Ivica s 9.000 mesečno hrani decu: Iako žive u nemaštini, mališani sanjaju samo o maminom izlečenju

Foto: Facebook/Tamara Misirlić

Aleksandra (8), Dušan (7) i Matija (4) iz sela Krševice kod Bujanovca, mališani su koji svoje detinjstvo provode skromno, u nemaštini, ali bez velikih želja i prohteva. Ova deca samo žele da im se majka Jovana (27) vrati iz bolnice, gde je operisala najpre tumor, a onda i bubreg.

Preporučujemo

Već tri nedelje, njihova mama nalazi se u niškoj bolnici, a njihov otac, Ivica Tasić, priča za Telegraf.rs da su deca skromna, iako žive u veoma teškim uslovima, jedva krpeći kraj s krajem.

- Supruga je izgubila četvrto dete decembra 2019. godine, od tad je imala problema sa bubrezima i jajnicima. Posle se to neko vreme smirilo, ali joj je pre mesec dana ponovo bilo loše. Počela je da pada u nesvest, da mršavi naglo. Bila je najpre u bolnici u Bujanovcu, pa kod kuće, da bi je na kraju prebacili u Niš. Rečeno mi je da joj je bubreg bio potpuno naduven, a da su joj jajnici za nekoliko puta uvećani - započinje Ivica.

Kako kaže, ni njegovo zdravstveno stanje nije najbolje, zbog povrede noge koju je zadobio 1997. godine.

- Noga mi je takoreći oduzeta. Nisam stalno zaposlen, radim nešto privatno kad se ukaže prilika za to, ali sada nema posla. Živimo samo od dečijeg dodatka koji za svo troje dece iznosi 9.200 dinara - priča naš sagovornik.

Kupaju se u koritu, nemaju veš mašinu

Njegova porodica živi u dve sobe, u staroj kući, bez električnog frižidera i veš mašine. Bez kupatila.

- Kupamo se u koritu, a ja sam perem veš na ruke. Najviše bi mi značilo to... da imam bar veš mašinu. Nameštaj je star, deca spavaju na starim krevetima. Imamo i star šporet na drva, tako se grejemo. Sreća te mi je šuma blizu, pa donesem neko drvo za ogrev - navodi Tasić.

Ivica ne traži puno, živi i strahuje za svoju decu. Dok priča o njima, uprkos svim mukama, osmeh se sam pojavi na licu. Ipak, zamenjuju ga suze zbog boli jer deca pitaju za majku, a on, kako kaže, mora da ih laže.

- Tata, kad će mama da dođe, pitaju svakog dana. Slažem ih, pa kažem: "Sutra će". Onda izađu u dvorište sutradan, da vide hoće li da naiđe, pa mi kažu: "Gde je mama, rekao si da će da dođe danas" - govori Ivica plačući.

Ipak, nema vremena da misli o svojoj teškoj sudbini.

- Oni su mi sve, za njih živim. Snalazim se kako znam i umem. Uzmem na veresiju, daju mi, znaju da imam decu, pa vratim. Pomogne mi otac koji je bolestan, star. Njegovi lekovi koštaju oko 15.000 dinara mesečno, a on... umesto da kupi lekove, da meni, da imam za decu - priča ovaj otac troje preslatkih mališana.

Kako kaže, sada je deci najpotrebnija topla odeća, ali i sredstva za higijenu, hrana... Ukoliko želite da im pomognete, Ivicu možete pozvati na broj telefona 060/358-41-00.

(Telegraf.rs)