"To jutro mi je oduzelo sve dobro što sam imao": Masakr u Velikoj Ivanči odneo živote 2 člana porodice Stekić

Pre 12 godina Ljubiša Bogdanović počinio je u masakr u Velikoj Ivanči, a među njegovim žrtvama bila su dva člana porodice Stekić, Dragana (50) i Danica (78). Osim njih, masovno ubistvo koje je počinio odnelo je još 11 života. Ekipa Telegrafa 2018. godine posetila je selo Velika Ivanča uoči godišnjice zločina, kada je o jezivom zločinu govorio Radoje Stekić.

- Sve mi je crno, bez imalo belog. Jutro svane, oči vide dan, a mozak ne registruje. Kažu mi da budem jak, a ja ih pitam kako? Sin mi je spavao na spratu, nije ni čuo kada su mu ubili majku. Da sam bio tu, sprečio bih ga, a ovako... Života mi nema. Ostali smo u kući sin Aleksandar i ja, nema smeha i šale, sve je zamrlo. Čak i hranu spremamo odvojeno, tuga nas je samlela - rekao je za Telegraf Radoje Stekić pet godina nakon što je Ljubiša Bogdanović počinio masovno ubistvo.

Preporučujemo

Tada je, pred godišnjicu smrti supruge i majke, pokušavao da sredi dvorište pre nego što mu isključe struju zbog duga od 10.000 dinara. Njegova kuća, poslednja u selu, kao i sve ostale, godinama posle zločina bila je zavijena u crno. Od komenta kada su u njegovu suprugu i majku ispaljeni meci koji su ih zauvek odneli, dom Stekića je zanemeo.

Do 9. aprila 2013. godine, Velika Ivanča je bila jedno od živopisnijih sela, mestašce u kojem su se deca rađala, a ljudi ostajali na svojim ognjištima. A onda se čuo pucanj. Pa još jedan. Pa još mnogo... u 4.30 ujutru. Umesto da petao najavi novi dan, pucnji su najavili kraj. Smrt.

Ljubiša Bogdanović je mnoge, kao i članove porodice Stekić, ubio na spavanju. Neki od njih skončali su na kućnom pragu, a poslednje što su videli je komšija koji im prilazi sa oružjem u ruci. Masakr u Velikoj Ivanči je na kraju odneo 13 života, a Ljubiša Bogdanović ubio je i dva člana svoje porodice.

"Napravio grešku kad je počinio masakr"

Iako mu je ubio majku i suprugu i zauvek mu kuću zavio u crno, Radoje Stekić nije bio kivan na Ljubišu, koji je bio njegov brat od tetke.

- On je bio dobar čovek, moj brat od tetke, ali iznervirali su ga, probudili su zlo u njemu. Samo, on je napravio grešku - ubijao je nedužne ljude. Hteli su da ga izbace iz kuće, njegova žena, majka i sin, a on je bio naivan i sve što je stekao preveo je na sina. Tukli su se i svađali celu noć, on nije ni spavao i pred jutro je "pukao". Najavio je da će ih ubiti pre nego što ga izbace iz kuće. Ja sam tog jutra rano otišao na posao. Žena, majka i sin otišli su da spavaju. Njih dve su bile poslednje Ljubišine žrtve, pre nego što je izvršio samoubistvo. Posle mi je u kuću dolazila Ljubišina žena, ali sam je isterao. šta ima da dolazi i da obilazi grob moje žene - rekao je tada Radoje Stekić dok je ia njegovih leđa bila kuća iz koje je Ljubiša Bogdanović krenuo u krvavi pohod.

Radoje je ispričao da je dve godine pred penziju dobio otkaz i da "nema novca da majci i ženi ode na grob kako treba". Skupljao je novac, ali nije imao za gorivo, pa je nameravao da istoči iz traktora, da se snađe. Na godišnjicu ubistva trebalo je da mu dođe ćerka sa porodicom. Tako oživljava Velika Ivanča, selo iz kog je posle masakra otišao svako ko je mogao - na praznike i zadušnice, kada se izlazi na groblje.

- Ne mogu i dalje da se pomirim sa tim. Samo da znate kakvu sam ženu imao. Zvala me "Bubice", tako mi je uvek tepala. Do poslednjeg dana smo se držali za ruke. Kad u autobusu ima samo jedno slobodno mesto, mi oboje stojimo. Sednemo tek kad se oslobodi i drugo. U fabrici smo radili zajedno. Dok su svi drugi bežali od žena, ja sam tražio da budem sa njom. Ali, to jutro mi je oduzelo sve dobro što sam imao - rekao je kroz suze, ali ni u jednom trenutku nije pogledao ka Ljubišinoj kući.

Na spomeniku koji je podigao suprugi napisao je: "Mi zajedno opet ćemo biti, al' nas ovde neće razdvojiti".

Poslednje reči koje je, pred rastanak, izgovorio bile su da ga razgali kada popriča sa nekim ko nije ni u kakvoj vezi sa onim što se desilo u selu. Želja mu je bila da se zaposli i odradi dve godine koje su mu ostale da zaradi penziju. Želeo je da vidi druge ljude, da se ponovo nasmeje u životu.

(Telegraf.rs)