Nasmejani Ognjen boluje od cerebralne paralize, željan hoda i društva a nosi se sa pogledima okoline
Ognjen Krupniković (8) dete je iz druge uredne i redovno kontrolisane trudnoće. Trebalo je da se rodi kao zdrava beba, ali usled neodrađenog carskog reza dolazi do komplikacija na porođaju i on dobija moždano krvarenje koje je ostavilo posledice na njegov razvoj. Dijagnostikovana mu je cerebralna paraliza.
- Imala sam zakazan carski rez, on je trebalo da bude urađen jer sam i prvo dete rodila na taj način. Počeli su bolovi, u operacionu salu sam ušla sa svim papirima koji su dokazivali da je carski rez obavezan. Međutim, doktor nije hteo da ga uradi. Tada su krenule komplikacije. Dobila sam sepsu, dete je imalo krvarenja, ostao je bez kiseonika. Tada su mi rekli da to nije ništa strašno i da samo treba da se vežba da bi se sve ispravilo - kaže za "Telegraf" Ognjenova majka Jelena.
Kako ističe, na decu koja boluju od cerebralne paralize ne obraća se dovoljno pažnje, a lečenje je preskupo. Mnoga deca koja imaju ovu bolest moraju da se hrane preko stomaka. Na sreću, Ognjen nije jedan od njih, ali njegova svakodnevica nije laka.
- Od trećeg meseca svaki dan vežba. Takođe ide kod logopeda i na fizikalnu terapiju, vikendom na hipoterapiju. Kod kuće koristi bicikl, stajalicu. Ide na plivanje i mora mnogo da vežba, i do četiri-pet sati dnevno - objašnjava ona.
I kao dete, Ognjen treba da se nosi sa pogledima okoline, ne hrani se sam, i dalje nosi pelene.
- Sve što radi majka koja ima malu bebu, radim i ja. Ognjen je željan da hoda, željan je društva, frustriran je što ne može da verbalizuje sve što želi i što ga nekada ne razumem. Sa tim se nosi svakodnevno - dodaje Jelena.
Kako priča majka, "do roditelja je da za svoje dete uradi sve što je u njegovoj mogućnosti". Zato je ona završila i kurs kako bi sa Ognjenom mogla da radi vežbe i kod kuće. On sada sedi sam, pravi korake uz pomoć drugih. Ne voli kolica, ne voli da ga nose. Kao i svako drugo dete, ima želju da bude aktivan. Krasi ga širok osmeh i pored svih prepreka sa kojima se bori.
- I deca sa cerebralnom paralizom zaslužuju šansu. Šansu za život bez bolova, epileptičnih napada, operacija. Šansu da žive bez kontraktura i u grčevima. Zamislite da vežbate od rođenja, radite sve, a rezultata nema. Krive kičme, stopala. Razne operacije, magneti, snimanja. Više u bolnici nego u svojim domovima. Više sa terapeutima nego sa drugarima. I moj Ognjen za zaslužuje isto. Da i on potrči u zagrljaj, kaže kada je gladan, kada ga nešto boli. Mi se već šest godina borimo sami, i obezbedili smo mu mnogo, ali sada nam je potrebna pomoć. Ukazala nam se prilika za lečenje u inostranstvu, a cifre su, podrazumeva se, enormne za svakoga od nas. Za korak, za zagrljaj, za reč... - kaže majka.
Ognjenu je potreban novac za transplantaciju matičnih ćelija u Ukrajini, koja može da mu poboljša kvailtet života. Za prvu transplantaciju potrebno je još 12.500 evra, a ona se radi četiri puta godišnje, na svaka tri meseca. On bi trebalo da bude u Ukrajini u martu, ali njegov odlazak zavisi od toga da li će biti prikupljena dovoljna suma.
Neophodna su mu i sredstva za fizikalne i logopedske tretmane, hipoterapiju, kao i ortopedska pomagala, među kojima je hodalica koja košta 500.000 dinara.
Za Ognjenovo srećnije detinjstvo! Budimo humani!
Pomozimo Ognjenu!
Slanjem SMS poruke: Upišimo 927 i pošaljimo SMS na 3030
Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human927 i pošaljimo SMS na 455
Uplatom na dinarski račun: 160-6000000823057-13
Uplatom na devizni račun: 160600000082305034
IBAN: RS35160600000082305034
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj
Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal
(Telegraf.rs)
Video: Poslednjeg vikenda uoči Nove godine Beograd je prazan
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Bezimena
Ima mnogo ovakvih osoba , na žalost ! Evo prođe 32 g. A moje dete koje jošu gorem stanju od države dobilo samo status korisnika tuđe nege. 29 000. Treba da budeš zadovaljan ! Ej državo ?????
Podelite komentar
majalena
Draga Ognjenova majko, ne bacajte pare na maticne celije.Nece mu pomoci.Znam mnogo djece sa cerebralnom paralizom, koja su obavila taj zahvat.Ne pomaze.Jednostavno one ne mogu da poprave ucinjenu stetu.Stalna fizikalna terapija, ako je potrebna operacija zbog neke kontrakture, zbog spazma...to obavezno.Ali maticne celije, nista.
Podelite komentar
Mila
Pre 39 godina rodila sam sina, sa pupcanikom oko vrata. Sve je u pocetku izgledalo u redu. Do osmog meseca kada dobija laringit. U bolnici smo mesec dana. I opet niko nista ne kaze. Imam i stariju decu i znam sta znaci pravilan razvoj. Sa godinu dana ne stoji sam, ne hoda. Kazu "natovila" sam dete. Crv proradi u roditelju i hoces dalje. Ali glavom o zid. Da bi me skinuli sa vrata salju me dalje. Opet bez dijagnoze prima godinu dana vitamine, injekcije kupljene u Francuskoj, kostale kao nase dve plate za godinu dana. I? Nista. Ne stoji, ne hoda, nece kolica.. Pocinje po neku rec da prica, bez sklapanja recenica. Napokon nailazimo doktora (uz pomoc prijatelja) koji nam je rekao da dete ima decju paralizu, z a p o s t a v lj e n u). Tu pocinje borba sa vetrenjacama. Sa tri i 4 meseca radimo tes inteleencije IQ 106, radost i nasa i doktorova. Inteligencija ocuvana, za dalje borba. Da ne duzim, danas je covek koji normalno hoda, zavrsio skolu (otezano pise, ali ok), radi... Ali o svim mukama mogao bi roman da se napise. Gospodji i malom decaku zelim svu srecu i USPEH.🍀🍀🍀❤️❤️❤️
Podelite komentar