Kristini (10) je umro otac, majka joj je bolesna: Spava sa njegovom slikom, živi bez struje i vode
Iako uči pod svećama Kristina Disić (10) iz Gospođinaca, opština Žabalj, odličan je đak. Otac Đorđe joj je umro od raka debelog creva, a sa bolesnom majkom živi u trošnoj kući bez struje, vode, kupatila...
U godinama kad treba da živi najbezbrižnije, mala Kristina se suočila sa životnim tragedijama koje su preteške i za odrasle ljude.
- Pričala mi je kako joj nedostaje otac i da spava sa njegovom slikom - otkrio je za Telegraf.rs bolni deo Kristininog života, Mile Jovanović iz Udruženja građana "Put, istina, život".
Pored toga, hrabra devojčica nikad nije imala svoj krov nad glavom...
U kući u kojoj sad uči i dobija petice, a koja ne pripada njenoj porodici, živi sa majkom Vukosavom (47), kojoj su lekari rekli da sumnjaju da "ima promenu na mozgu".
Međutim, njen vlasnik im je rekao da više ne mogu tu da žive.
- Volela bih da imam kuću, kupatilo, svoju sobu i radni sto sa barbikama - kazala je preslatka devojčica, koja na svojim nejjakim plećima nosi tešku sudbinu, uz osmeh koji leči dušu.
Mala Kristina je sa majkom živela po salašima i sad su u Gospođincima jer nemaju gde drugde da odu.
- Ovde nemam nikakvih uslova za život, bolesna sam. Sumnjaju da imam nešto na glavi, treba da idem da uradim magnetnu rezonancu ali nemam novca. I kičmu treba da snimam. Pijem dosta lekova. Imam jako visok pritisak, holesterol... - ispričala je Vukosava.
Devojčica svaki dan gleda kako joj majci nije dobro... Strahuje da ne izgubi i nju kao što je i oca... Majčin bol je i njen...
Uveče leže sa očevom slikom i strahom da može da se desi da će grliti još jednu... Na svom srcu koje ima samo deset godina, nosi ranu koja nikad neće zarasti...
Njeno detinjstvo obeleženo je bolom, strahom i nemaštinom...
- Volela bih da imam neku skromnu kućicu za dete koje je odličan đak u školi. Volela bih da je ima i da je drugi ne ponižavaju kako nema svoju kuću - istakla je majka devojčice koja živi u uslovima nedostojnim čoveka.
Preslatkoj Kristini, koja ima neverovatan osmeh, otac više nikad neće pročitati priču za laku noć kako bi oterao ružne snove.
Nikad je više neće pomaziti, poljubiti, zagrliti... Neće je naučiti životnim mudrostima, osnažiti za teškoće koje dolaze, neće je izvesti na put...
Nikad joj se više neće nasmejati, uputiti toplu reč...
Prazninu, koja je ostala u njenom srcu kad je on umro, niko ne može da popuni.
Strah zbog majčinog zdravlja niko ne može da joj otera.
Jedino što možemo da uradimo jeste da joj bar pružimo krov nad glavom. Da joj pružimo bar tu vrstu sigurnosti.
Možemo da joj omogućimo da ne dobija petice učeći pod svećama, da ima struju, vodu, kupatilo... Možemo da joj pomognemo da ima osnovne uslove za život jer ova preslatka devojčica jedino to traži...
Udruženja građana "Put, istina, život" ima želju da za Kristinu sazida jednu skromnu kuću.
Svi oni koji žele da pomognu, mogu to učiniti uplatom na račun udruženja, lično, ili kontaktirati udruženje na brojeve: +381611683133, +38162 1720273
Računi za pomoć su: Humanitarno udruženje građana - PUT, ISTINA i ŽIVOT
Za uplate u dinarima: 165-0007011388568-34
Uplate iz inostranstva u evrima: IBAN code RS35165000701157556591 Swift/BIC code: HAABRSBG
Uplate iz inostranstva u dolarima: IBANcode: RS35165000701149683586 Swift/BIC code: HAABRSBG
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Srbbgd
Kristina i njena majka imaju problem što nisu zaštićena populacija već obični Srbi. Kao takvi nisu interesantni za državu i njenu socijalnu službu. Sramota više da se dešavaju ovakve stvari i da se nadležne službe prave blesave. Toliko praznih kuća u Vojvodini pa neka država kupi jednu i da im na korišćenje. To što sam napisao ne znači da im ne pomognemo i uplatiću koliko mogu ali ne mogu više ni novine da pročitam a da mi ne prisedne kafa. Bem ti život.
Podelite komentar
Kiza
Druga deca je provociraju jer nema svoju kucu (siromasna je )!!!! E tesko nama ,mnogo smo postali pokvareni kao narod a pokvarenost prenosimo i na decu.Nije Sloba kriv...
Podelite komentar
Toma
Eto, Bogu za plakanje. Sta da nije dobrih i humanih osoba, da ovoj devojcici i bolesnoj majci koliko toliko pomognu?! Koliko još ovakvih teskih porodica ima još u Srbij, a da nisu izasli u javnost?! Doduse,i ovaj smo saznali samo zahvaljuci istrazivackom novinarstvu Telegrafa!! A, gde je, najpre lokalna samouprava, zatim resorna ministarstva, pa i sama Drzava?! Nije samo, doci kod zitelja, kada pocinje glasacka masina, i,, kupvanje,, brojeva na listicama,obicno broj 1.?!..Gde je briga,najpre o nejakoj siromasnoj deci, i clanovima porodice?! A, dotle,, bela kuga,, hara Srbijom. Ono sto je ostalo kvalitetno mladih odose, trbuhom za kruhom?!
Podelite komentar