Slađana pešači 444 km za Vukana: Hoda bosa, nosi 28 kg na leđima. Njeno odredište je Ostrog

Foto: Privatna arhiva

Slađana Đekić je pre 12 dana krenula peške iz Topole i uputila se ka manastiru Ostrog. Ona na svom putu prikuplja novac za lečenje "dečaka oluje", Vukana Vidojevića, a na dug put krenula je gotovo instinktivno.

Preporučujemo

- Videla sam priču o tom detetu. U dobrim sam odnosima sa veteranima sa Košara i jednog od njih sam pitala da li je istina da je dete u tom stanju, što mi je on potvrdio. Pre svega kao roditelj, a onda i kao baka sam jednostavno odlučila da se spakujem i krenem. Majčinski instinkt vam govori da reagujete na takve stvari, a i baka sam desetomesečnog dečaka. Krenula sam bez ikakve pripreme. Nisam neko ko toliko pešači. Bukvalno sam izašla iz kuhinje i krenula na put. Kao da me je svetac pozvao da odem u Ostrog - počinje Slađana svoju priču za "Telegraf".

Kako kaže, na ovaj potez se odlučila jer želi da podigne svest o tome koliko je dece bolesno, kao i da treba da se pronađe akdekvatniji način za njihovo lečenje.

- Očarao me je Vukanov osmeh. Ima tako pozitivnu energiju. Ja njega ne poznajem, ali poželela sam da pomognem. Želim da odem što dalje, da dignem svest naroda o tome da ne mogu deca da se leče porukama, ali kada je već takva situacija da pomognu. Trenutno se nalazim u Podgorici - dodaje.

Dok pešači sa 28 kilograma na leđima između gradova, po vrućini ili nevremenu, gde je šta zadesi, Slađana sakuplja novac za Vukana i apeluje na ljude da šalju poruke za njegovo ozdravljenje. Na smiraju dana samo negde prenoći i nastavi dalje.

- Hodam sama i mnogo razmišljam. Uhvate me trenuci u kojima sam besna, tužna, srećna. Pomešane su mi emocije, plakala bih i smejala se. Mnogo volim decu. Odrasla sam u suhu pravoslavlja, u domu u kom je kandilo uvek gorelo. Deda mi je bio u Gvozdenom puku. Jedinica sam, ali sam odgajana da podelim i da učinim dobro drugome. Zbog toga ću večno biti zahvalna svojim roditeljima - priča Slađana.

Kako kaže, ipak je zaboli kada skuplja novac za lečenje deteta, a "ljudi okreću glavu".

- Niko nije dužan da da novac i svako daje u skladu sa svojim mogućnostima, ali mislim da svako može da odvoji 200 dinara za sms. Meni je čudno da neko ne može da odvoji toliku sumu novca. Toliko biste potrošili da sednete u kafić, a još više da kupite paklu cigareta. Svako bi trebalo da može da se odrekne jedne kafe da pomogne detetu. Vukanu je novac preko potreban, treba da ima još dve transplantacija matičnih ćelija u Istanbulu - objašnjava.

Slađana objašnjava da je trebalo ovako da se desi, da je tako bilo suđeno.

- Jedan čovek mi je skrenuo pažnju da na ruci imam istetovirano slovo "v", što je početno slovo imena mog sina, a dete za koje pešačim se zove Vukan. Simbolična je i razdaljina koju treba da pređem, a koja iznosi 444 kilometra. Trebalo je sve ovako da se desi - kaže Slađana.

Broj 444 čiju simboliku spominje Slađana, predstavlja buđenje duše, intuicije i unutrašnje mudrosti.

Put, kako objašnjava, postaje sve naporniji.

- Hodam bosa, samo u čarapama. Ne mogu više ništa da obujem, otekle su mi noge. Idem magistralom da ne bih bez obuće išla po kamenju pored puta. Očekujem operaciju kičme, ali ništa me neće sprečiti da ovo ostvarim. Poteškoće i iskušenja treba da postoje. Sve što vam ide od ruke nije pravi put. Sreća je da imam podršku porodice i prijatelja. To mi je dovoljan vetar u leđa da nastavim. Mladi treba da se aktiviraju, da šetaju, da podižu svest, a ne mi koji imamo 50 godina - napominje ona.

Vukan ima veoma retku bolest

Mali Vukan Vidojević rođen je 8. juna 2020. godine u Beogradu. Na rođenju je ocenjen ocenom devet, ali su lekari posumnjali da ima Daunov sindrom zbog takozvanih facijalnih malformacija - spuštenih učiju, kosih očiju, bez rupice između nosa i usana. Ispostavilo se ipak da ima sindrom toliko redak da je jedini ovakav slučaj u Srbiji.

Vukana su roditelji nazvali "dečak oluja" - dečak koji je mamu i tatu naveo da zbog njega okrenu svet naopačke.

Zbog sumnji da ima Daunov sindrom urađena je genetička analiza koja je pokazala genetski poremećaj Anomalia chromosomatica non specificata Q99.9, odnosno nebalansirani hromozomski rearanžman - sindrom distalne trizomije 10 q.

Ovo je prvi i jedini takav slučaj u Srbiji. Šanse da dete dobije ovaj genetski poremećaj su jedan naprema šest miliona. U celom svetu zabeleženo je svega 40 ovakvih slučajeva. U pitanju je izuzetno redak, ali veoma dobro istražen genetski poremećaj.

Deca sa ovim sindromom kasno prohodaju ili ne prohodaju uopšte, progovore, ili ne progovore nikada. Prate ih i mnogi drugi zdravstveni problemi, kao što su problemi sa gutanjem zbog kratkog vrata, varenjem hrane, disanjem, problemi sa sluhom i vidom, respiratorne infekcije, epileptični napadi, blagi do teški intelektualni invaliditet, abnormalnosti srca, bubrega i skeleta - 11 umesto 12 parova rebara, nerazvijenost kosti potkolenice. Deca sa ovim sindromom su niskog rasta.

I dok Slađana pešaći baš do Ostroga, Vukanovi roditelji su na dan kada se proslavlja Sv. Vasilije Ostroški, dobili poziv da dođu u Tursku kako bi bili odrađeni pregledi. Oni su se kući vratili 21. juna, ali je pred njima još putovanja kako bi malom Vukanu obezbedili kvalitetniji život.

Za Vukanovo lepše sutra! Budimo humni!

Pomizimo Vukanu!

Slanjem SMS poruke: Upišimo 990 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human990 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-6000000856467-81

Uplatom na devizni račun: 160600000085705563

IBAN: RS35160600000085705563

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

Skeniranjem NBS IPS QR kod-a na vašoj mBanking aplikaciji: NBS IPS QR kod

(Telegraf.rs)