Progovorio veštak o pomoru u niškom Gerontološkom centru: "Nije im bilo spasa..."

Smrtni ishod na početku pandemije Covida 19 bio je mnogo češći, posebno kod starijih osoba sa pridruženim bolestima, jer još nije bilo vakcinacije, nije bilo adekvatnih lekova a protokoli lečenja su takođe tek bili u začetku.

Ovakvo mišljenje na današnjem suđenju bivšem direktoru Gerontološkog centra u Nišu Milanu Stevanoviću, kome se sudi zbog smrti 51 korisnika ove ustanove, izneo veštak Zavoda za sudsku medicinu Radovan Karadžić.

Preporučujemo

Stevanović je uhapšen aprila 2020. godine jer, kako je navelo Više javno tužilaštvo " nije preduzeo zaštitne mere što je za posledicu imalo zarazu 195 korisnika od kojih je 51 preminuo“ . Njemu se sudi za teško delo protiv zdravlja ljudi za koje je propisana kazna zatvora do 12 godina.

Već pet godina traje krivični postupak protiv Stevanovića tokom kojeg tužilaštvo pokušava da dokaže njegovu krivicu ali ono što im otežava posao je utvrđivanje uzročno posledične veze između zaraze korona virusom i smrtnog ishoda s obzirom na to da szu preminuli bili stari ljudi sa brojnim pridruženim bolestima. Radi razjašnjenja ovih činjenica na današnje suđenje je pozvan veštak sudske medicine koji je istakao da se uzrok smrti najpouzdanije utvrđuje obdukcijom koja u ovom slčaju nije rađena po preporuci Ministarstva zdravlja. Iz tog razloga, kako je Karadžić naveo, nalaz i mišljenje zasnovan je isključivo na medicinskoj dokumentaciji preminulih.

- Ljudi koje smo veštačili , preminuli su na samom početku pandemije SARS COV 2. U tom periodu procedura se svodila na zbrinjavanje kliničkih manaifestacija virusa, temperature, bolova a naročito zapaljenja pluća sa veoma čestom upotrebom respiratora jer bi dolazilo do značajnog smanjenja kiseonika u organizumu. Tek protokom vremena spoznati su i drugi suštinski poremećaji koje je virus izazivao kao što je bilo zgrušavanje krvi pa je došlo do značajnih promena u principima lečenja što je dovelo do boljih rezultata i smrtnost se vremenom smanjivala - objasnio je Karadžić.

Istakao je da na početku pandemije nisu bile poznate ključne osobine virusa i način njegovog delovanja na organizamn a zbog manjka vakcinacije kompletna populacija je bila nezaštićena.

- Ne treba izostaviti činjenicu vezanu za identifikaciju virusa PCR testiranjem koji je u petnaestak odsto slučajeva bio negativan što je uticalo na njegovo dalje širenje. Ističem da je u tom periodu ovaj virus bio nepoznanica za zdravstvenu struku što je dovelo do velikog broja smrtnih ishoda u celom svetu a do kraja pandemije protokoli lečenja menjani su desetak puta - naveo je veštak.

Na pitanje sudije Višeg suda Ivane Milovanović da li je kod pacijenata iz Gerontološkog centra uzrok smrti bio zapaljenje pluća izazvan virusom ili neka druga oboljenja, Karadžić je rekao da je u najvećem broju slučajeva bila prisutna ovakva klinička slika te pozitivan PCR test.

- Protokom vremena dokazano je da starija lica sa komorbiditetima (pridruženim bolestima) imaju znatno težu kliničku sliku i češći smrtni ishod. Za svakog od preminulih iz Getrontološkog centra koje smo veštačili poimence smo naveli stanja koja su bila prisutna uz infekciju Covid 19 koja su sigurno bila od uticaja na nastupanje smrtnog ishoda - kazao je veštak. Međutim, on je dodao da je kasnije primenom novih medikamenata i promenom pristupa lečenja smanjena stopa smrtnosti i kod starijih ljudi sa pridruženim bolestima.

Sudija Milovanović insistirala je da se veštak izjasni o postojanju uzročno posledične veze između Covida 19 i pogoršavanja zdravstvenog stanja kod pacijenata iz Gerontološkog centra na šta je veštak predočio užasne posledice koje je virus izazivao i kod mlađih ljudi.

- U početku infekcije imali smo i lica mlađe životne dobi, dobrog zdravstvenog stanja koji su imali zapaljenje pluća, srčanog mišića, jetre, bubrega, hiperimuni odgovor, poremećaj zgrušavanja krvi i posledično i smrt - kazao je veštak.

Na ovakvu njegovu konstataciju sudija Milovanović je reagovala pitanjem da li se bolest mogla sprečiti merama prevencije.

- Radi sprečavanja širenja bolesti neophodno je izolacija obolelih, sprečavanje kontakata, odrćavanje lične i higijene prostorija, dezinfekcija...To se na početku pandemije radilo i izolcijom velikog broja lica koja su obolela - naveo je Karadžić.

Stevanovićev branilac advokat Marija Janković upitala je veštaka da li su mu bili dostupni zdravstveni kartoni preminulih a kako bi dokazala prisustvo pridruženih bolesti. Karadžić je kazao da im nisu bili dostavljeni ali da su imali saznanja o bolestima pacijenata te da su im u skladu sa tim davali terapiju ne samo za korona virus već i za druge bolesti.

Stevanović se tereti da je tokom 2020. godine u jeku epidemije korona virusa, dopuštao posete korisnicima, da je držao sednicu Upravnog odbora u ustanovi što je značilo prisustvo članova ovog tela i pored zabrane kontakata sa korisnicima te da nije blagovremeno obavljeno testiranje niti obezbeđeno prisustvo epidemiloga kako bi zaraza bila sprečena pre nego što izmakne kontroli.

Tokom čitavog suđenja on negira odgovornost za tragične događaje u domu.

Možete da me osudite i na 30 godina ali ću i dalje tvrditi da sistem u vreme epidemije Covida 19 nije funkcionisao. Pozivao sam sve institucije od Instituta za javno zdravlje u Nišu do gradskog Kriznog štaba i tražio pomoć ali mi niko nije izašao u susret. Na kraju sam bio prinuđen da iskoristim prijateljske veze sa epidemiolozima Goranom Mitrovićem i Aleksandrom Rankovićem i pozovem ih da nam odrede sobe za izolaciju kako bismo sprečili širenje zaraze – branio se pred sudom Stevanović.

Iznošenjem nalaza veštaka Karadžića suđenje je ušlo u finiš pa se očekuje još iznošenje završnih reči odbrane i tužilaštva nakon čega sledi izricanje presude.

(Telegraf.rs)