u teškim uslovima, krov nad glavom mu je neizvesnost, a poslao nam je poklon

Darko Đokić, čija je sudbina i krov nad glavom neizvesnost koja dolazi sa svakim novim jutrom, nedavno je bio u našoj redakciji i tada smo imali priliku da se zvanično upoznamo, nakon brojnih telefonskih razgovora i razmenjenih poruka. Sama iskrena zahvalnost nekog kome pokušavate da pomognete sasvim je dovoljna, ali danas mi je stigla vest koja je bila iznenađenje.

Kako u tom momentu nisam bila sa kolegama u redakciji, stigla mi je fotografija lepo upakovanog poklona. Odmah sam znala o čemu se radi. Nažalost, po drugi put se potrefilo da poklon otpakuju kolege, a ne ja, ali sam vrlo brzo dobila fotografije svega što se u kutijama nalazilo.

Da bi platili stanarinu, često ne jedu, ali Darko je po drugi put odvojio novac kako bi našoj redakciji izrazio zahvalnost. U svom pismu objasnio je i zašto.

"Prvenstveno želim da pohvalim novinarku Telegrafa koja me je, krajnje profesionalno, saslušala i pomogla da moja priča izgleda potpuno, bez da sam nešto izostavio da kažem. Izdvojila je svoje vreme, i više od uobičajenog, te je saslušala svaku moju reč. Sve moje reči je uklopila i time je moja priča dobila pravi kontekst, koji ja, usled svih zdravstvenih problema, ne umem sam da iskažem. Želim ovim putem da se zahvalim na svemu. Ako Bog da, nekad ću naći način da se odužim i nekad pomognem oko neke vesti", naveo je u pismu koje je dirnulo kako mene, tako i kolege iz redakcije.

"Želim ovim putem da se zahvalim portalu Telegraf što je, van stanja u državi, i svega što svakodnevno možemo da čitamo u svim novinama, izdvojio vreme i objavio moju priču, koja mi je iole pomogla da putujem ka svom cilju i dobijem još veću snagu da se borim za kriv nad glavom za moju mamu i mene. Dali ste mi vetar u leđa, a ja ću vam se, ako bog da, već nekad odužiti za sve što ste učinili", dodao je Darko u svom pismu.

Uz pismo su nam stigla i dva srca, a na jednom od njih nalazi se natpis "najboljem drugu". Uz to smo dobili i dve preslatke šolje, kao i knjigu.

Darkove reči sve su nas dirnule jer je vidno da dolaze iz duše. Meni, kao osobi koja je u kontaktu sa njim i koja je prenela priču o njemu i njegovoj majci, koji imaju zdravstvene probleme, žive u lošim uslovima, zbog invaliditeta nemaju mnogo šansi da se zaposle, veoma znači da čujem da sam na neki način uspela da pomognem. O njima sam prvi put pisala u trenutku kada su shvatili da bez pomoći humanih ljudi uskoro mogu da ostanu na ulici.

Ovo su Darkove muke o kojima sam pisala.

- Rođen sam sa dijagnozom rascepa usne i nepca. Moje lečenje trajalo je godinama. Imao sam više operacija. Detinjstvo sam proveo po ambulantama. Od kad znam za sebe živimo kao podstanari. Često zapadamo u teške finansijske krize i situacije da ponekad nemamo za hleb i osnovne životne namirnice - ispričao mi je Darko krajem jula.

Darko zna da radi na računaru, ali, kako kaže, njegov invalididtet se odmah vidi, otežano priča i već na prvu loptu poslodavci ga odbijaju. A po pravilima, sa tim stepenom invaliditeta on je radno sposoban, zbog čega je izgubio pravo na nadoknadu.

- Tri meseca sam pokušavao da se zaposlim u svakoj mogućoj firmi, ali zbog govorne mane i toga što sam osoba sa invaliditetom niko neće da me zaposli jer poslodavci očekuju nešto što mi ne možemo da izdržimo. Trudim se koliko mogu. Probao sam da radim među ljudima, ali nailazim na ismevanje. Osećam se poniženo i kao da ne pripadam tu. Želim da radim, ali su mi motorika i učenje usporeniji. Mogu da naučim kako se nešto radi, samo mi treba malo više vremena, a poslodavci bi da se sve nauči sada i odmah. Teškom fizičkom radu nije imao ko da me uči, niti sam zdravstveno sposoban da ga izdržim - kaže Darko.

Majka i on, pričao je, "žive kako znaju i umeju", a stanuju privatno. Kirija je 9.000 dinara, dok im je socijalna pomoć sada iznmosi oko 12.000 dinara. Darko je našao posao, ali, kako tvrdi, njegova zarada iznosi svega oko 4.000 dinara na mesečnom nivou.

Srećom, dobri ljudi omogućili su im da ne moraju da razmišljaju o stanarini do proleća. Ipak, javio se novi problem - njihovi stanodavci odlučili su da ova dvočlana porodica na proleće mora da se iseli, bez obzira na to da li imaju novca za kiriju ili ne.

- Situacija je sada malo stabilnija, ali proleće će da dođe brzo, a tada moramo da izađemo iz stana. Stanodavci više ne žele ni novac za kiriju, ni ništa - rekao je tokom posete našoj redakciji i dodao da je pronalazak drugog smeštaja problem jer kad ljudi vide kako izgledaju, čuju kako govore i saznaju da su nezaposleni, odbijaju da im izdaju smeštaj.

Kako ne bi došli u situaciju da ponovo ostanu bez krova nad glavom, Darko moli sve dobre ljude da im pomognu da prikupe novac za izgradnju kuće koja je njihova i za koju neće morati da plaćaju stanarinu. Nada se da će to da ima efekta, ili da će da se nađe neko ko bi im dao kuću na korišćenje.

Pomoć za Darka i njegovu majku možete da uplatite na sledeće načine:

Radmila Đokić, MOBI banka

Dinarski račun: 1150 3816 3143 8296 54

Devizni račun

IBAN: RS35115038163143829654

BIC/SWIFT: AAAARSBG

PayPal: ddjokiic@gmail.com

(Telegraf.rs)