Život teče, a Saši sve stoji: Drugima se smenjuju godišnja doba, a njemu nesnosni bolovi i mučnine

Saši Spaseniću (30), kome je u martu ove godine dijagnostikovana akutna leukemija i koji se leči u Kliničkom centru Srbije, potrebna je pomoć. Traže se davaoci nulte krvne grupe koji bi mogli da doniraju trombocite mladiću čija se bolest vratila.

Zbog njegovog teškog života, porodica je objavila emotivan status, koji vam prenosimo u celosti:

Preporučujemo

"U martu mesecu ove godine Saša Spasenić je legao na Kliniku za hematologiju, Kliničkog centra Srbije. Dijagnostikovana mu je akutna leukemija. Tada je počelo njegovo lečenje. Prošlo je proleće. Došlo je leto, Saša se i dalje lečio. Prošlo je i leto. Tada je Saša završio sa hemioterapijama. Došla je jesen, Saša je krenuo na zračenje. To je poslednja stvar u njegovom lečenju. Posle toga, Saša ide kući. Majci i ocu, sestri Slađani. I naravno, svojoj verenici Ivani.

Svo to vreme jedva je čekao da izađe iz bolnice. Dok smo mi izlazili iz zimske garderobe, Saša je bio na hemioterapiji. Kad smo počeli da nosimo kratke rukave, Saša je bio na hemioterapiji. Evo, mi opet pripremamo jakne, red bi bio da i Saša izađe iz bolnice. Još zračenje i gotovo. Konačno kuća. Mi smo uživali u proleću, proslavili, ili nismo, Prvi maj, Đurđevdan, planirali letovanje, otišli na letovanje, vratili se, čak zaboravili i da smo bili na istom. Saša je svo to vreme bio na hemioterapijama. A i Saša bi voleo da je mogao na letovanje, pa ima samo 30 godina. Pa kad će , ako ne sad.

Osam meseci je prošlo. Mi smo živeli, kako ko, neko bolje, neko gore, neko srećnije, neko pak ne, ali su nam životi išli. Saši je sve stajalo. Lažem, išle su i njemu... al' infuzije. Citostatici, antibiotici, antimikotici, antivirotici, transfuzije krvi, transfuzije trombocita. Išle su i temperature, mučnine, bolovi... Čak je i on ponekad išao... Na preglede, magnetnu, skener, postavljanja venskog katetera... Nije mu bilo dosadno. Naravno, nije mu bilo prijatno, daleko od toga, al' mu bar nije bilo dosadno. Dok smo mi, bar ponekad, bili srećni, veseli, zadovoljni ili bar ok, Saša se patio i mučio. Danima, nedeljama, mesecima, pa čak i cela godišnja doba, i to ne samo jedno.

Naravno, on je to morao. Borio se za svoj život. Pa i svak bi drugi na njegovom mestu. Lečio se i trpeo, sve dok se ne izleči. Znao je da će se to završiti. Da će sve to proći. Da će i on ponovo živeti kao i svi mi. Ponovo uživati u životu. Biti sa svojima. Voditi svoj život, kao što mi vodimo naše. Čak bi mogao da razmišlja i on o odmoru. Doduše, ne ove godine, mora da se oporavi, ali dogodine...

Kao što rekoh, Saša je završio sa zračenjima. Trebalo bi da je već kući. Posle osam meseci, pa ko može da kaže da ne bi trebalo. Dosta je bilo. Konačno kući. Ali Saša nije kući. I dalje je na lečenju. Bolest se vratila. Opet ispočetka. Opet sve ispočetka. Za Sašu još nema kuće. Proći će i jesen, doći će i zima. Mi ćemo razmišljati gde na zimovanje, naravno oni koji imaju od čega, a Saša će i dalje primati hemioterapije. I tek kad budemo opet očekivali proleće, tek tad će Saša, u to duboko verujem, izaći svojoj kući. Zemlja će obići ceo krug oko Sunca, eto koliko će Saša biti dugo u bolnici. Sva četiri godišnja doba.

Vi već znate zašto ovo pišem. Potrebni su nam trombociti. Potrebni ste nam vi. Njegovi davaoci su tu, ali vremenom, neki davaoci, iz raznoraznih razloga, budu onemogućeni da daju trombocite. Zato i tražimo pomoć. Potrebno nam je nekoliko ljudi nulte krvne grupe. Ako ste krvna grupa 0, ne pijete lekove, nemate problema sa visokim krvnim pritiskom, a ako ste ženskog pola i niste imale trudnoće (jer se u trudnoći razvijaju antitela koja mogu naškoditi pacijentu), javite se Slađani Spasenić0 na 65-307-60-03, Peđi Slijepčeviću 063-304-138  ili pošaljite poruku u inboks Peđe Leuke - stoji u pozivu za pomoć."

(Telegraf.rs)