Andrea imala nesreću na motoru, od tada ne oseća ništa od grudi nadole: Ali ne miri se sa sudbinom

Foto: Facebook/Andrea Mudrić

Andrea Mudrić (36) pre skoro šest godina imala je saobraćajnu nezgodu koju je doživela kao suvozač na motoru i zadobila je tešku povredu kičme, zbog koje danas ne oseća ništa od grudi nadole. Ona je vedrog duha i ne predaje se tako lako, te svu nadu polaže u operaciju na Tajlandu koju treba da ima u maju.

Preporučujemo

Andrea je 22. jula 2015. godine nakon sudara sa automobilom hospotalizovana na Vojnomedicinskoj akademiji, gde još je u kičmu ugrađen stabilizator na šestom i sedmom pršljenu.

Ova hrabra žena odbija da se pomiri sa sudbinom i na sve načine pokušava da pronađe lekare koji mogu da joj pomognu. Tako je najpre krenula na transplantacije metičnih ćelija. Primila je prvu, ali za preostale dve nije bilo novca. Ipak, pronašla je potencijalno rešenje u bolnici u Tajlandu.

- Aparat koji se ugrađuje je od titanijuma i sadrži silikonsku žicu koja ulazi u kičmenu moždinu i povezuje pokidane nerve, te tako šalje impulse. Uz aparat se dobija i mali upravljač, nešto kao daljinski, koji sadrži programe prilagođene mojim potrebama, da mogu da sednem, da podignem levu ili desnu nogu, a jednog dana i da se penjem uz stepenice. Sve to se radi tokom rehabilitacije. Tamo te stave u dubak za odrasle i tako programiraju aparat. Gledaš se u ogledalo i dižeš jednu, pa drugu nogu. Telo mora da se navikne i da sa mozgom funkcioniše kao jedno, da kad zamislim da hoću da podignem levu nogu, to mogu i da uradim. Takođe dobijam i tri doze matičnih ćelija čiji donatori se poklapaju sa mojom krvnom grupom, kako bi se jednog dana možda vratio i osećaj u nogama - priča Andrea za Telegraf.

Pri povratku u Srbiju, Andrea mora da nastavi sa rehabilitacijom minimum godinu dana, kako bi joj se telo naviklo na ugrađeni aparat.

- Mnogo njih je bilo na operaciji, a nisu išli na rehabilitaciju. Na taj način ne može da se očekuje da će aparat da radi - dodaje ona.

Kako kaže, od nezgode je prošlo šest godina, te nema razloga previše da razmišlja ovom zahvatu i posmatra ga kao jedini izlaz.

- Ja ne mogu da se pomirim sa sudbinom. Želim da hodam i probaću sve. Ali mislim da će nešto da klikne i da krene na bolje. Svesna sam da neću moći da trčim, ali želim da mogu da ustanem, da hodam, da sama dohvatim nešto - kaže Andrea.

Kako objašnjava, život u kolicima nije nimalo lak.

- Dosta je nezgodno. Kičma me boli od ugrađenih šipki. Teško mi je da dugo sedim. Nije strašno kad si prinušen da fukncionišeš na taj način, navikneš se, ali ja bih da ustanem. Nismo ni svesni koliko je kretanje značajno dok se ovako nešto ne dogodi - objašnjava ona.

Andrea ima rok da do 1. maja prikupi preostalih 30.000 evra, kako bi polovinom meseca mogla da ode na operaciju. Kako navodi, dobro je imati i nešto više novca zbog nepredviđenih situacija, naročito jer treba da putuje u momentu dok pandemija još traje.

Pomozimo Andrei da sakupi neophodna novčana sredstva da ode na planiranu operaciju, da stane na noge i ponovo prohoda. Nakon operacije biće joj neophodna i sredstva i za rehabilitacije i medicinska pomagala.

Da Andrea prohoda! Budimo humani!

Pomozimo Andrei!

Slanjem SMS poruke: Upišimo 226 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human226 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-458748-68

Uplatom na devizni račun: 00-540-0001804.2

IBAN: RS35160005400001804297

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

Skeniranjem NBS IPS QR kod-a na vašoj mBanking aplikaciji: NBS IPS QR kod

(Telegraf.rs)