Jovani otiče noga, primala hemioterapiju, a i dalje nema dijagnozu: Kroz nedaće prolazi sa osmehom
Jovana Vulević Ilić (37) je 2018. godine počela da se oseća loše - čudno, umorno, nervozno. Jednog dana je osetila jak bol u desnoj nozi, ali je mislila da je istegla mišić. Ipak, kada bol nije prestao obratila se lekaru. Tada je počela agonija u pokušaju da dobije dijagnozu kako bi mogla da se leči. Tri godine kasnije i dalje nema većeg pomaka.
- I dalje nemam tačnu dijagnozu. Jedne noći 2017. godine mi se pojavio limfni čvor, ali se on povukao i do decembra 2018. godine nisam imala problema. Tada sam se probudila sa nenormalno velikim otokom na nozi. Imala sam trombozu dubokih vena - priča Jovana za "Telegraf".
Lekari su je prvo poslali na vaskularno odeljenje, a potom i na plastičnu hirurgiju. Tamo je dobila dve različite dijagnoze - reaktivni limfni čvorovi u desnoj preponi i butini i Nonhočkin.
Oba uzorka je poslala na Medicinski fakultet, de su bili saglasni sa dijagnozom reaktivnih limfnih čvorova, ali je mesecima bila bez terapije dok joj je noga postajala sve veća i veća.
- Potom sam u decembru tražila da idem na VMA. Tebalo je da mi vade limfne žlezde iz stomaka i prepona, ali na kraju ipak uzimaju samo uzorak jer je bilo previše rizično. Tamo su mi dali dijagnozu Nonhočkin folikularnog tipa, ali nisu bili sigurni u to. Kada su mi dali dijagnozu sa privatne klinike, rečeno je da je u pitanju Nonhočkin-marginalni tip. Doktorka za koju kažu da je najbolja kada su u pitanju limfomi, dala je dijagnozu difuznog tipa Nonhočkina. Završila sam na terapiji na Hematološkoj klinici, s obzirom na to da je lečenje različitih tipova ove bolesti isto - objašnjava ona.
Jovana je imala četiri ciklusa hemioterapije, ali ona nije dala rezultate, te je sa njima prestala. Limfni čvorovi se nisu povukli, niti smanjili. PET skener takođe nije dao konkretnu dijagnozu.
- Bila sam protiv hemioterapije, ali sam je primila da bih videla da li će mi pomoći. Tokom tog procesa imala sam mučnine, bila sam malaksala. Hemioterapiju sam primala 21 dan. Tek posle 15 dana uspela sam da se povratim, a onda je sledio novi krug. Opala mi je kosa, obrve, trepavice. Svi mi znamo da će to da se desi, ali ipak je sve to stres i za mene i za decu - kaže Jovana.
Kako je smatrala da gubi vreme, u avgustu 2020. godine je počela sa alternativnim vidom lečenja, a limfni čvor u butini se do septembra smanjio za oko 50 odsto, te joj je donekle bilo bolje.
- Desna noga mi u obimu je pre toga bila oko 30 centimetara veća od leve. Tri puta sam bezuspešno pokušavala da pređem na oralnu terapiju i svaki put sam odmah dobila tormbozu u još gorem obliku, tako da i dalje primam injekcije Kleksana, na koji prema dijagnozi nemam pravo, te je on jako skup - objašnjava ona.
Sredinom septembra 2020. godine, Jovanu upućuju na magnetnu rezonancu celog tela, video se napredak, ali nije uočeno da su se limfni čvorovi pojavili na desnoj strani vrata.
Međutim, zbog bolova i ukočenosti desne strane vrata i desnog ramena, a zbog situacije sa koronom, odlazi na ultrazvuk u privatnu ordinaciju, gde utvrđuju da su se limfni čvorovi na vratu uvećali i da imaju strukturu reaktivnih čvorova.
- Hematolog kaže da treba da se uradi biopsija limfnih čvorova u vratu, međutim specijalista ORL i plastični hirurg nisu za to. Kažu da je rizično jer su blizu mozga. Sama moram da odlučim da li to želim ili ne. Tri puta sam išla "pod nož" i nisu ništa našli, ne želim da izlažem riziku operacije i četvrti put - zabrinuta je Jovana.
Prvenstveno je novac skupljala za alternativne terapije na jednoj poliklinici u Beogradu, ali one nisu dovele do poboljšanja, te je sad prinuđena da nađe drugi način za lečenje.
- I dalje imam otok na nozi. On je sad nešto manji, ali kad jako otekne ne mogu da se krećem, da se savijem. Kortikosteroidi to ublaže na neko vreme. Ne znam šta bih rekla. Sve ide u krug, gubimo živce. Lekari sve odluke prepuštaju meni. Porodica trpi. Sve ovo stvara mnogo problema na psihičkoj bazi, ali ja sam vedrog duha i želim da kroz sve prođem sa osmehom, iako to nije baš moguće - kaže ona.
Kako napominje, želela bi da rešenje pronađe u Srbiji, "jer je mnogo dece kojima treba lečenje u inostranstvu i, ukoliko je moguće, bolje da taj novac ode njima".
- Ipak, ako lečenje u Srbiji nikako ne bude moguće, htela sam da odem u predstavništvo turske klinike Aćibadem i da vidim da li oni mogu da mi pomognu. Možda nije u pitanju rak, možda je neka imuna bolest. Neko stručan treba da mi da tačnu dijagnozu kako bih mogla da se lečim - dodaje.
Ona je majka dvoje dece i, kako kaže, "trećeg gratis" - muževljevog deteta iz prvog braka i ono što je ispunjava jeste da šeta sa njima i učestvuje u njihovom životu. Zbog bolesti je u tome ograničena, kao i u radu, druženju i treniranju, što su stvari koje je čine srećnom.
Iznos novčanih sredstava koja su potrebna za Jovanino lečenje zavisiće od samog njegovog toka, ali trenutno joj je za terapije potrebno oko 100.000 dinara mesečno. Ukoliko bude slala uzorke u inostranstvo, to će da je košta 2.500 evra, a za dalje lečenje može da joj bude potrebno i oko 100.000 evra.
Jovana više nije u mogućnosti da sama sve finansira, s obzirom na to da je zbog zdravstvenog stanja ostala bez posla još u martu 2019. godine.
Jovani su neophodna novčana sredstva za nastavak lečenja, imunoterapije, specijalističke preglede, rehabilitacije, medikamente, suplemente, kao i za troškove smeštaja u toku terapija van mesta prebivališta.
Da Jovana ostavi bolest za sobom! Budimo humani!
Pomozimo Jovani!
Slanjem SMS poruke: Upišimo 913 i pošaljimo SMS na 3030
Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human913 i pošaljimo SMS na 455
Uplatom na dinarski račun: 160-6000000795202-61
Uplatom na devizni račun: 160600000079555666
IBAN: RS35160600000079555666
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj
Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal
Skeniranjem IPS QR kod-a na vašoj E-banking aplikaciji: IPS QR kod
(Telegraf.rs)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Milojko
Nema dijagnoze. To je vrlo prosto zasto. Zato sto se ne uci skola kako treba i prece je lakiranje noktiju, razmisljanje o krpicama, seksu, veceri i nekom alkoholu. I naravno kad tacno otkuca kazaljka ide se kuci. Da uprostim jos vise. Od 100 lekara 2 lekara su strucna kako treba gde je jedan od njih genije i ne moze bas njoj da pomaze jer je njegova oblast totalno druga.
Podelite komentar
Kikimora
Nekad je Ljubljana bila 'zakon' sto se tice strucnosti. Pokusajte tamo, nije daleko. Bice bolje, drzite se i ne posustajte. Pobedicete Vi to zlo, uz Bozju pomoc. Samo neka je On s Vama.
Podelite komentar
SKC
Mnogi žele nešto više od školske medicine zdravstva Srbije a ne bi da plaćaju osiguranje za alternativno lečenje,nego pomoć ili pritisak na državu za retke bolesti,svi bi tako ali da li je moguće.
Podelite komentar