Teška priča oca i tri sina kod Čačka: "Žive gore nego Panići, za njih uplaćeno pet puta manje novca"

Najmlađi 14-godišnji Simović / Foto: Vlada Dragić

Porodica Simović iz Gornje Trepče kod Čačka živi u teškim uslovima, u prostorijama seoskog magacina. U dve sobe ukupno manje od 30 kvadrata žive ostareli otac (70) koji ne vidi na jedno oko i trojica sinova - od 21, 20 i 14 godina. Brak roditelja je rasturen, priča duga, a četvrto dete iz te porodice - 18-godišnja ćerka - smeštena je u hraniteljsku porodicu.

Preporučujemo

Sa njom su bili i njen mlađi i jedan stariji brat, ali su se posle devet godina vratili ocu. U tim godinama su otišli i na more, školovali se, srednji Dragoljub je položio i vožnju. Devojčica je ostala, završava srednju školu, razmišlja o upisivanju studija.

Humanitarac Vlade Dragić koji je pokrenuo akciju za prikupljanje pomoći Panićima iz Milićevaca, drugog čačanskog sela, ponovo se potrudio da ujedini građane. Snimio je kuću u kojoj Simovići žive od 2006. godine kada se srušila njihova kuća od blata, porazgovarao sa ocem Milunom i njegovim sinovima. Sa devojčicom je u kontaktu. Kaže da im drži pesnice, da se ona nada da će imati gde se vrati.

Nemaju kupatilo i nemaju vodu, donose je sa seoske česme. Žive u staroj građevini, ispunjenoj rupama, sa plafonom koji preti da se sruši. Borave u hladnom, u nehigijenskim uslovima. Dragić navodi kako žive od socijalnih primanja i zarade u nadnici.

Objašnjava kako su mu se slike urezale i kako mu je bilo stresno da posvedoči neljudskim životnim uslovima u 21. veku. Zna i za neke prethodne neuspele akcije prikupljanja pomoći. Veruje da je Simovićima ovo poslednja šansa.

"Neka bar imaju uslove, dajmo im šansu da se bore"

- Naš narod osudi prvo. Osudi oca - osudio i decu. Onda nađu i deci manu - kaže navodeći da je u proteklih desetak dana, koliko akcija prikupljanja pomoći traje, čuo i negativne komentare.

Ističe da razume svačiju tugu, da je otac Milun u svojoj sedmoj godini na tragičan način ostao bez roditelja, te da danas ni četvoro njegove dece nije krivo ni za šta.

- Teška je priča. Moj apel je da se borimo da iščupamo najbolje što možemo za njih. Neka bar imaju uslove, dajmo im šansu da se bore - ističe Dragić navodeći da siromaštvo uzima danak.

Pogađa ga sudbina najstarijeg sina koji je celo detinjstvo proveo sa ocem. Kaže kako se godinama bavi teškim seoskim poslovima.

- On je navikao da bude po selu, nešto pokrči, nekome okreči, poseči, cepa drva... Kad se vrati nema gde da se odmori u one dve sobe - navodi šta ga boli.

Dalje navodi i da prikupljanje pomoći ne ide tempom kojim se nadao. Za Paniće se u istom periodu skupilo gotovo pet puta više.

- Novac je kod mene na računu, transparentan, čuva se za kuću. Od posle Panića, to je moj lični račun za humanitarne svrhe i svaki dinar je javan - kaže navodeći da je za deset dana skupljeno 416.500 dinara: - Kad bismo ga poredili sa slučajem Panić, bilo je dva miliona.

"Bato, ovo je gore nego kod nas"

Panići su za šest meseci ostali bez dva člana porodice, dočekavši slavu Svetog Nikolu sa bolom, bez struje i vode. Najpre je od teške bolesti preminuo otac, pa najstariji sin, digavši ruku na sebe. Ostali su majka, koja zarađuje kao negovateljica, i dvojica maloletnih sinova. Stariji od njih, Bratislav, inače Dragićev rođak, prepričava nam ovaj humanitarac iz Čačka, povremeno svrati u posetu.

- Oni dođu kod mene ponekad, i baš se pogodilo da dođu taj dan kad sam pokrenuo tu akciju. 'Bato, ovo je gore nego kod nas', rekao mi je Braco - navodi Dragić kako je tekao razgovor sa mladićem koji je za svojih krhkih 18 godina spoznao i porodičnu tragediju i nemaštinu, a koji sam ocenjuje da je živeo bolje nego Simovići.

Dragić kaže da želi da sakupi novac za kuću, da bi želja Simovića bila da svako ima svoju sobu, ali da bi se zadovoljili i sa dve, strujom i vodom. Kaže da su im stizali i paketi pomoći, da ima obećanje iz Italije da će doći i nameštaj.

Momci bi voleli i da nađu stalan posao, da doprinose.

- Radim tu po selu kad nešto ima. Trenutno nemam stalan posao. Voleo bih bilo šta da radim. Radio sam kao vodoinstalater, radio sam i mehaniku i limariju, radio sam kao vozač. Trenutno nemam vozilo kojim bih išao na posao, ali snalazio bih se - rekao je Dragiću srednji sin Dragoljub.

RAČUN NA KOJI SE MOŽE UPLATITI POMOĆ

Foto: Vlada Dragić

(Telegraf.rs)