"Mogao je da pređe preko žice, otvorio bih mu": Prvi komšija ubice iz Velike Ivanče preživeo samo pukom srećom

Prve komšije Ljubiše Bogdanovića koji je pre 12 godina počinio masovno ubistvo u selu Velika Ivanča i dalje žive u istoj kući u kojoj su živeli tada, a svakodnevni pogled na komšijsku kuću budi im bolne uspomene. Zbog svega što se dogodilo i pomisli da ih možda ne bi bilo da je Ljubiša Bogdanović rano ujutru tog kobnog 9. aprila 2013. godine krenuo na drugu stranu, dovelo je do toga da im i zdravlje bude narušeno.

Preporučujemo

O 9. aprilu, ali i godinama koje su nakon njega usledile, za Telegraf.rs govori Milovan Kostadinović, čovek koji je sa Ljubišom razgovarao neposredno pre masakra i nije ni slutio šta će da usledi.

- U selu se i dalje priča o tome. Ima da se priča, da umrem ja i da se i dalje priča. Niko ništa ne zna, zna njegova žena zašto je to uradio. Ona se udala u drugo selo. Ni taj čovek nema dece, tako da će da nasledi njegovo bogatstvo. Nakon svega što se desilo živela je u toj kući. Ja ne bih noćio tu kad bi mi poklonili sve što vidim golim okom. Naiđe neko pa pita za to što se desilo, interesuje svakoga, da se to desilo, a da se ništa ne zna - kaže Milovan Kostadinović za Telegraf.rs.

Kako objašnjava, Ljubiša Bogdanović je kobne zore pucao na članove svoje porodice, a potom nastavio da ubija rođake i komšije koji su živeli u kućama niz ulicu.

- On čim je ubio svog sina, šta ima da se očekuje za druge? Kad se sve dogodilo, ja sam spavao u kući. Nisam ni čuo kad je pucao. Ustao sam, ali me je kućni ljubimac vukao za nogu, nije mi dao da izađem napolje nikako. On je mogao ovde da pređe preko žice. On je prošao dole putem, ja sam ga video kad se vraćao, ali nisam znao gde je bio. Rekao sam ženi: ovaj lopov je bio negde u švaleraciji, ona Javorka ne zna ni gde je bio noćas. Međutim, došle su dve patrole milicije i rekle da uđem u kuću i da se čuo pucanj iz pištolja. Ja kažem nisam čuo ništa. I nisam čuo - dodaje.

Kako priča, jedna porodica, koja živi između kuća porodice Despotović i Ješić, preživela je pukom srećom. Jedan od članova porodice čuo je da Ljubiša kuca, ali kako je bio star, trebalo mu je vremena da dođe do vrata. Ljubiša se okrenuo i otišao. Meštani veruju da je smatrao da čekanjem gubi na vremenu i da će neko da pozove policiju pre nego što ubije sve koje je namerio, te da je zbog toga nastavio dalje.

- U drugoj kući Stekića nije ubio sina. On je bio tvrd na snu, nije ustao, a njegova majka je izašla iz kuće, sišla niz stepenice i Ljubiša ju je upucao u glavu. Njega je probudio tek pucanj - objašnjava Milovan.

Kako je rekao, policija ga je pitala koga ima u kući porodice Despotović, a on im je nabrojao svih pet članova porodice, uključujući dvogodišnje dete, ni ne znajući da su svi ubijeni.

- Rekli su da je matori pobio svih petoro. Ja zovem pa kažem "Mihailo pobio svih petoro", međutim kažu nije on, nego Ljubiša. Njihova rodbina kad dođe ne spava tu u kući. Kuća je puna slika, to je jeza kad uđeš. Nije Ljubiša mnogo mator, samo je godinu stariji od mene. On je ubio sina i majku, pucao je u ženu, nju je promašio dva puta, baksuz ostao. Vršlja i dalje kao što je vršljala. Bila je ovde, čupala paradajz, paprike. Ja sam kod njega bio dva dana pre toga, išao za mleko da žena pravi kolač. Javorka je čistila orahe, svekrva sedi iza vrata. Javorka u mraku sedi. Pitao sam gde je gazda, Javorka je rekla u štali, pitao sam gde je Bane, rekla je da radi kod devera. Pitao sam što sedi u mraku, rekla je: "Ja bolje vidim po mraku, nego vi po danu", tako ona meni kaže - priča Milovan Kostadinović, opisujući poslednji susret sa komšijama.

U međuvremenu je, priseća se, Ljubiša Bogdanović ušao u kuću. Seća se da mu je rekao da je zaradio dobre pare jer je prodao staklene flaše za 200 dinara.

- On je sedeo gore, ja dole. U tom momentu je ustao i došao do mene. Možda je on hteo nešto, ali mu je proradio kliker da nije prečistio ove ostale. Mogao je tako kod mene da uđe, otvorio bih mu vrata. Nikada nisam ni zaključavao vrata, ima kad sam spavao na stepenicama, ali od tada zaključavam. Nisam mogao ni da zamislim da će to da napravi. Bio je dobar čovek, spreman i da pomogne, i da učini. Mislim da je to sve jer su za njegovim sinom vodili abrove jer nije bio oženjen. Počeli su abrovi, pričale su komšije, rođaci, njemu je bilo preko glave i nije mogao da izdrži. Računao je da će da ubije Branka i Dobrilu, da pobije stoku, raščisti sa još nekim komšijama - dodaje.

Kaže da Ljubiša Bogdanović nije govorio o tome da je imao sukobe sa ukućanima. Kako priča, sina i majku ne bi tukao, dok je ženu tukao.

- Ženu je bio, ali ako im uđeš u kuću i oni su posvađani, oni ima da razgovaraju kao da ništa nije bilo i sutra da produže razgovor sa mnom, tobom, bilo kim. Šta je tu kvrcnulo u glavi da počisti sve... Ja samo mislim abrovi, ništa drugo. Ja sam to rekao i miliciji, to je samo zbog abrova. Sin mu je bio dobar, i on, da ti pomognu u pola noći, da te vode kod lekara, da ti daju na veresiju i da rade. Bili su najjači u kraju. Ali ispalo je šta je ispalo i gotovo. Dobio sam šećer i visok pritisak od tada. Da mi je da prodam sve ovo i odem, ali niko neće da kupi. Svi znaju da se to desilo ovde - zaključuje Milovan Kostadinović.

Velika Ivanča i život u njoj deli se, kaže, na onaj pre i posle krvavog pira Ljubiše Bogdanovića. Svestan da je samo pukom srećom živ, a nemajući drugog izbora, Milovan Kostadinović sa suprugom ostaje u selu, u kući iz koje vidi mesto na kom je počelo masovno ubistvo koje i danas broji najveći broj žrtava.

(Telegraf.rs)