Milosav poginuo u prevrtanju traktora: Ostavio troje dece, na leđima ih nosio da bi stigli u školu

Nekom je život majka,a nekom maćeha.😢

Svako dete ima svoju srecu! Pogledace Bog i tu decu!

Sreca je promenljiva. Imala sam najbolje startne pozicije od svih iz moje generacije, u osnovnoj i srednjoj skoli, kao i na fakultetu i prosto je neverovatno da sam u zivotu najgore prosla od svih, iako sam uvek bila najbolji djak i student, ozbiljna, cestita i lepa (to drugi kazu). Imam utisak da kada se za nekog ocekuje da ce nesto postici u zivotu, ljudi su prema njemu neprijateljski nastrojeni, zlobni, zavidni, zluradi, svi zele da ga vide na kolenima, nema pravih prijatelja, ma koliko se on sam trudio da bude pravi prijatelj. Ti isti ljudi mogu prema nekom drugom, ko je u losijoj poziciji od njih i kome nisu zavidni, biti blagonakloni i predusretljivi, iako ovaj to svojim karakterom i odnosom prema njima mozda i ne zasluzuje. Iako se sada ne cini tako, ova deca imaju vise izgleda na uspeh (i da ne bude zablude, drago mi je zbog toga), nego neka koja su trenutno u mnogo boljoj situaciji i kojima ce sutra okolina u svakoj prilici namerno gurati klipove u tockove i nece se zadovoljiti, ni zaustaviti, cak ni pred njihovom propascu, jer ljudska zavist ne prestaje ni onda kada je ono zbog cega smo nekom zavideli nestalo. Ovoj deci niko ne zavidi i zato su velike sanse da ih tokom zivotne borbe niko ne spotice, vec da ih, sta vise, pomogne. Ponekad pomislim da bi bilo bolje da sam imala manje lepo i zasticeno detinjstvo, manje divne i brizne roditelje, jer imam utisak da tamo gde roditelji bdiju nad decom, cak i Bog na njih (tu decu) manje obraca paznju, jer mora da se stara o onima koji su prepusteni sami sebi i kojima treba pomoci da stignu i prestignu ove prve, za koje se na pocetku zivota cinilo da su srecniji i da nikada nece pasti na dno.