Paket koji nas je raznežio: Darko se bori da preživi i često nema da jede, ali nam je poslao poklon

Foto: Privatna arhiva

"Post ekspres", začuo se glas u hodniku "Telegrafa". Subota je prepodne, pošiljka je adresirana na redakciju. Otvaramo paket - unutra lepo zapakovana čokolada. A u kutiji srce sa natpisom "Najboljem drugaru!" Tu je i pismo.

Preporučujemo

Posebno su nas dirnule dušom ispisane reči Darka Đokića (25) iz Valjeva, momka sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. On u teškim uslovima živi sa majkom, nemaju mogućnost da se zaposle zbog invaliditeta, a "Telegraf" je o njima pisao u tenutku kada su shvatili da bez pomoći humanih ljudi uskoro mogu da ostanu na ulici.

"Dragi moji, izvinite što je samo jedno srce, poklonite ga kome god želite. Volim vas sve", ručno je napisao na dodatnom papiru.

Da bi platili stanarinu, često ne jedu, ali Darko je uspeo da odvoji novac za poklon našoj redakciji. Objasnio je i zašto.

- Posle toliko poslatih mejlova, objašnjavanja, pričanja, odbijanja u vezi sa našom situacijom, gde čovek prosto izgubi veru u narod, u ljude, gde izgubiš prosto poverenje da bolje sutra postoji, vi ste jedini bili tu uz mene, bili ste kao drugari, nikad ne mogu da zaboravim poruke i toliku toplinu sa vaše strane i pored tolikog posla koliko imate - napisao je Darko u ime porodice.

- Uvek mi je bila potrebna neka vrsta podrške, ljubavi, da sa nekim porazgovaram, uvek sam bio odbacivan od realnog života, mnogo godina sam samo na internetu, ljudi me nažalost odbaciju zbog toga što sam osoba sa posebnim potrebama i malo drugačiji - deo je Darkovog pisma.

- Niste samo običan novinarski portal, vi ste portal koji ima dušu, emocije, osećanja. Upoznao sam vašu divnu saradnicu Jelenu Ostojić, imate divnog čoveka u redakciji.

Kako kaže Darko, to su jedini razlozi za njegovu pažnju. Pokušali smo zajedno da rešimo problem, ali kraj njegovih muka se ne nazire.

A ovo su Darkove muke o kojima smo pisali.

- Rođen sam sa dijagnozom rascepa usne i nepca. Moje lečenje trajalo je godinama. Imao sam više operacija. Detinjstvo sam proveo po ambulantama. Od kad znam za sebe živimo kao podstanari. Često zapadamo u teške finansijske krize i situacije da ponekad nemamo za hleb i osnovne životne namirnice - pričao nam je Darko krajem jula.

Darko zna da radi na računaru, ali, kako kaže, njegov invalididtet se odmah vidi, otežano priča i već na prvu loptu poslodavci ga odbijaju. A po pravilima, sa tim stepenom invalididteta on je radno sposoban, zbog čega je izgubio pravo na nadoknadu.

- Tri meseca sam pokušavao da se zaposlim u svakoj mogućoj firmi, ali zbog govorne mane i toga što sam osoba sa invaliditetom niko neće da me zaposli jer poslodavci očekuju nešto što mi ne možemo da izdržimo. Trudim se koliko mogu. Probao sam da radim među ljudima, ali nailazim na ismevanje. Osećam se poniženo i kao da ne pripadam tu. Želim da radim, ali su mi motorika i učenje usporeniji. Mogu da naučim kako se nešto radi, samo mi treba malo više vremena, a poslodavci bi da se sve nauči sada i odmah. Teškom fizičkom radu nije imao ko da me uči, niti sam zdravstveno sposoban da ga izdržim - kaže Darko.

Majka i on, pričao je, "žive kako znaju i umeju", a stanuju privatno. Kirija je 9.000 dinara, dok im je socijalna pomoć iznosila 11.750. Ipak, i ta primanja nedavno su im ukinuta, pa je potražio pomoć za stanarinu.

Kako ne bi došli u situaciju da ponovo ostanu bez krova nad glavom, Darko moli sve dobre ljude da im pomognu da prikupe novac za izgradnju kuće koja je njihova i za koju neće morati da plaćaju stanarinu. Nada se da će to da ima efekta, ili da će da se nađe neko ko bi im dao kuću na korišćenje.

PORODICA MOLI SVE KOJI SU U MOGUĆNOSTI DA IM DONIRAJU SREDSTVA, DA TO UČINE NA BROJ RAČUNA 340-32469355-41.

(Telegraf.rs)