Dr Anu boleo stomak i rame, godinu dana se bori: Počelo 1. dana vanrednog stanja, rok na život 2020.

Foto: Privatna arhiva

Dr Ana Jaćimović boluje od karcinoma debelog creva, sa metastatskim promenama. Prvi simptomi su počeli krajem februara 2020. godine, bolom u stomaku i ramenu.

Preporučujemo

- Sredinom februara prošle godine osetila sam bolove u stomaku i desnom ramenu. Javila sam se lekaru, ali uobičajeni pregledi, analize i nalazi bili su normalni i nista nije ukazivalo na to da se radi o nečem ozbiljnom. Posle nekoliko dana, bolovi postaju sve jači i nakon pregleda hirurga, skenera, kolonoskopije i biopsije, postavljena je dijagnoza - Adenokarcinom debelog creva. Međutim, tek u toku operacije ustanovljeno je da se bolest proširila na većinu organa trbušne i karlične duplje, da je reč o veoma agresivnom tipu tumora u četvrtoj fazi, da su prognoze jako loše i da je, po recima hirurga koji su me operisali, ovo jedan od najtežih slučajeva u njihovoj karijeri. Tada, početkom marta, 2020. godine, počinje moja borba za život - priča za "Telegraf" dr Jaćimović.

U roku od šest dana operisana je dva puta. Nakon toga primila je sedam ciklusa hemioterapije i biološke terapije, odrađena su genetska ispitivanja tumora u Bostonu, koja pokazuju veoma redak tip mutacija. U septembru je odlučila da pokuša sa lečenjem u Turskoj.

- Odrasla sam pored brata koji se već 20 godina leči od multiple skleroze. U porodici su dve bliske osobe preminule od karcinoma. Uvek mi je bilo najstrašnije da čujem da je neko oboleo od maligne bolesti jer, i lično i profesionalno, znam sta to znači. Bilo mi je teško kad bih tu dijagnozu nekom morala da saopštim u ambulanti - priča dr Ana.

A onda su te najstrašnije vesti saopštili njoj. Do tada je bila Ana - nečija ćerka, sestra, tetka, kolega, prijatelj. Bila je farmaceutski tehničar, lekar opšte prakse. Od tog momenta bila je onkološki pacijent.

- Kreće prvo neverica i neprihvatanje. Možda nije istina? Onda strah, bespomoćnost, pa bes i ogorčenost. Zašto baš meni da se desi? Ne treba nikom, ali zašto baš meni? Nisam zaslužila, nisam stigla "sve da postignem", da rodim dete, nisam stigla da živim. Zašto baš sad kad sam se zaposlila, zasto? - bile su prve misli kada je saznala svoju dijagnozu.

Potom je prihvatila da se desilo njoj, da je čeka neizvesna i teška borba i da hoće i mora da se bori i pobedi.

- Moja dijagnoza je postavljena u martu prošle godine, istog dana kad je u Srbiji proglašeno vanredno stanje zbog korona virusa. To je dodatno otežalo moju već tešku i ozbiljnu situaciju. Prvo, neizvesnost oko operacija - kad, gde i kako? Posle toga, zaštititi se maksimalno u postoperativnom toku i u toku hemioterapija, koje obaraju imunitet, pa je i veći rizik od infekcija. Ograničena kretanja, dodatna testiranja pred svaku kontrolu i terapiju. Zaštititi i sebe i druge, što je dodatno opterećenje, ali za onkološke pacijente naročito neophodno - objašnjava ona.

Njena borba za život traje skoro godinu dana. Nije bilo i nije ni malo lako. Ne zna kad i kako će se završiti.

- I pored loših prognoza, na osnovu analiza i nalaza, koje su mom životu dale rok - kraj prošle godine, ja za sad vodim 1:0. Preživela sam i osetila strašne fizičke i psihičke boli - operacije, hemioterapije, invazivne dijagnostičke procedure, snimanja, biopsije, neželjena dejstva lekova, alergije, mučnine, bolove, infekcije, upalu pluća, anafilktički šok... Padala sam i dizala se. Stalno je prisutan strah. Šta je sledeće što će da se desi, šta još moram da istrpim i preživim? Ali, odlučila sam da se borim. I to je osnovna misao koja me vodi. Da predaja nije i ne sme da bude opcija - iskrena je dr Jaćimović.

Kako kaže, u životu ima vrlo malo bitnih, ali zaista bitnih stvari. Zdravlje je jedna od njih.

- Ja sam pre bolesti, nažalost, važnost pridavala nebitnim i manje važnim stvarima. Tek kad sam saznala da bolujem od teške i neizlečive bolesti, da mi je na život stavljen rok, da sam više puta bila direktno životno ugrožena. I i dalje sam. Shvatila sam koliko je život zapravo vredan i jedinstven, shvatila sam njegovu vrednost i neponovljivost. To je i moja poruka i savet - kao lekar savetujem redovne preventive preglede - kaže ona.

Kao pacijent, preporučuje da život ne shvatate olako, da odvojite bitno od nebitnog i koliko god je to moguće u vremenu u kom živimo, izbegavate stresogeni način života. Najvažnije je, kako kaže, "voditi uravnotežen način života, umerenost u svemu i ne ići preko granice svoje fizičke i psihičke izdržljivosti".

Kada se pojedinac nađe u ovakvoj životnoj situaciji tu su momenti kada se oseća samo, uplašeno, bespomoćno.

- U tom trenutku kad se odlučujes da li da odustaneš od svega, da se predaš, bolest je teška, neizvesna, lečenje skupo, prognoze lose...Ipak pronađeš u sebi tu preostalu mrvicu snage, u organizmu iscrpljenom od bolesti i lečenja, ustaneš i boriš se. Najteže je izboriti se sa samim sobom. Iako imaš mnogo ljudi oko sebe, neke bitke ipak moraš da biješ sam. Kad najviše nisam mogla, tad sam najviše morala. Sa nekim gubicima se tek mirim, sa nekim neću moći nikada - dodaje.

Ipak, od momenta kad se razbolela, naišla je na ogromnu podršku velikog broja ljudi. Osim porodice i rođaka, podršku su joj pružile kolege, prijatelji, poznanici, pacijenti, ali i ljudi koje ne poznaje lično.

- Svi se oni bore zajedno sa mnom. Ne daju mi da odustanem, pružaju podršku na razne načine. Zbog svih njih, moja želja da živim i preživim svakim danom je sve jača. Kad bih odustala, izdala bih i sebe i sve njih - objašnjava Ana.

Iako je izgledalo nemoguće, zahvaljujući armiji humanih ljudi, prvi deo novca je skupljen u rekordnom roku, a dr Ana je svima zahvalna što nisu odustali od nje.

- Trenutno koristim četvorostruku imunomodulatornu terapiju, koja moju bolest za sada drži stabilnom i pod kontrolom, a koju ne mogu da dobijem o trošku RFZO. Bolest je nepredvidiva i ne zna se još koliko će lečenje da traje - kaže ona.

U njenom lečenju učestvuje tim lekara iz Srbije i Turske, gde odlazi na redovne mesečne ili tromesečne kontrole i kupuje terapiju. Trenutno svakodnevno pije dve vrste lekova, a na infuzije ide na 15 dana i tri puta nedeljno.

U zavisnosti od stanja i neželjenih efekata terapije, kao i dodatnih dijagnostičkih procedura i eventualne treće operacije, menja se iznos potreban za lečenje. Trenutno je potrebno da se prikupi oko 20.000 evra.

Za Anin život! Budimo humani!

Pomozimo Ani!

Slanjem SMS poruke: Upišimo 811 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human811 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-6000000069918-09

Uplatom na devizni račun: 160600000006992682

IBAN: RS35160600000006992682

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

Skeniranjem IPS QR kod-a na vašoj E-banking aplikaciji: IPS QR kod

(Telegraf.rs)