Nasmejani Ognjen boluje od cerebralne paralize, željan hoda i društva a nosi se sa pogledima okoline

 

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Mila
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Mila

    29. januar 2021 | 12:09

    Pre 39 godina rodila sam sina, sa pupcanikom oko vrata. Sve je u pocetku izgledalo u redu. Do osmog meseca kada dobija laringit. U bolnici smo mesec dana. I opet niko nista ne kaze. Imam i stariju decu i znam sta znaci pravilan razvoj. Sa godinu dana ne stoji sam, ne hoda. Kazu "natovila" sam dete. Crv proradi u roditelju i hoces dalje. Ali glavom o zid. Da bi me skinuli sa vrata salju me dalje. Opet bez dijagnoze prima godinu dana vitamine, injekcije kupljene u Francuskoj, kostale kao nase dve plate za godinu dana. I? Nista. Ne stoji, ne hoda, nece kolica.. Pocinje po neku rec da prica, bez sklapanja recenica. Napokon nailazimo doktora (uz pomoc prijatelja) koji nam je rekao da dete ima decju paralizu, z a p o s t a v lj e n u). Tu pocinje borba sa vetrenjacama. Sa tri i 4 meseca radimo tes inteleencije IQ 106, radost i nasa i doktorova. Inteligencija ocuvana, za dalje borba. Da ne duzim, danas je covek koji normalno hoda, zavrsio skolu (otezano pise, ali ok), radi... Ali o svim mukama mogao bi roman da se napise. Gospodji i malom decaku zelim svu srecu i USPEH.🍀🍀🍀❤️❤️❤️

  • majalena

    28. januar 2021 | 23:02

    Draga Ognjenova majko, ne bacajte pare na maticne celije.Nece mu pomoci.Znam mnogo djece sa cerebralnom paralizom, koja su obavila taj zahvat.Ne pomaze.Jednostavno one ne mogu da poprave ucinjenu stetu.Stalna fizikalna terapija, ako je potrebna operacija zbog neke kontrakture, zbog spazma...to obavezno.Ali maticne celije, nista.

  • Bezimena

    28. januar 2021 | 22:30

    Ima mnogo ovakvih osoba , na žalost ! Evo prođe 32 g. A moje dete koje jošu gorem stanju od države dobilo samo status korisnika tuđe nege. 29 000. Treba da budeš zadovaljan ! Ej državo ?????

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA