"Nisam mogao da ga gledam, tražim najstrožu kaznu" Hranitelj ubijenog Andrije oči u oči sa njegovim ubicom

Leskovčanin Goran Veličković, hranitelj sedamnaestogodišnjeg Andrije I. kojeg je kako se sumnja 27. novembra prošle godine u Vlajkovoj ulici u Leskovcu ubio Nemanja A. (18), prvi put se našao oči u oči sa ubicom dečaka na saslušanju pred Višim javnim tužilaštvom. Veličković kaže da mu je susret sa osumnjičenim za strašan zločin teško pao ali da je ipak radi pravde za Andriju, našao snage da govori pred tužiocem dok njegova supruga Zorica to nije bila u stanju.

- Nisam nasilna osoba, bavimo se hraniteljstvom, nemamo mrlju u životu ali verujte mi, sa teškom mukom sam se uzdržavao da ostanem miran kada sam se našao oči u oči sa tim momkom. U sud su ga doveli iz pritvora, stajao je pognute glave, nije mi se obratio niti sam ja to želeo. Moja je želja što se njega tiče da dobije najveću moguću kaznu jer Andrija zaslužuje pravdu a i mi zbog bola sa kojim se suočavamo i od koga ne možemo da se oporavimo - priča Veličković.

Preporučujemo

Dodaje, da je pred tužilaštvom rasvetljen i motiv svirepog ubistva.

Foto: D.K.

- Mene je tužilac pitao da li nam se Andrej ikada žalio da mu neko preti, da li je imao problema sa tim momkom koji ga je ubio. Odgovorio sam da nije, nisam imao pojma ni da se on viđa sa tom devojčicom za koju će se ispostaviti da je ranije bila u vezi sa njegovim ubicom. Ja čak ni ne verujem da je Andrej bio sa njom u vezi, bio je još dete, mislim da su se samo družili i da joj je verovatno pravio društvo dok je čekala autobus jer je živela u jednom selu u okolini Leskovca. Ona je bila jedan od svedoka na saslušanju pred tužilaštvom i kako sam čuo, rekla je da se zabavljala sa tim momkom koji je ubio Andreja ali da ga je ostavila jer je bio nasilan prema njoj. Meni je ona poslala neke snimke kako se sa Andrejom drži za ruke, te kako mu u učionici crta srce i piše “Za Akija” i pokazuje mu.... Sve nas je to dodatno potreslo - kazuje neutešni čovek.

Veličković objašnjava da je saznao da je obdukcioni nalaz pokazao da je Andrej preminuo od izliva krvi u mozak te da je ubeđen da je do toga došlo usled svirepog prebijanja.

- Tužilac me je pitao da li je Andrija bolovao od nečega da bi utvrdio da li je neka bolest izazvala taj izliv. Kazao sam da se on intenzivno bavio košarkom, da je bio veoma uspešan te da to ne bi bilo moguće da je bio bolestan. Mnogo se teško nosimo sa njegovim gubitkom, voleli smo ga kao svoje dete, sve se to desilo tako iznenada. Gubitak voljene osobe je uvek težak, ali kad neko boluje, nekako se na to pripremate a ovo je strašan udarac koji je došao iznenada. Nismo znali šta nas je snašlo, trebalo mu je prirediti dostojan pogreb, hteli smo da mu i u tim trenucima priuštimo sve najbolje i najskuplje kao što smo radili kada je živeo sa nama. Pomogli su nam sin i snaha, nešto smo se i zadužili da bimo ga ispratili kako je zaslužio. Uskoro bi trebalo da mu podignemo spomenik, ni to neće biti lako, dobrodošla bi nam neka finansijska pomoć da Andrija dobije dostojanstveno obeležje - priča hranitelj ubijenog tinejdžera.

Foto: D.K.

Dodaje da će se boriti za pravdu za Andreja koliko god postupak bude trajao te da apeluje na pravosuđe da njegovom ubici izreknu maksimalnu kaznu.

- Znam da po zakonu taj momak može da dobije pet do petnaest godina. Obzirom na to da se radi o mlađem punoletnom licu verujem da će mu to biti olakšavajuća okolnost. Ali ja smatram da ni ta maksimalna kazna nije dovoljna, jer je Andrija preminuo na svirep način, bio je dobro dete koje je zaslužilo da ima lep život - zaključuje Veličković.

Više javno tužilaštvo u Leskovcu je donelo naredbu za sprovođenje istrage protiv osamnaestogodišnjaka zbog krivičnog dela ubistvo. On se tereti da je u dvorištu stambene zgrade u Vlajkovoj ulici, tinejdžeru naneo teške telesne povrede od kojih je istog dana preminuo u tamošnjoj bolnici. Obdukcija je pokazala da je sedamnaestogodišnjak imao krvarenje u mozgu koje je najverovatnije posledica udaraca u glavu koje mu je naneo napadač.

Tragično nastradali tinejdžer pohađao je treći razred Škole za tekstil i dizajn čiji je đak donedavno bio i osamnaestogodišnjak koji ga je usmrtio. Sa starijim bratom odrastao je u domu Gorana i Zorice Veličković koji su im postali hranitelji kada je imao samo šest godina. Veličkovići su planirali da mu 17. decembra prošle godine proslave 17. rođendan.

(Telegraf.rs)