Sestre Jovanović odvojene su od roditelja i brata, a tuga iz njihovih očiju boli: Žele samo jedno

Foto: Srbi za Srbe

Svi ideali sveta ne vrede suze jednog deteta - rekao je davno Dostojevski, a u krupnim i bistrim očima sestara Jovanović čini se da su suze presušile i da su odavno pretvorene u tugu, bol i strepnju. Dok vode bitku za najosnovnije, detinjstvo obojeno bezbrižnošću i igrom za njih je samo san.

Preporučujemo

Milica (9), Maja (12) i Milena (12) su do pre samo dva meseca živele u planinskom selu Trstena na 30 kilometara od Vranja i uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom, gde ne funkcionišu čak ni telefonske mreže. Zbog vukova i velikih snežnih nameta, otac je morao svakodnevno da ih vodi do škole sa psima čuvarima.

- Nisam mogla više. Nisam mogla da gledam kako mi se unuke pate 12 kilometara od kuće do škole i nazad. Zimi je to teško i za iskusne gorštake, a kamoli za tri nejake devojčice. I, šta ću, kako ću, 'siđem'sa ovom decom u Vlase, da im olakšam - kaže njihova baka Vidosava.

Njihova nova adresa tako je postalo selo Vlase, gde im se nalazi škola i gde sada žive odvojeno od oca Gorana, majke Biljane i brata Milorada koji ima svega godinu dana. Adresa im je ova stara kućica od dva sobička bez vode i kupatila, koju plaćaju simboličnih 1.500 dinara mesečno. To je sve što su mogli da priušte.

- Nedostaje nam naš mali brat i volele bi da smo češće sa mamom i tatom, ali moramo da učimo da se u budućnosti ne bi mučile ovako - pričaju ove prerano sazrele devojčice.

Nakrivljen plafon, stari sto i komadići oskudnog doručka dopunjuju najpotresnije reči:

- Spremam im da jedu od onog što se nađe u kući. Naravno, ako se nađe. Još uvek mi se srce cepa kada se prisetim kada su mediji pre nekoliko godina pitali Maju šta najviše želi, a ona im je odgovorila- 'Volela bih bar da imamo za užinu - da bismo jele' - s bolnom grimasom i suzama izgovara baka Vidosava.

U ovom kraju siromaštvo kao da je genetska boljka, jer su generacije rađane na veoma nepristupačnom terenu. Zime su duge i jake i retko šta uspeva. Iseljavanje ljudi i nedostatak posla dodatno otežavaju situaciju.

- Prihvatam se svakog posla, jer stalnog nemam. Bavim se poljoprivredom i stočarstvom. Imamo samo 9.000 dinara dečjeg dodatka i skromnu penziju koju moja majka prima. I njoj znači da budu u Vlasu zbog ambulante, dijabetičar je. Nažalost, supruga mi je takođe bolesna, pa je i to otežavajuća okolnost. Na okupu smo uglavnom tokom vikenda. Iskreno, jedva sastavljamo kraj sa krajem - uključuje se u razgovor otac Goran pojašnjavajući veoma kompleksnu porodičnu situaciju.

Jedini spas za ovu porodicu, koja sada živi na dve adrese, jeste kuća u Vlasu koju su počeli da grade pre nekoliko godina. Međutim, nemaju sredstava da je završe. Malu Maju smo upitali koja joj je najveća želja na šta nam je odgovorila:

- Želim samo da mi porodica bude opet na okupu!

Božićna čarolija krenula je da ulazi u domove ugroženih mališana ispunjavajući njihova srca verom i nadom da će kroz darežljivost i milosrđe humanih ljudi i njihovo detinjstvo biti ulepšano. I sestre Jovanović zaslužuju da žive kao i sva druga deca.

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pokreće veliku božićnu akciju prikupljanja pomoći za završetak novog doma za porodicu Jovanović. Za uspešnu realizaciju akcije potrebno je preko 15.000 evra, a ovako može da se donira novac za ugroženu porodicu.

(Telegraf.rs)