Porodica Gradiška nađena mrtva u Zemunu! 20 godina misterija, dvoje dece, žena i muž ležali nepomično

Prošlo je dvadeset godina od kada je Srbiju potresla vest o stravičnoj tragediji u Zemunu. U svom stanu u Dubrovačkoj ulici broj 17, 2. aprila 2005. godine, pronađena su beživotna tela četvoročlane porodice Gradiška: oca Zorana (44), majke Tanje (43), i njihovih sinova Tonija (17) i Luke (12). Iako je istraga zvanično zaključena, veo misterije i kontroverzi i dalje obavija ovaj slučaj, ostavljajući mnoga pitanja bez odgovora.

Stravično otkriće usledilo je nakon što porodica danima nije odgovarala na pozive. Zabrinuti Tanjin otac, u pratnji komšije i sluteći najgore, provalio je vrata stana. Prizor koji su zatekli bio je nezamisliv – tela roditelja i dece u lokvama krvi.

Preporučujemo

Porodica se samo nekoliko dana ranije, 31. marta, vratila sa naizgled bezbrižnog putovanja iz Budimpešte, ne sluteći da su im to poslednji zajednički trenuci.

Od oca do majke kao osumnjičene

U prvim satima nakon otkrića, mediji su, pozivajući se na nezvanične policijske izvore, gotovo jednoglasno upirali prstom u oca.

Teorija je glasila: Zoran Gradiška, pritisnut problemima, pištoljem je presudio supruzi i sinovima, a zatim i sebi.

Dodatnu konfuziju unosile su informacije o navodno puštenom gasu u stanu, što je sugerisalo planirani čin. Činjenica da su vrata bila zaključana iznutra, a prozori zatvoreni, išla je u prilog teoriji o zločinu bez spoljnog učešća.

Zbunjujuće je, međutim, bilo to što je oružje pronađeno pored Tanjinog tela.

A onda je usledio potpuni preokret. Zvanična istraga, nakon detaljnih forenzičkih analiza, donela je zaključak koji je šokirao javnost: Tanja Gradiška je ta koja je počinila nezamislivo.

Prema ovoj verziji, ona je prvo hladnokrvno usmrtila sinove Tonija i Luku dok su spavali, zatim je suprugu Zoranu pucala u usta, da bi na kraju, sedeći između tela svoje dece, oduzela život i sebi.

Ključni dokazi za ovu tvrdnju bili su rezultati analize parafinskih rukavica (tzv. "parafinska rukavica"), koji su pokazali značajne tragove baruta na obe Tanjine ruke, minimalne na Zoranovoj levoj ruci, i nimalo na rukama dece, kao i postojanje oproštajnog pisma.

Sadržaj tog pisma, presudan za razumevanje motiva, nikada nije u potpunosti obelodanjen javnosti.

Toksikološka analiza je definitivno isključila gas kao uzrok smrti.

Zaključak istrage glasio je: zajednički dogovor supružnika o kolektivnom samoubistvu i ubistvu dece.

Senka dugova i pretnji

Ova zvanična verzija, međutim, nikada nije u potpunosti umirila javnost. Glavni razlog za sumnju leži u finansijskim problemima sa kojima se porodica suočavala, a koji su bili javna tajna.

Ogromni finansijski problemi Zorana Gradiške. Čovek koji je početkom devedesetih stekao značajan imetak poslovima sa nekretninama, poslednjih godina života navodno je grcao u dugovima koji su, prema nezvaničnim procenama, dostizali i do tri miliona evra.

Pominjao se i problematičan, nedovršen građevinski projekat u Beogradu gde je Tanja formalno bila investitor, što je dodatno komplikovalo finansijsku sliku.

Najviše uznemiruju činjenice koje su prethodile tragediji.

Samo nedelju dana pre masakra, Zorana su nepoznate osobe pretukle ispred zgrade. Dan pre toga, oštećen mu je automobil, a nešto ranije oduzet mu je i džip.

Ovi incidenti nisu bili tajna i jasno su ukazivali da su Zoranovi dugovi privukli pažnju opasnih ljudi.

Upravo ti događaji otvorili su vrata sumornoj teoriji koja nikada nije u potpunosti odbačena: da li je porodica Gradiška bila žrtva brutalne, profesionalne likvidacije povezane sa Zoranovim poslovima, koja je vešto zataškana i predstavljena kao porodični zločin?

Fasada idile i pitanje motiva

Dodatnu konfuziju unose svedočenja ljudi koji su poznavali porodicu. Rođaci, prijatelji i komšije opisivali su ih kao "divnu", skladnu i normalnu porodicu.

Roditelji Tanje i Zorana tvrdili su da među supružnicima nije bilo nesuglasica. Komšije su hvalile sinove – Tonija kao učenika generacije Zemunske gimnazije i Luku kao uzorno dete iz OŠ "Majka Jugović".

Slika naizgled skladne porodice teško se uklapa u scenario jezivog zločina koji je počinila majka.

Kako je onda moguće, pitaju se mnogi, da majka, opisana kao posvećena i normalna, počini takav monstruozan čin bez ikakvog prethodnog znaka upozorenja ili vidljivog motiva?

Taj jaz između slike porodice u javnosti i zvaničnog zaključka istrage ključni je razlog zbog kojeg skepticizam opstaje.

"Divna porodica" i nerešena enigma

Dvadeset godina kasnije, slučaj porodice Gradiška ostaje kao mračna mrlja u istoriji Zemuna i cele Srbije, i jeziva opomena o skrivenim ponorima koji se mogu kriti iza fasade običnog života.

Iako zvanično rešen, za mnoge on predstavlja nerešenu enigmu. Forenzički dokazi jesu ukazali na Tanju, ali nisu uspeli da u potpunosti otklone sumnje podstaknute Zoranovim dugovima, pretnjama, i naizgled neobjašnjivim odsustvom motiva za tako svirep čin od strane majke.

Da li je postojao skriveni motiv? Da li su spoljni faktori odigrali presudnu ulogu?

Pitanja bez odgovora i dalje odjekuju Dubrovačkom ulicom, a potpuna istina o poslednjim satima porodice Gradiška verovatno će zauvek ostati zaključana u tišini stana broj 17.

(Telegraf.rs)