Tetjana 3 godine nije bila na ulici, soba je njen zatvor: Fali joj da vidi sunce i udahne vazduh

Tetjana Stojković (48) živi u selu Lenovac kod Zaječara. Majka je petoro dece, a pre 5 godina život se surovo poigrao sa njom - doživela je čak dve saobraćajne nesreće u godinu dana, 2014. i 2015. i ostala potpuno nepokretna.

U oba slučaja, Tetjana je bila putnik u autobusu u Novom Sadu. Te 2014. autobus je imao sudar sa taksijem, kada je ovoj ženi, rođenoj Ruskinji, potpuno oduzeta jedna ruka - kao da je nije ni imala, kao da ne postoji, tako Tetjana opisuje.

Život se ponovo poigrao sa njom, u gotovo identičnoj saobraćajnoj nesreći, godinu dana kasnije.

- Kao da osetite zemljotres... Takav je osećaj bio kada je došlo do sudara. Niko, a kamoli ja, nije mogao da veruje u to. Posle toga sam ostala potpuno nepokretna - započinje naša sagovornica.

Tetjana se tako godinama bori sa tetraplegijom, a boluje i od retke bolesti "G950 Sringomyelia et syringobulbia" zbog koje sve vreme, 24 sata, 7 dana u nedelji, mora da leži u krevetu i to sa ispravljenom kičmom. To znači da Tetjana ne sme da ustane, a čak ni da sedi u kolicima. To znači da Tetjana mesecima nije izašla na sunce, ni na svež vazduh za koji moli i preklinje, koji joj toliko nedostaje.

- Od ležanja sam dobila tromb, koji je završio u plućima. Kada pukne... to je bol koji čovek ne može da opiše rečima. U tri sekunde mogu da umrem. Ali eto, Bog želi drugačije - kaže Tetjana koja ima i ozbiljnih srčanih problema.

Da bi uopšte mogla da se kreće, odnosno da se izmesti iz sobe koja je njen zatvor, Tetjani je potreban krevet na točkiće.

- Zbog toga što moram stalno da ležim u krevetu, na lekarske preglede i kontrole ne idem jer ne mogu da dobijem prevoz . Ostalih izlazaka iz kuće sam se odrekla i za mene je to postao nedostižan luksuz - kaže ona.

Tetjana je poslednji put izašla napolje avgusta prošle godine, kada su je vodili u bolnicu, kod lekara. Poslednji put je bila na ulici pre tri i po godine.

- Pokušavam da nabavim ambulantna nosila na makaze. Nova koštaju 2.000 evra, a to pomagalo mi je preko potrebno da bih mogla da idem na lekarske preglede i da bih konačno videla nebo i sunce. Borim se, ne želim da se predam - sa optimizmom govori ona.

Gladovali tri meseca

Njen suprug ne radi, a sa ćerkom žive od Tetjanine invalidske penzije koja iznosi 32.000 dinara. Bilo je dana, priča naša sagovornica, kada su gladovali, ali ni u jednom momentu nisu odustali od borbe.

U lošem je našla dobro - svoju osmogodišnju ćerkicu koja se zove Darija, a koja je, kako Tetjana kaže, i dobila ime jer je pravi dar.

- Bila je to rizična trudnoća, veoma teška, imala sam 38 godina kada sam je rodila. Čak sam u jednom trenutku, na porođaju, čula kako lekari govore:"Hoćemo li majku ili bebu da spasimo?". Ipak, u jednom momentu sam osetila olakšanje i dobila svoju ćerkicu, svoj dar - navodi Tetjana.

Kako kaže, tri meseca ni ona, ni suprug, nisu imali šta da jedu. Gledali su samo da namire Dariju, da ona ne ostane gladna.

- Zasadimo krompir, luk, paradajz, pa to imamo, uz pomoć te tri stavke smo preživljavali - priča naša sagovornica.

Tetjani možete pomoći uplatom na račun 170-10558882000-31, Unikredit banka, na ime Miroslav Stojković, koji je punomoćnik i njen suprug.

(Telegraf.rs)