Slavko Ćuruvija je ubijen pre 26 godina na veliki praznik ispred stana u Beogradu: Ubice na slobodi!

Danas se navršava 26 godina od kada se dogodilo brutalno ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, zločina koji je potresao Srbiju i region. Na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, usred NATO bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije, Ćuruvija je hladnokrvno likvidiran ispred zgrade u kojoj je živeo u centru Beograda. Dve i po decenije kasnije, uprkos dugotrajnom i kontroverznom sudskom procesu, pravda za ovaj zločin ostaje nedostižna.

Glas kritike - Slavko Ćuruvija - ućutkan zauvek

Slavko Ćuruvija, rođen 1949. godine u Zagrebu, bio je istaknuta figura jugoslovenskog i srpskog novinarstva. Nakon karijere u "Borbi" i kratkog angažmana u Službi državne bezbednosti (SDB) osamdesetih godina, osnovao je "Nedeljni telegraf", a potom i "Dnevni telegraf", prvi privatni dnevni list u Srbiji posle pola veka, kao i nedeljnik "Evropljanin". Njegovi mediji bili su poznati po oštroj i beskompromisnoj kritici režima Slobodana Miloševića, srpskog nacionalizma i korupcije.

Preporučujemo

Ćuruvijino izveštavanje, posebno o sukobima na Kosovu, i javna polemika sa Mirjanom Marković, suprugom Slobodana Miloševića, doneli su mu epitet "državnog neprijatelja". Režim je vršio ogroman pritisak na njega i njegove redakcije kroz drakonske novčane kazne i oduzimanje imovine.

Neposredno pred ubistvo, državni mediji su ga označili kao "izdajnika" i "NATO kolaboracionistu", a osuđen je i na pet meseci zatvora zbog "širenja lažnih informacija". Njegova likvidacija je izvedena u zasedi ispred kućnog praga.

Naime, dvojica maskiranih muškaraca ubila su Ćuruviju vatrenim oružjem ispred njegove stambene zgrade u Beogradu oko 17 sati na pravoslavni Uskrs. Ubijen je s leđa, a meci su ga pogodili u glavu i srce. Ukupno je ispaljeno 17 metaka. Njegova nevenčana supruga Branka Prpa, koja je bila pored njega, zadobila je udarac pištoljem u glavu, a veruje se da je bila jedini očevidac.

Printskrin: Youtube/Slavko Ćuruvija Fondacija

Sudski proces pun kontroverzi

U početku istraga o ubistvu nije napredovala, a 2012. godine formirana je Komisija za istraživanje ubistava novinara, koja je odigrala ključnu ulogu u ponovnom otvaranju slučaja. U januaru 2014. godine uhapšeni su Milan Radonjić i Ratko Romić, obojica bivši pripadnici Službe državne sigurnosti (SDS). Kao osumnjičeni označeni su i tadašnji šef Resora državne bezbednosti (RDB) Radomir Marković, koji je već bio u zatvoru zbog drugih zločina, i operativac Miroslav Kurak koji je bio u bekstvu. Optužnica ih je teretila da su, po nalogu "nepoznate osobe", organizovali i izvršili ubistvo - Marković i Radonjić kao podstrekači, a Romić i Kurak kao saizvršioci.

Usledila su dva prvostepena sudska procesa pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal. Prvo suđenje je počelo u junu 2015. godine pred Posebnim sudom za organizovani kriminal u Beogradu. Tokom postupka saslušano je više od 100 svedoka. Ključni dokazi uključivali su svedočenje Branke Prpe, Milorada Ulemeka Legije kao i podatke sa baznih stanica mobilne telefonije.

Pri svedočenju, Branka Prpa je identifikovala Luku Pejovića kao direktnog izvršioca, navodeći da Kurak nije bio ubica. Svedočenje Milorada Ulemeka Legije bilo je kontroverzno jer je tvrdio da mu je Marković rekao da su ubice Romić i Kurak.

Oba puta, sud je proglasio četvoricu optuženih krivima, osuđujući Markovića i Radonjića na po 30, a Romića i Kuraka na po 20 godina zatvora. Međutim, nesklad između iskaza očevica Branke Prpe i Ulemekovog svedočenja, zajedno sa uvođenjem "nepoznate osobe" od strane suda, postalo je osnov za obaranje prve presude na Apelacionom sudu 2020. godine.

Na prvu presudu žalili su se i tužilaštvo i odbrana. U julu 2020. godine, Apelacioni sud u Beogradu poništio je presude, navodeći "značajne povrede odredaba krivičnog postupka", posebno u vezi sa neidentifikovanim direktnim izvršiocem. Sud je smatrao da je propust da se identifikuje direktni izvršilac bio "protivrečan" i "nedovoljno jasan", a slučaj je vraćen Višem sudu na ponovno suđenje.

Ponovljeno suđenje počelo je u oktobru 2020. godine, a u decembru 2021. godine Viši sud u Beogradu ponovo je osudio istu četvoricu bivših obaveštajaca, izrekavši im iste zatvorske kazne kao i na prvom suđenju. U drugoj presudi ponovo je navedeno da je "nepoznata osoba" direktni izvršilac ubistva, što je i dalje protivrečilo svedočenju Branke Prpe i slučaju tužilaštva protiv Kuraka.

Optuženi su se žalili i na drugu presudu, a žalbeni postupak pred Apelacionim sudom u Beogradu započeo je u martu 2023. godine.

Konačni epilog: Oslobađajuća presuda i ogorčenje

Nakon druge žalbe, Apelacioni sud u Beogradu je 2. februara 2024. godine objavio svoju konačnu, pravosnažnu presudu kojom je svu četvoricu bivših pripadnika Službe državne bezbednosti oslobodio svih optužbi. Apelacioni sud je naveo da "nema direktnih i indirektnih dokaza koji bi pouzdano potvrdili da su Marković, Radonjić, Kurak i Romić izvršioci ovog krivičnog dela", te je obrazloženo da je prvostepeni sud "prekoračio optužbu" uvođenjem "nepoznate osobe" kao direktnog izvršioca, čime je povređen identitet optužbe i presude. Sud je takođe ocenio da su iskazi iz istrage "ne samo nepouzdani, već i da se ne mogu sa sigurnošću prihvatiti kao istiniti".

Uprkos nespornoj činjenici da je Ćuruvija bio kritičar tadašnje vlasti, sud se, s obzirom na oslobađajuću presudu, nije upuštao u motive ubistva. Ova odluka donesena je 25 godina nakon ubistva, a presuda je donesena još u aprilu 2023, ali je javno objavljena tek u februaru 2024. i na nju se ne može uložiti žalba.

Ova odluka izazvala je šok, razočaranje i oštre osude porodice Slavka Ćuruvije, novinarskih udruženja (NUNS, UNS), međunarodnih organizacija za zaštitu slobode medija (CPJ, IPI, RSF) i predstavnika međunarodne zajednice (EU, OEBS, SAD).

Ćerka ubijenog novinara, Jelena Ćuruvija, poručila je da je presuda "poraz pravosuđa i cele Srbije", te da "mračne sile devedesetih i dalje vladaju". Novinarska udruženja ocenila su presudu kao skandaloznu i opasan signal da zločini nad novinarima ostaju nekažnjeni.

Kontradikcije vezane za ubistvo i nerazjašnjena pitanja

Slučaj ubistva Slavka Ćuruvije obeležen je brojnim kontradikcijama i nerazjašnjenim pitanjima koja su doprinela složenosti suđenja i konačnoj oslobađajućoj presudi.

Jedna od ključnih kontradikcija je pitanje identiteta osobe koja je pucala na Slavka Ćuruviju. Optužnica je teretila Miroslava Kuraka kao direktnog izvršioca, ali svedočenje Branke Prpe nije potvrdilo tu tvrdnju. Branka Prpa je sa oko 60 odsto sigurnosti identifikovala Luku Pejovića kao ubicu. Prvostepeni sud je u obe presude kao direktnog izvršioca naveo "nepoznatu osobu", što je dovelo do poništavanja prve presude od strane Apelacionog suda.

Svedočenje Milorada Ulemeka Legije bilo je ključno za tužilaštvo, no njegov kredibilitet je doveden u pitanje. Iako je Ulemek tvrdio da mu je Radomir Marković rekao da su Kurak i Romić ubili Ćuruviju, Apelacioni sud je istakao neslaganje između Ulemekovog iskaza i zaključka prvostepenog suda o "nepoznatoj osobi".

Iako je opšte prihvaćeno da je Ćuruvija ubijen zbog svoje kritike režima Slobodana Miloševića, nalogodavci ubistva nikada nisu službeno identifikovani. Postojale su indicije o umešanosti visokih državnih službenika, uključujući i suprugu Slobodana Miloševića Mirjanu Marković. Ipak, to nikada nije dokazano na sudu. Postoje brojne indicije da je istraga o ubistvu Slavka Ćuruvije bila opstruirana od samog početka. Ključni dokazi su navodno uništeni, a svedoci su bili izloženi pritiscima i zastrašivanju.

Nasleđe nekažnjivosti

Bolna pitanja ostaju 26 godina nakon ubistva Slavka Ćuruvije: Ko je pucao? Ko su nalogodavci koje ni optužnica nije imenovala? Da li je istraga od početka bila opstruirana?

Konačna oslobađajuća presuda, doneta usled nedostatka dokaza prihvatljivih sudu i proceduralnih manjkavosti tokom suđenja, zatvorila je pravni postupak, ali nije donela pravdu. Slučaj Slavka Ćuruvije ostaje otvorena rana srpskog društva, mračni simbol nekažnjivosti zločina inspirisanih politikom i trajno upozorenje na krhkost slobode medija i vladavine prava. Dok se sećamo Ćuruvije, sećamo se i da borba za istinu i pravdu, nažalost, još uvek nije završena.

(Telegraf.rs)