Ovo su svi detalji presude... Tužilaštvo: Žalba advokata Radiše Blažića je bez osnove, evo zašto najteža kazna

Više javno tužilaštvo u Smederevu odgovorilo je na žalbu branioca optuženog Radiše Blažića, iz Mladenovca, advokata Duška Puđe iz Beograda, koja je izjavljena na presudu Višeg suda u Smederevu od 12. decembra 2024. godine. Saopštenje prenosimo u celosti.

Pomenutu žalbu branilac optuženog Radiše Blažića, advokat Duško Puđa iz Beograda, je izjavio iz svih zakonom predviđenih osnova, te je predložio da Apelacioni sud u Beogradu zakaže i održi sednicu Veća odnosno pretres o kojima je potrebno obavestiti i pozvati drugooptuženog i branioca, odnosno da drugostepeno Veće usvoji predmetnu žalbu i donese presudu kojom će preinačiti pobijanu presudu tako što će optuženog Radišu Blažića osloboditi od optužbe za izvršenje oba krivična dela u sticaju koja mu se stavljaju na teret  i odrediti da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, ili pak,  ukoliko ne postupi u skladu sa prethodnim, Veće usvoji predmetnu žalbu, navedenu presudu ukine i predmet vrati na ponovno suđenje uz nalog za otklanjanje nedostataka na koje se istom žalbom ukazuje.

Kako je u istoj žalbi navedeno, zbog složenosti predmeta, obrazloženje iste je podeljeno  na više segmenata i sagledano kroz više aspekata.

U uvodnom delu akta kojim se pobija presuda Višeg suda u Smederevu od 12. decembra 2024.godine, navodi se da je krivično delo Teško ubistvo koje je bilo predmet istog postupka, ostavilo teške posledice, osporavano zbog zakonom ograničene kazne i ostalo nejasno na uzroke i motive, te da zbog toga što je duboko i trajno potreslo celokupno društvo isto treba sagledati i kroz društveno politički kontekst u kojem se nezapamćena tragedija dogodila, a sve iz razloga što odbrana veruje da je upravo to proizveo predmetni krivični postupak i direktno uticalo na njegov tok. Kako se u žalbi posebno ističe predmetnom presudom učinjena je "velika nepravda" ne bi li se ponudio sudski odgovor na tragediju.

Foto: Telegraf, Tanjug/STR

Ovakvi navodi žalbe  ne stoje obzirom da je, prema stavu tužilaštva, presuda Višeg suda u Smederevu K broj 10/24 od 12.12.2024.godine u svemu zasnovana na Zakonu, odnosno pravu, te je ista zbog toga veoma blizu ostvarivanja pravde, budući da pravo nije uvek u mogućnosti da dosegne pravdu u njenom punom obimu. Apsolutnu pravednost nije moguće smestiti u pravne i zakonske norme, što je naročito osetno kada je u pitanju izricanje maksimalne kazne za prvooptuženog u konkretnom krivičnom postupku, međutim, kako branilac očigledno ukazuje da je nepravda pričinjena njegovom branjeniku, Radiši Blažiću, a ne društvu, odnosno da kaznu za istog smatra nepravednom, možemo samo reći da je životno moguće da je ono što je za nekog kazna za drugog pravda, ali se izrečena kazna u konkretnom slučaju ne može smatrati retributivnom jer je ista pravilno odmerena i u skladu sa zakonskim rasponom za predmetna krivična dela u sticaju. Prema oceni ovog tužilaštva postupajući sud je pre donošenja napred navedene presude potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje, za svoju odluku dao jasne i detaljne razloge koje u svemu prihvata i ovo tužilaštvo, a pritom navedena presuda nije zahvaćena ni jednom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka na koju sud pazi po službenoj dužnosti.

U žalbi se dalje ukazuje na hronološki sled događaja, odnosno najpre na događaj koji je prethodio istom u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, zaključivši da ni danas kao društvo nemamo odgovor zbog čega su se ovi zločini dogodili. Nakon toga opisuje koje su se radnje postupajućih organa preduzimale, ističući da je nejasno zbog čega nije optuženi Radiša Blažić lišen slobode 5. maja 2023. godine, zbog čega nisu pronađeni predmeti – oružje, delovi za oružje i municiju prilikom prvog pretresa stana i drugih prostorija u ulici Ćuprijska broj 3, odnosno zašto se tek 9. maja 2023. godine ponovo vrši pretres objekata na istoj adresi i tada pronalazi još predmeta u vidu oružja, delova za oružje i municiju. Dalje se u žalbi insinuira da je moguće da su vojni kamioni, za koje su oštećeni navodili da su neposredno nakon zločina dana 5. maja, dok su prolazili u blizini kuće na pomenutoj adresi, "nešto doneli" u kuću u Ćuprijskoj, i to "možda baš nešto što je u kući pronađeno naknadnim pretresom".

Takođe, navedeno je da je oštećeni Saša Panić u istrazi izjavio da je Radiša Blažić uhapšen na pritisak porodice oštećenih, kao i da je isti naknadno uhapšen iz političkih razloga, kako bi se ublažilo nezadovoljstvo građana, te postavlja pitanje da li je možda zbog "reputacionog rizika" time trebalo da se ukloni svako ukazivanje na odgovornost države zbog toga što optuženi Uroš po ranijim prijavama nije osuđen, te da li je možda vojska, šahovskim rečnikom, "žrtvovala figuru" kako bi se distancirala od svog oficira, a radi spašavanja svog ugleda u društvu ili ugleda države.

Foto: Nikola Tomic

Kao i prethodni, i ovi navodi žalbe su apsolutno neutemeljeni. Naime, članom 6 stava 4 Zakonika o krivičnom postupku propisano je, između ostalog, da su javni tužilac i policija dužni da nepristrasno razjasne sumnju o krivičnom delu za koje se sprovode službene radnje. Upravo zbog toga je pretres stana i drugih prostorija kuće u ulici Ćuprijska broj 3 izvršen i dana 9. maja 2023.godine, te prošireni na objekte koje koristi i Radiša Blažić, odnosno nakon što je postupajući tužilac, na osnovu naknadno pronađenih dokaza – automatske puške i ručnih bombi, za koje je utvrđeno da predstavljaju vojno oružje, a koje je optuženi Uroš Blažić od sebe odbacio te je naknadno pronađeno i oduzeto, zasnovao određeni stepen sumnje koji je neophodan i dovoljan, a istim je stepen uverenja o postojanju činjenica koji je jači od osnovane sumnje, neophodan za pribavljanje naredbe suda za pretresanje stana i drugih prostorija. Nakon što je predmetno oružje, delovi za oružje i municija u prostorijama u kojima optuženi Radiša stanuje pronađeno i uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima oduzeto, dana 9. maja 2023. godine određeno mu je policijsko zadržavanje, a potom određen i pritvor rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Smederevu dana 11. maja 2023. godine.

Dakle, upravo zbog temeljnog načina vođenja istrage i pažljivog preduzimanja dokaznih radnji, te zakonitog pribavljanja dokaza, optuženi Radiša Blažić zadržan je od strane policijskih službenika, odnosno lišen slobode dana 9. maja 2023.godine, uz poštovanje svih zakonskih procedura, kao i prava lica lišenih slobode.

Takođe, kako je u predmetnom krivičnom postupku i dokazano, teretna vozila Vojske Republike Srbije zaista jesu prolazila kroz Dubonu, što je i utvrđeno iz iskaza svedoka Dalibora Matijevića iz Kikinde, Saše Milutinovića iz Vršca i Danijela Bačevića iz Bele Crkve, lica koja su upravljala ovim vozilima, a koja lica su bila saglasna u tome da su kroz Dubonu samo prolazili  i da su se zaustavili samo jednom pri kontroli od strane policijskih službenika. Istakli bismo da je životno nelogično i besmisleno da se nekome „donese oružje“ u prostorije u kojima stanuje, sakrije na različita mesta, a da vlasnik ili korisnik tih prostorija to ne odobri, ne primeti te da se takve stvari na istom mestu nalaze bez njegovog znanja. Stoga smatramo da je pokušaj odbrane da, bez i jednog konkretnog dokaza u prilog te tvrdnje, ubedi bilo koga racionalno da su pripadnici Vojske Repbulike Srbije doneli oružje i municiju u kuću Blažić Radiše, potpuno sumanut i izvan svake logike. Iako je branilac istakao da se odbrana ne bavi hipotezama i mogućim zaverama nego dokazima, napred navedena tvrdnja odbrane govori u prilog tome da je kontekst čitave žalbe upravo i samo to.

Dalje, u delu žalbe kojom se pobija predmetna presuda Višeg suda u Smederevu, a koji branilac naziva "(ne)pristrasnost organa postupka", isti navodi da je postupajući sud delom nekritički i apriori prihvatao nedokazane tvrdnje optužbe, te zlonamerno pristupio dokazima i činjenicama, da sud bez obrazloženja u presudi donosi odluku da ne izvodi dokaz ispitivanjem nekih od predloženih svedoka, dok se za neke svedoke neistinito tvrdi da su na glavnom pretresu ostali pri svojim iskazima iz istrage, iako su ti iskazi na glavnom pretresu u bitnom dopunjeni pojašnjeni ili izmenjeni. U odnosu na prethodno navedeno odbrana posebno ističe to da je svedok Viktor Đorđević na glavnom pretresu dana 26. septembra 2024. godine u dva navrata rekao da ga je okrivljeni Uroš Blažić slagao kada je rekao da je pištolj koji mu je pokazao bio očev, te da je sud u presudi naveo da je pomenuti svedok ostao pri obe izjave koje je dao pred Višim javnim tužilaštvom, a potom u presudi iz istog iskaza izveo zaključak da je pištolj marke "Tokarev" nabavio i posedovao Radiša Blažić.

Takođe se u žalbi ukazuje da je sud u presudi pogrešno preneo da su svedokinje Anastasija Đorđević i Ana Talić  ostale pri svojim ranijim izjavama iz istrage jer su svoje izjave imenovane na glavnom pretresu dopunile. Takođe, istaknuto je da je sud ignorisao delove odbrane drugooptuženog koje su potkrepljene i drugim iskazima i dokazima, a uprkos tome je neke druge činjenice utvrdio kao istinite bez provere njihove usklađenosti sa drugim dokazima. Konkretno je istakao da je u pitanju činjenica da DNK  Radiše Blažića nije pronađen u vozilu marke "Mercedes" iako je nesporno da je on vlasnik i da je koristio to vozilo a da je ova činjenica izneta tako kako bi se time osporila odbrana u pravcu da je DNK okrivljenog mogla da pređe na okvir pištolja preko sedišta. Dalje je izneto da je sud bez ikakve provere i potvrde u presudi tvrdio da se na dostavljenim fotografijama vide optuženi Radiša i Uroš u streljani iako je  Radiša objansio da je reč o vojnoj akademiji gde je Uroš polagao prijemni ispit. Pored iznetog, u žalbi se naglašava da je pristrasan i način na koji sud na predlog optužbe neke dokaze odlučuje da izvede, smatrajući da su od značaja za odluku ali nakon što se uveri da oni ne idu u prilog hipotezama optužbe nego odbrane, jednostavno ih ignoriše tako što ih ne ceni, ne obrazlaže da li im je poklonio veru ili ne, što je slučaj sa iskazima svedoka Gorana Miletića i Predraga Puhača. Branilac je istakao da smatra da slobodno sudijsko uverenje nije apsolutno slobodno ni ograničeno, nego se prema članu 16 Zakonika o krivičnom postupku, ono mora kretati u okviru ocene izvedenih dokaza koji su od značaja za donošenje odluke, koje je sud pritom dužan da ceni nepristrasno, te da sa jednakom pažnjom utvrdi činjenice koje terete, kao i one koje idu u korist okrivljenom, kao i to da presudu ne sme zasnivati na pretpostavkama ili uverenjima nego samo na činjenicama u čiju je izvesnost uveren dok je sumnju u pogledu bitnih činjenica dužan da reši u korist okrivljenog.

Foto: SRPSKI TELEGRAF/Nemanja Pancic

Nasuprot ovakvim navodima odbrane, tužilaštvo je stava da je sud pravilno ocenio dokaz u vidu iskaza svedoka Viktora (ranije Nikole) Đorđevića. Naime, imenovani svedok je prvi put  ispitan pred Višim javnim tužilaštvom u Smederevu dana 20.6.2023.godine kada je, između ostalog, a u vezi pištolja marke "Tokarev" i ručne bombe naveo, da je jednom prilikom bio kod Uroša, 29. ili 30. decembra 2022.godine, jer su se dogovorili da peku prase, najpre su otišli na stočnu pijacu u Mladenovac i kupili živo prase, odneli ga kod Uroša kući, te da je tada Uroš doneo jedan pištolj crne boje, da mu je tada rekao da je to očev pištolj, a tom priklikom je Uroš dao njemu taj pištolj iz koga je ubio prase tako što je  pucao u glavu praseta. Takođe je izjavio i da mu je tom prilikom Uroš pokazao i školsku bombu, da nije znao odakle mu, ali da je pretpostavljao da je nabavio od oca, pošto mu je otac radio u vojsci. Označeni svedok, pred istim organom, ispitan je i dana 18.8.2023.godine, kada je u vezi istog oružja objasnio da je njemu Uroš, kada mu je pokazao pištolj "Tokarev", rekao da je to očev pištolj, pričao mu je koje dozvole su potrebne za koje oružje, te da je on  zaključio da njegov otac ima dozvolu za ovaj pištolj, jer je Uroš mlad da bi dobio dozvolu, ali da ne zna da li je njegov otac imao dozvolu za ovaj pištolj.

Na glavnom pretresu, isti svedok je na pitanje javnog tužioca da li je izjavio u istrazi da mu je okrivljeni Uroš pokazao pištolj marke "Tokarev" za koji je rekao da je očev, odgovorio "pa da, sad sa tim što je on slagao", nakon čega je ponovo potvrdio da mu je Uroš to rekao izgovorivši reči "da, ali on je mene slagao, da". U vezi sa napred navedenim zaključuje se da je u vreme kada je optuženi Uroš pokazao pištolj marke „Tokarev“ označenom svedoku, isti svedok osnovano verovao da je predmetno oružje u vlasništvu optuženog Radiše Blažića  jer je i sam izneo zaključak zbog čega smatra da je to tako, gde takođe navodi da je i poreklo ručne bombe koju mu je Uroš pokazao tom prilikom bilo vojno jer, kako je naveo, Urošu je istu nabavio otac jer je radio u vojsci. Uzevši prethodno rečeno u obzir, potpuno je irelevantno to što je označeni svedok na glavnom pretresu rekao da ga je Uroš slagao u vezi sa time čije je predmetno orućje, budući da je to samo njegovo mišljenje nakon proteka vremena a da isto nije zasnovano na nekoj novoutvrđenoj činjenici ili na dokazu, već je isto proizvoljno i produkt ličnih zaključaka, očigledno da pomogne odbranu Uroša i njegovog oca Radiše. Dakle, u vreme kada se susreo sa oružjem u predmetnom postupku svedok je, zbog konkretne činjenice da mu je optuženi Uroš rekao da je pištolj u vlasništvu njegovog oca, kao i činjeniceda je optuženi Radiša vojno lice, imao razloga da veruje da je to tako, pri čemu je potpuno beznačajno da li je njegov utisak da je Uroš govorio istinu ili lagao. Činjenica koja je važna u konkretnom slučaju, a koju je adekvatno razmotrio i sud, je ta da je optuženi Uroš Blažić svedoku Viktoru Đorđeviću rekao da je pištolj vlasništvo njegovog oca, a koja činjenica je apsolutno nepobitna.

Kada je u pitanju navod u žalbi odbrane,  da je sud u presudi pogrešno preneo da su svedokinje Anastasija Đorđević i Ana Talić  ostale pri svojim izjavama iz istrage, smatramo da su izjave ovih svedoka u bitnome date u svim fazama krivičnog postupka bile gotovo istovetne, a da dodatna pojašnjenja posebno nisu uticala niti na jednu relevantnu činjenicu, što je valjano zaključio i sud. Svakako, iste svedokinje nisu iznosile činjenice koje su odlučujuće i koje mogu uticati na procesnopravni položaj optuženog Radiše Blažića, te je nejasno zbog čega tangiraju i njegovu odbranu.

Članom 16 stavom 2 Zakonika o krivičnom postupku propisano je da je sud dužan da nepristrasno oceni izvedene dokaze i da na osnovu njih sa jednakom pažnjom utvrdi činjenice koje terete ili idu u korist okrivljenog. Stavom 3 istog člana predviđeno je da izvedene dokaze koji su od značaja za donošenje sudske odluke sud ocenjuje po slobodnom sudijskom uverenju. Princip slobodnog sudijskog uverenja omogućava sudiji da isključivo na osnovu sopstvenog znanja, iskustva i savesti donese najispravniji zaključak o činjenicama, pri čemu ima mogućnost da činjenice i dokaze koje su na njega ostavile snažniji utisak, a nakon što ih dovede u vezu sa ostalim dokazima, utvrdi kao realnije i verovatnije u odnosu na druge. Napred navedeno ne može nikako predstavljati pristrasnost suda već poseban princip koji je predviđen zakonom. U konkretnom slučaju svaki činjenični i pravni zaključak do kojeg je postupajuće veće došlo, je u presudi obrazložen i objašnjen adekvatno, a isti zaključci zasnovani isključivo na instrumentima logike.

U delu žalbe koji branilac advokat Duško Puđa označava kao "Izvođenje i ocena dokaza i utvrđivanje činjeničnog stanja", isti najpre ističe da je sud u presudi potpuno izostavio važan odgovor  koji je sudski veštak Tamara Milićević na glavnom pretresu dana 14. novembra 2024.godine dala na pitanje punomoćnika oštećenih, kada je potvrdila da se teorijski ne može isključiti mogućnost da je DNK trag Radiše Blažića na okviru od pištolja mogao da pređe preko sedišta vozila i da se generalno DNK analizom ne može dobiti ta informacija kako je nastao sam trag, na koji način je on tu ostavljen i u koje vreme je nastao, te da se veštaci mogu izjasniti samo o tome da li se profil od interesa sadrži ili ne.

Kako branilac smatra, zbog takve protivrečnosti razloga i sadržine zapisnika u spisima presuda se ne može ispitati, te je sud na osnovu toga pogrešno utvrdio činjenično stanje jer se tim ključnim odgovorom potvrđuje odbrana drugooptuženog da nije ni imao dodira sa tim jednim okvirom pištolja. Takođe, u žalbi je navedeno da je sud u presudi na strani 178. i u stavu 4. naveo kako nije prihvatio odbranu optuženog Radiše u delu da je njegov DNK možda prenet iz vozila iz razloga što je na osnovu veštačenja nesporno utvrđeno da u vozilu marke „Mercedes“ nije izolovan DNK profil optuženog Radiše Blažića, zbog čega je stava da sud ne želi da uvidi da zadatak veštačenja tih tragova iz vozila nije bio da se utvrdi ko se inače služio i prevozio tim sredstvom nego ko je taj automobil vozio kritične večeri. Pored navedenog, branilac je istakao da je sud pogrešno zaključio da na pomenuti nalaz i mišljenje veštaka stranke nisu imale primedbi,te da je potpuno ignorisao da je odbrana u pisanoj završnoj reči prigovorila iskazu ovog veštaka budući da je isti na glavnom pretresu suštinski odbio da se izjasni na posebno pitanje odbrane koliki je stepen verovatnoće da se dogodi da neko ima kontakt, a da njegov DNK trag ne ostane na predmetu. Prema oceni odbrane, iz napred navedenog nalaza i mišljenja, sud je mogao da izvede jedan zaključak, a to je da optuženi Radiša nije imao posredan ili neposredan fizički kontakt sa 401 komadom oružja, municije, opreme za oružje i eksplozivnih sredstava, koji su pronađeni i oduzeti i na kojima nema njegovih bioloških tragova, a da je jedan jedini njegov doprinos mešovitom DNK tragu na okviru pištolja koji je prevožen, pa ostavljen u njegovom automobilu, mogao da bude prenet sa vozačevog sedišta na taj okvir.

Ovi navodi žalbe branioca su takođe potpuno neosnovani. Ovo iz razloga što je sud  napred označeno opravdano izostavio, jer oceni tužilaštva, isto nije podobno da dovede do drugačijeg zaključka. Imajući napred označeno u vidu, mišljenja smo da izostavljanje napred označenog ne može predstavljati protivrečnost razloga i sadržine zapisnika u spisima predmeta, budući da je sud vezan da obrazloži samo dokaze koji su od uticaja na odluku, i to, kako uzimajući svaki pojedinačno, tako i dovodeći iste u vezu sa ostalim izvedenim dokazima. Zbog toga je sud pravilno uvrstio DNK trag optuženog Radiše Blažića u red nespornih materijalnih dokaza koji govore u prilog tvrdnji da je imenovani optuženi bio u fizičkom kontaktu sa pištoljem marke "Tokarev", a koji pištolj je prvooptuženi Uroš koristio prilikom izvršenja predmetnih krivičnih dela. Takođe, sud je u svom obrazloženju detaljno objasnio da odbranu optuženog Radiše Blažića, u delu da je njegov DNK eventualno prenet iz vozila, nije prihvatio iz razloga što je iz veštačenja nesporno utvrđeno da u vozilu marke „Mercedes“ nije izolovan DNK profil optuženog Radiše, odnosno da takav biološki trag nigde u predmetnom vozilu nije pronađen. Nesporno je da, ukoliko DNK na drugim površinama u blizini spornog predmeta nije pronađen, ne može takvim putem biti prenet ni na sporni predmet, odnosno, u konkretnom slučaju, na okvir predmetnog pištolja sa čije cele površine je biološki trag brisom izuzet, te potom i dobijen nesporni DNK profil optuženog Radiše Blažića.

Advokat Duško Puđa, kao branilac optuženog Radiše Blažića, dalje u žalbi posebno osporava tvrdnje iz presude da je dokazano da je oružje, koje je pronađeno i od drugooptuženog oduzeto, vojnog porekla, ističući da to proizilazi iz dokaza koji je označen pod brojem 1/338 u spisima predmeta – dopis Ministarstva odbrane, Vojno-bezbednosne agencije od 15. maja 2023. godine iz kojeg proizilazi da sva tri modela bombi koje je prvooptuženi držao i nosio ili nisu u upotrebi u Vojsci Srbije pa su sve uništene ili prodate "Jugo-import SDPR-u" ili jesu u upotrebi ali ni jedna ne fali, tj. ne postoji neslaganje između stvarnog i knjigovodstvenog stanja dugovanja. Za oružje označeno brojevima 4 i 6 u zahtevu na koji se tim dopisom izjašnjava za pušku i automat, kaže se da "Zastava" oružje nema evidenciju ustanova jer je deo arhive uništen u bombardovanju 1999.godine, dok je za oružje pod brojem 5 pištolj 1973/1974.godine, "Zastava" oružje izdala tvrdnju da nikada nije bio u vlasništvu Vojske Srbije niti predmet prodaje.

Kako dalje navodi, dokazi koji opovrgavaju isti stav suda jesu dokaz označen pod brojem 1/1673, te dopis Sekretarijata Ministarstva odbrane od 1. oktobra 2024.godine, kojim se po zahtevu suda dostavlja poverljiv izveštaj Generalštaba VS – Uprave Vojne policije od 20. septembra 2024.godine, prema kojima je automatska puška M-47 AB2 7,62h39mm broj 138720 isporučena VP 9385 Pančevo dana 3. novembra 1982. godine, po otpremnici broj 01026 i da je ista po komisionom ugovoru broj 115-95-3-08 od 5. februara 2008. godine prodata "Jugoimport SDPR" Beograd, čijim predstavnicima je i predata dana 7. aprila 2009. godine, po zapisniku I broj 57-48, te da shodno tome smatra da predmetna automatska puška nije u vlasništvu Vojske Srbije od toga datuma. "Jugoimport SDPR" zatim dopisom od 4. novembra 2024.godine obaveštava sud da je puška sa tim brojem na osnovu pribavljenih potrebnih dozvola i zaključenih ugovora napustila teritoriju Republike Srbije 8. aprila 2009. godine, a teritoriju Crne Gore dana 14. jula 2009. godine.

U vezi sa svim napred izrečenim, branilac drugooptuženog izneo je da sud ovakve isprave nije hteo da uvaži kao dokaze i da je isto obrazložio time da se posebno nije bavio pitanjem načina na koji je automatska puška, kojom je prvooptuženi izvršio masakr, došla do istog jer isto nije od značaja za drugačiju odluku u predmetnoj krivičnopravnoj stvari. Takođe, navedeno je da se ne može prihvatiti zaključak iz stava 4. na strani 171. gde sud prihvata Izveštaj 8. odeljenja policije od 5. maja 2023. godine da puška proizvođača "Preduzeće 44" model 48 fabričkog broja A84386 kalibra 8×57 JS i sa optičkim nišanom "nije registrovana kao oružje u legalnom posedu građana" iako za isto postoji "dozvola izdata od strane Vojske Jugoslavije od 30.5.1995. godine" jer Vojska Jugoslavije jeste nadležni organ ovlašćen da izdaje dozvole za oružje, inače to ne bi činila i ne bi bila vojska.

Foto: Nikola Tomić, Telegraf.rs

Ovakvi navodi ne stoje iz prostog razloga što branilac očigledno hoće da skrene temu sa suštine i odgovornosti optuženog Radiše Blažića. Prema oceni tužilaštva pravilno je postupajući sud utvrdio da iz dopisa Ministarstva odbrane od 11. avgusta 2023. godine da je automatska puška M70 AB2 kalibra 7,62puta39mm, fab.broja 138720 bila puška kojom je bila zadužena vojska, te da je upravo tu pušku prvooptuženi Uroš Blažić kritičnom prilikom koristio prilikom lišavanja života više lica. Napred navedeno sud je pravilno doveo u vezu sa odbranom prvooptuženog koji je naveo da je predmetnu automatsku pušku i pištolj koje je koristio prilikom lišavanja, odnosno pokušaja lišavanja života više lica, pronašao na tavanu kuće, a da je prema izveštaju PU za grad Beograd UKP Odeljenje za uviđajno operativne poslove-8.Odeljenje broj ITD 122429/2023, Interni broj D 2634 od 5. maja 2023. godine, od strane policijskih službenika dana 5. maja 2023. godine, u kući u Šepšinu pronađena, između ostalog i municija za navedenu automatsku pušku, kao i municija kalibra odgovarajućeg za predmetni pištolj, te da isto potvrđuje da se radi o oružju i municiji koje je nabavio optuženi Radiša, te potom preneo u tu kuću nakon njene kupovine i držao neobezbeđeno na tavanu kuće, koju je potom dao svom sinu na korišćenje 2021. godine i koji je nakon toga tu i pronašao ovo oružje i municiju. Napred navedeno u potpunosti odgovara i iskazu svedoka Viktora Đorđevića koji je između ostalog naveo da je 29. ili 30. decembra 2022. godine njemu Uroš pokazao predmetni pištolj, a koji se nalazio na fotografiji koja je na glavnom pretrseu svedoku i pokazana te je isti i potvrdio da je njime pucao u  prase, i to dok su se nalazile u dvorištu iste kuće, te mu rekao da je to pištolj njegovog oca, ali i drugim dokazima koje je sud pravilno cenio u obrazloženju presude utrđujući činjenično stanje i krivicu optuženog Radiše Blažića.

Prema tome, sud je adekvatno uzeo u obzir da su  napred označeni dokazi takvi da imaju potrebnu pravnu snagu sami po sebi, zbog čega je sa osnovom zaključio dau obrazloženju pobijane presude ne mora posebno razmatrati i svaki izvedeni dokaz u tom pravcu, a naročito kada se ima u vidu brojnost izvedenih dokaza i kompleksnost predmetnog krivičnog postuka, te izazov u smislu izrade jasne i jednostavne odluke, koja nije opterećena nepotrebnom sadržinom. Takođe, iako je branilac naveo da za pušku proizvođača "Preduzeće 44" model 48 fabričkog broja A84386 kalibra 8×57 JSpostoji "dozvola izdata od strane Vojske Jugoslavije od 30. maja 1995. godine2, jasno je utvrđeno da se ovakva puška ne nalazi u legalnom posedu građana, što je i potvrđeno iz iskaza policijskog službenika Aleksandra Savića. Dakle ta puška se ne nalazi u zvaničnoj evidenciji kao puška u legalnom posedu građana iz kojih razloga nije ni oduzeta kada je prethodni put postupano u odnosu na optuženog Radišu Blažića kada je od njega prethodno oduzeto oružje - dve lovačke puške.

U žalbi branilac takođe navodi da sud u presudi sa priličnom doslednošću nastoji da umanji značaj nekih činjenica koje ne idu u prilog optužbi, te se zamagljuje pitanje vlasništva i podataka o revolveru marke "Fratelli Pietta" koja je skraćeno označena na italijanskom jeziku "F.LLI Pietta", kako je označeno na strani 13. U stavu 2. presude, trag broj 7 na strani 172. presude itd, te navodi kao "Fili Jeta" na dva mesta na strani 29. presude ili "Filip Vijata" na strani 30. Takođe se ističe da seisti revolver prilikom iznošenja odbrane okrivljenog Radiše na strani 40. navodi kao "neki revolver" ili "taj revolver", svedokinji Anastasiji Đorđević u istrazi se predočava fotografija iz zapisnika o balističkom veštačenju na strani 95 presude bez navođenja tipa i modela tog oružja, dok se u stavu 2.na strani 170, kaže kako sud "nije mogao da prihvati izjavu optuženih da je u konkretnom slučaju reč o samo jednom revolveru marke Pijata 1858 Remington koji je Uroš doneo u porodičnu kuću u Donjoj Duboni i municiji za isti". Pored označenog branilac iznosi i da sud insinuira da zbog toga što se na snimku vidi da optuženi Radiša nosi isti revolver kao deo kaubojskog kostima govori u prilog tome da ga je optuženi Radiša držao na tavanu garaže. Takođe je istaknuto da optuženi Radiša isti revolver na snimku drži kratko vreme i na bezbedan način, da drži nenapunjen revolver sve vreme u ruci, da prste ne drži na obaraču, a da je cev sve vreme uperena u pod. Navodi i da je i da dokaz koji je pred sudom izveden u vidu fotografije optuženog Radiše u vojničkoj majici kao dela uniforme sa službenim pištoljem, ne mogu, između ostalog, da ukažu na preteranu ili problematičnu strast prema oružju u većoj meri nego što bi prosečan oficir imao.

U vezi sa napred iznetim mišljenja smo da su isti navodi apsolutno neosnovani te da je sud pravilno zaključio da je optuženi Radiša Blažić za svo oružje, municiju i delove za oružje koje su u njegovoj kući pronađeni i oduzeti, znao  jer ih je on nabavio, i  držao na tim mestima. Takođe, sud je pravilno odbio da poveruje u odbranu optuženog Radiše Blažića da sinu Urošu nikad nije govorio o oružju, da o oružju nije pričao jer je znao da je to zlo, jer iz izvedenih dokaza proizilazi upravo suprotno, te da je iz emitovanog video snimka nedvosmisleno utvrđeno da za proslavu nove godine upravo optuženi Radiša šeta po kući sa pištoljem pred celom porodicom. Istakli bismo da potpuno suprotno od navoda iz žalbe,  optuženi Radiša Blažić pomenuti  revolver kritičnom prilikom nosi na nebezbedan način, prolazeći tom prilikom pored svog maloletnog unuka,  te da je iste večeri više puta „potezao“ revolver, a napred navedenom dodali bismo i činjenicu da je pomenuto oružje na tavanskom prostoru kuće Radiše Blažića pronađeno napunjeno i neobezbeđeno. Zbog toga je nejasno zbog čega branilac ističe da drugooptuženi za isto nije znao,  jer to nije logično, ovaj revolver je pronađen na tavanu garaže, gde i neko od ostalog naoružanja i municije, a tu garažu je prema navodima sopstvene odbrane, svakodnevno koristio. Dodali bismo i da je u presudi sporni revolver iz očiglednih tehničkih grešaka označavan sa drugačijom oznakom za marku, te da nije apsolutno bilo insinuacija od strane suda, ni zaključaka u tom cilju da se u konkretnom slučaju radi o više revolvera, kako se to u žalbi ukazuje. Uzimajući u obzir zahtevnost predmetnog krivičnog postupka, brojnost materijalnih dokaza te obim iste, svakako je razumljivo da doneta presuda bude pogođena sitnim nedostacima poput grešaka u brojevima i slovima, međutim isto se ne može tretirati kao pokušaj da se sporno pitanje zamagljuje te da rađa bilo kakvu sumnju u apsolutnu jasnu i detaljnu sudsku odluku.

Branilac daljeu  žalbi osporava postojanje krivičnog dela iz člana 288 Krivičnog zakonika, navodeći  da je sud izveo pogrešan zaključak da je za činjenicu da je njegov sin optuženi Uroš Blažić problematičan, optuženi Radiša Blažić znao, te da mu je pružao podršku i pokušavao da ga zaštiti, a što zaključuje na osnovu izvedenih dokaza u vidu fotografije iz telefona optuženog Radiše na kom se nalazi poziv Urošu Blažiću za 23.7.2020.godine za pripremno ročište u predmetu Kim.broj 204/20, zatim u vidu vršenja uvida u spise Prekršajnog suda u Mladenovcu SU II-1450/23 od 30.5.2023.godine i postupak protiv Uroša zbog prekršaja iz člana 8 stav 1 Zakona o javnom redu i miru, te dopisa Centra za socijalni rad Zvezdara broj 56063-6324 od 23.10.2019.godine gde je navedeno da je  RadišaBlažić  kao otac maloletnika iznosio sumnje u osnov za postupanje. Takođe, kao dokazi za ovu tvrdnju u presudi su navedeni i izveštaj Centra za socijalni rad od 19.6.2023.godine vezano za izveštaj Policijske stanice Stari grad, da je kod Uroša dana 13.6.2019.godine pronađen metalni nož na preklapanje, zatim izveštaja i krivične prijave za događaj od 31.5.2020.godine, kada Uroš Blažić nije hteo da se zaustavi nego je motociklom marke „Honda“ i laktom udario policijskog službenika, te izveštaja da je dana 15.12.2021.godine  Uroš Blažić  narušavao javni red i mir. Branilac je takođe istakao da iz dokaza izvedenih na glavnom pretresu u vidu ispitivanja svedoka koji su poznavali optuženog Uroša Blažića, njegovih drugova od detinjstva koji su pratili njegovo odrastanje, prijatelja koje je kasnije stekao i porodičnih prijatelja, proizilazi zaključak da oni nikada nisu mogli ni da zamisle a kamoli da očekuju da bi optuženi Uroš mogao da učini nešto tako strašno te da isto nisu mogli da pretpostave ni policija ni stručne službe Centra za socijalni rad, što upućuje i na to da isto nije mogao da nasluti ni njegov otac, optuženi Radiša Blažić, zbog čega smatra da kod njega apsolutno nema svesti kao prvog elementa umišljaja za krivično delo iz člana 288 KZ, niti volje, odnosno pristanka na opasnost koje nije mogao, niti je bio dužan da bude svestan, tim pre on nije mogao da pretpostavi ni bilo kakve posledice kao moguće a kamoli ovako teške kakve su nastupile.

Razmatrajući napred iznete navode odbrane u žalbi, iste su od strane ovog tužilaštva ocenjene kao neosnovane u potpunosti. Pravilno je postupajući sud ocenio napred iznete dokaze, izveo zaključak da je optuženi Radiša Blažić znao da su protiv njegovog sina podnošene prijave za prekršaje i za krivično delo sa elementima nasilja i da je njegov sin konfliktna osoba, iako je isto osporavao na glavnom pretresu, a takođe je znao i bio vrlo dobro upoznat sa posledicama neadekvatnog držanja i čuvanja razornog naoružanja obzirom da je bio visoki vojni oficir, te da je ceo radni vek proveo u vojsci i da je bio na ratištima na prostoru bivše Jugoslavije, a da je pritom vrlo dobro znao za sklonost i ponašanje svog sina. Na takav način postupajući optuženi Radiša Blažić je krivično delo izvršio preduzimajući opšteopasnu radnju imajući u vidu vrstu naoružanja u pitanju, te jei upotrebio  opšteopasno sredstvo.  Na taj način je omogućio da optuženi Uroš Blažić veoma lako dođe u posed oružja, čega je bio u potpunosti svestan, na šta je pristao. Predmetno naoružanje njegov sin optuženi Uroš Blažić koristio je prilikom lišavanja života devet lica na području Malog Orašja i Dubon,e te je očigledno da je optuženi Radiša olako držao da do takvih teških posledica neće doći. Svakako je u krivičnom postupku i utvrđeno da ispitani svedoci koji su poznavali optuženog Uroša nisu bili upoznati sa činjenicom da je isti zbog svog problematičnog ponašanja bio procesuiran, međutim, u toku glavnog pretresa ispitani su i svedoci koji su potvrdili da je imenovani optuženi dolazio u sukobe sa meštanima, kao i sa zakonom, te da su isti imali saznanja da je optuženi Radiša upućen u takvo ponašanje svoga sina, ali da isto nije sankcionisao.  Štaviše, takvo ponašanje sopstvenog sina je banalizovao i opravdavao, što upravo i prozilazi iz dokumentacije Odeljenja centra za socijalni rad Zvezdara, gde je u izveštaju konstatovano da Radiša Blažić negira problematično ponašanje svog sina i da faktički odbija dalju saradnju. Postavka teze odbrane da Uroševi drugovi nisu znali za njegovo ponašanje, pa da samim tim nije znao ni Radiša, je neprihvatljiva. Pa ko bolje od oca može da zna kakav mu je sin. Otac sa kojim je živeo, sa kojim je bio u svakodnevnom kontaktu, koji je imao toliki uticaj na njega, što su obojica potvrdili, kao i veštaci psihijatri!Stoga je tužilaštvo stava da je sud adekvatno razmotrio sve napred navedene izvedene dokaze i pravilno doveo u vezu iste sa ostalim izvedenim dokazima,te pravilno utvrdio da za krivično delo iz čl. 288 st. 2 u vezi čl. 278 st. 1 KZ, odnosno opšteopasnu radnju i opšteopasno sredstvo, te postojanje konkretne opasnosti po život i telo ljudi, postoji eventualni umišljaj, a u odnosu na težu posledicu svesni nehat.

Branilac je dalje istakao da sud upadljivo zanemaruje dokaze o ličnosti drugoopruženog, a posebno psihijatrijsko veštačenje označeno pod brojem 1/1608 u spisima , koje ukazuje da Radiša Blažić pokušava da nađe objašnjenje za sinovljeva ponašanja i da nezadrživo plače, da je na iznadprosečnom nivou u svojim akademskim saznanjima tokom školovanja, da je sposoban da razlikuje dobro i loše, upoznat sa pisanim i nepisanim pravilima, da se oseća nelagodno u socijalnim situacijama uz verovanje da treba da bude „u gardu“, da pominje odnos ljudi u selu prema njihovom domaćinstvu, da je prema autoritetu gotovo servilan, prema podređenim perfekcionista i zahtevan, osetljiv na odbacivanje i dugo pamti nepravdu, da bi izbegao potencijalno poniženje i kritiku posao obavlja savesno, da veruje u disciplinu i samouzdržavanje, da je omogućio da Uroš usvoji sistem moralnih vrednosti i da razlikuje dobro i loše, a od faze adolescencije dete ima potrebu i kapacitet da preispituje roditeljske stavove i usvaja nove. Branilac smatra da prema ovom veštačenju, ali i prema načinu na koji se Radiša Blažić držao pred sudom, odgovarajući iskreno i potpuno na postavljena pitanja, sud je morao da pravilno zaključi da on nije sklon kršenju moralnih pravila ni propisa, da je savestan u poslu i veruje u disciplinu, zbog čega nije zanemario naučena pravila o bezbednom ponašanju, a posebno o bezbednom rukovanju i držanju ubojnih sredstava, ni u vojnoj jedinici ni među civilima, svojim najbližima, te da je kao roditelj vaspitanjem preneo ispravan sistem vrednosti i svom sinu Urošu.

Međutim, da sud jeste razmotrio i ove navode pomenutog veštačenja ukazuje i to da je te okolnosti imao u vidu prilikom cenjenja olakšavajućih i otežavajućih okolnosti na strani optuženog Radiše Blažića. Sud je ocenio da je ovaj optuženi, i pored svih osobina, kao vojno lice propustio da svojim autoritetom i ličnošću utiče, zaštiti i spreči da se ikakva neprijatna situacija dogodi kako u svojoj porodici najpre, tako i u društvu, već da je suprotno sopstvenoj profesiji dao detetu „oružje u ruke“ i doprineo na taj način da se dogodi tragedija nemerljivih razmera. Na sud je očigledno veći utisak ostavio navod iz istog veštačenja koji govori da je optuženi Radiša ličnost koja je fragilna sa histrionskim pasivno agresivnim crtama ličnosti. Za osobe sa ovakvom ličnošću karakteristično je da koriste svoju ulogu žrtve jer njome izazivaju osećaj krivice kod drugih, te lakše manipulišu, da su teatralni u izražavanju emocija te imaju posebnu potrebu za pažnjom, priznanjem i uzbuđenjem, te da su afektivno nestabilni. Takođe, neophodno je da istaknemo da, iako sud nije cenio držanje optuženog Radiše Blažića pred sudom, tužilaštvo smatra da isto apsolutno nije bilo  korektno, te da isti nije odgovarao iskreno i potpuno na postavljena pitanja, kako branilac u žalbi navodi, te da iz njegovog držanja sud svakako nije mogao da zaključi da on nije sklon kršenju moralnih pravila niti propisa. Ovo iz razloga što je imenovani pred sudom u toku postupka više puta ispoljio nepoštovanje, drsko i bezobzirno ponašanje, kako prema predsedniku veća, tako i prema punomoćnicima oštećenih i samim oštećenima, a posebno prema zastupnicima optužnice. U konkretnom slučaju optuženi Radiša Blažić  je tužiocu u postupku postavljao pitanja poput „da li ti imaš dete ili unuče“, zatim tražio da se sva pitanja postavljena od strane javnog tužioca ponavljaju više puta, te uputio i uvredu izgovorivši reč „lažovčino“, što je i konstatovano na zapisniku na zahtev kako javnog tužioca, tako i punomoćnika oštećenih. Sve napred navedeno govori u prilog tome da on nije osoba koja poštuje bilo kakve norme, a naročito ne moralne.

U pogledu primene prava, branilac optuženog Radiše Blažića istakao je da se pobijanom presudom želi stvoriti uzročna veza između navodne pasivne radnje držanja optuženogRadiše preko aktivnih radnji optuženog Uroša, sa posledicama koje je Uroš želeo da nastupe, ali koje Radiša nikako nije mogao da obuhvati svojom svešću, da bi ih želeo, na njih pristao, ili olako  držao da one neće nastupiti, kako se presudi tvrdi. S tim u vezi, branilac navodi da se u izreci presude kojom se drugooptuženi oglašava krivim za krivično delo iz člana 288. stav 2. u vezi člana 278. stav 1. Krivičnog zakonika direktno protivreče njeni razlozi sa strane 181, gde se govori o osnovnom obliku krivičnog dela iz člana 278. stav 4. istog zakona, te ističe da isto može biti tehnička greška, ali i još jedna od bitnih povreda odredaba krivičnog postupka. Dalje navodi da se izrekom presude  drugooptuženi oglašava krivim za radnje preduzete „u periodu od neutvrđenog dana pre 2021. godine“ odnosno „neutvrđenog dana pre 5.5.2023. godine“, za neke radnje se daje i odrednica da su preduzete „nakon što je 2012. godine kupio kuću u Šepšinu“ dok su dokazi u postupku izvođeni i vezano za njegove navodne radnje čak iz 1994. godine i 1999. godine. Prema stavu odbrane, radi se o izuzetno dugom i neodređenom kontinuiranom vremenskom periodu. Shodno pravilu obaveze primene blažeg zakona, moralo se uzeti u obzir da Krivični zakonik („Službeni glasnik RS broj 85/2005“) za krivično delo iz člana 348. nije imao stav 4., dakle nije postojala inkriminacija nošenja određenih vrsta oružja, dok je stavom tri, za držanje veće količine oružja propisivao blažu kaznu zatvora u trajanju od jedne do osam godina, nasuprot važećeg Zakona koji propisuje i veći minimum i maksimum kazne kako za ranije postojeće delo iz stava tri, tako i za kasnije propisano delo nošenja oružja iz stava 4, a važeći zakon se samim tim ne bi mogao primeniti kao teži za učinioca jer je stupio na snagu tokom dugog perioda trajanja radnje eventualnog izvršenja krivičnog dela opisane kao držanje oružja.

Ovakvi navodi branioca su potpuno neprihvatljivi i predstavljaju najobičnije logiciranje. Naime, predmetnom presudom je nesumnjivo utvrđeno činjenično stanje, odnosno način i vreme preduzetih radnji, kao i oblik krivice, na koje činjenično stanje je potom pravilno primenjen zakon. Dakle, nesporno je utvrđeno da je drugooptuženi:

u periodu od neutvrđenog dana, pre 2021. Godine, pa do 09.05.2023. godine,u Duboni ulica Ćuprijska broj 3 i Šepšinu, ulica Varovničkih ratnika broj 128, opština Mladenovac, u stanju smanjene uračunljivosti ali ne bitno, neovlašćeno nabavio idržao veću količinu vatrenog oružja, delova za oružje, konvertibilno oružje, municije, eksplozivnih materija i minsko-eksplozivnih sredstava, od kojih pojedino vatreno oružje, delovi za oružje, municija i minsko-eksplozivna sredstva nisu dozvoljeni za nabavku i držanje građanima, kao i nosio vatreno oružje, konvertibilno oružje, delove za oružje, municiju i minsko-eksplozivna sredstva, te opšteopasnom radnjom i opšteopasnim sredstvom izazvao opasnost za život i telo ljudi usled čega je nastupila smrt više lica, svestan zabranjenosti svojih delana taj način što je:

–u periodu od neutvrđenog dana,pre 2021. godine, nabavio automatsku pušku sa mehanički uklonjenim fabričkim brojem proizvođača „Zastava“, model „M70 AB2“, kalibra 7,62 h 39mm, pištolj marke „Tokarev TT 33“, kalibra 7,62 h 25mm fabričkog broja V-32572, kao i municiju za navedeno vatreno oružje, jednu ručnu bombu M-52, jednu ručnu bombu M-75, jednu kumulativnu ručnu bombu oznake M-79, jedan prepravljeni startno-gasno-signalni pištolj proizvođača, ’’EKOL” model „FIRAT MAGNUM’’ fabričkog broja  EF18120314, kalibra 9mm, jednu repetirajuću pušku sa olučenom cevi proizvođača „Preduzeće 44“ model „48“, fabričkog broja A84386, kalibra 8h57 JS, sa optičkim nišanom,jedan signalni pištolj sa glatkom cevi proizvođača „Crvena zastava“, model „57“, kalibra 26mm, koji predstavlja konvertibilno oružje, 15 metaka kalibra 7,62h39mm sa pancirnozapaljivim projektilom koji predstavljaju municiju za vatreno oružje sa olučenim cevima,4 metka kalibra 7,62 h 39mm, tipa „FMJ“, koji predstavljaju municiju za vatreno oružje sa olučenim cevima, 13 metaka kalibra 16mm, koji predstavljaju municiju za vatreno oružje sa glatkim cevima, 51 metak kalibra 20mm, koji predstavljaju municiju za vatreno oružje sa glatkim cevima, 31 metak kalibra 7,9 h 59mm, tipa „FMJ“, koji predstavljaju municiju za vatreno oružje sa olučenim cevima, 22 metka kalibra 7,62 h 25mm, tipa „FMJ“, koji predstavljaju municiju za vatreno oružje sa olučenim cevima, 4 startna metka, kalibra 9mm, koji su prepravljeni tako što na vrhu imaju čeličnu kuglicu i kao takvi sadrže sve delove kao i bojevi metak i predstavljaju municiju za vatreno oružje,dva prigušivača za vatreno oružje, dva usnika cevi za vatreno oružje ioptički nišan sa natpisom ’’Zenison’’,

– koje navedeno vatreno oružje, delove za oružje, municiju i eksplozivna sredstva je,nakon što je 2012. godine kupio kućuu Šepšinu, ul. Varovničkih ratnika br.128, tamo preneo i držao neobezbeđene na tavanu ove kuće, a zatim u toku 2021. godine dao na korišćenje kuću svom sinu, okrivljenom Urošu Blažiću, koji je u kući od tada neprekidno živeo, iako je znao da su protiv njegovog sina okrivljenog Uroša Blažića, dok je bio maloletan, ali i kada je postao punoletan, podnošene prijave za prekršaje sa elementima nasilja, a takođe i jedna krivična prijava za krivično delo sa elementima nasilja, a takođe je znao, kao lice zaposleno u Vojsci Republike Srbije, u činu potpukovnika, za posledice neovlašćenog nabavljanja, držanja i korišćenja navedenog vatrenog oružja, municije i eksplozivnih sredstava, kao i da usled neadekvatnog čuvanja istog omogućava da okrivljeni Uroš Blažić može da dođe u njihov posed i bio svestan da takvim svojim postupanjem izaziva opasnost po život i telo ljudi, na šta je pristao, olako držeći da do teže posledice u vidu smrti više lica neće doći, pa je okrivljeni Uroš Blažić nakon što je pronašao navedeno vatreno oružje, municiju i eksplozivnasredstva iste koristio, vežbajući pucanje iz označene automatske puške i pištolja u podrumu kuće u džak peska, a zatim je automatsku pušku, pištolj i municiju koristio dana 04.05.2023. godine, a prilikom izvršenja krivičnog dela Teško ubistvo iz čl. 114. st. 1. tač. 2. i 11. Krivičnog zakonika, kada je lišio života u Malom Orašju i Duboni 9 lica i to u Malom Orašju sada pok.Marka Mitrovića, sada pok.Nemanju Stevanovića, sada pok.Lazara Milovanovića, sada pok.mal. Nikolu Milića, sada pok.Aleksandra Milovanovića i sada pok.Petra Mitrovića, a u Duboni sada pok.Milana i Kristinu Panić i sada pok. Dalibora Todorovića,

– dok je u periodu od neutvrđenog dana pre 05.05.2023. godine pa do 09.05.2023. godine u Duboni ulica Ćuprijska broj 3, opština Mladenovac, u spavaćoj sobi na spratnom delu kuće, u kojoj živi, na označenoj adresi, bez odobrenja nadležnog organa držao 1 metak kalibra .45ACP, 5 metaka kalibra .357 Magnum, 4 manevarska metka kalibra 7,62h39mmnamenjeni vatrenom oružju sa olučenom cevi, 22 metka kalibra.22 Magnum namenjeni vatrenom oružju sa olučenom cevi, 2 metka kalibra 22 LR, namenjenih vatrenom oružju sa olučenom cevi,jedan metak kalibra 7,62h25mm TT, namenjen vatrenom oružju sa olučenom cevi, 2 lovačka patrona kalibra 12mm, namenjenih vatrenom oružju sa glatkim cevima, 15 metaka kalibra 9h19mmParabelum, koji meci predstavljaju municiju za vatreno oružje sa olučenom cevi, kao i ukupno 854,38 grama neto mase crnog baruta koji predstavlja eksplozivnu materiju, koje je prilikom pretresa od strane policije pronađeno i oduzeto dana 05.05.2023. godine, kao i što je na istoj adresi u garaži držao33 komada bojeve municije kalibra 7,9h57mm tipa „FMJ“,5 komada bojeve municije kalibra S&W tipa ’’FPJ’’, 4 komada bojeve municije tipa 12mm sa sačmenim projektilima, koji predstavljaju municiju za vatreno oružje sa olučenim cevima, 24 komada bojeve municije kalibra 12mm, koji predstavljaju municiju za vatreno oružje sa glatkim cevima, 8 komada bojeve municije kalibra 7,9h57mm tipa „FMJ“, koji predstavljaju municiju za vatreno oružje sa olučenim cevima, 10 komada bojeve municije kalibra 12mm, koji predstavljaju municiju za vatreno oružje sa glatkim cevima, 56 metaka kalibra 7,62h39mm, tipa „FMJ“,3 komada bojeve municije kalibra 7,62 h 39mm sa pancirno zapaljivim projektilom, čija nabavka i držanje nije dozvoljena građanima,2 komada bojeve municije kalibra 7,62h39mm sa obeležavajućim projektilom i 2 manevarska metka kalibra 7h62mm, koji predstavljaju municiju za vatreno oružje sa olučenim cevima, 1 poluautomatski pištolj sa olučenom cevi sistema Rubi, kalibra 7,65 mm Browning, fabričkog broja 2923, jedan revolver marke „F.LLI Pietta“, kalibra .44, vidljivog fabričkog broja R 50 8591, drveni kundak, drveni rukohvat i po 2 drvene obloge za gasni cilindar i cev za puške sistema “Kalašnjikov“, 1 optički nišan marke “Zrak“ vidljivog broja 8323025 i 1 optička nišana bez vidljivih oznaka, 1 nišan marke “Holosun“ model HS510C vidljivog broja 1210159763,a u kamionu marke “Mercedes“ bez registarskih oznaka, parkiranom između garaže i kuće, držao je 30 metaka kalibra 7h57 R, tipa „SP“, 12 metaka kalibra 7h57mm, tipa „SP“,jedan drveni kundak puške i drvena obloga, jedan optički nišan,a koje oružje, delovi za oružje i municija je prilikom pretresa od strane policije pronađeno i oduzeto dana 09.05.2023. godine, pri čemu je bio svestan da opisane radnje neovlašćenog nabavljanja, držanja i nošenja oružja, delova za oružje, municije i eksplozivnih sredstava predstavlja krivično delo, pa je izvršenje istog hteo,

– čime je izvršio krivično delo Nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i stavljanje u promet oružja ili eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. i 2i 3. Krivičnog zakonikau sticaju sa krivičnim delomTeško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288.stav 2. u vezi članom 278. stav 1. Krivičnog zakonika.

Dakle, iz napred predočenog dispozitiva presude, u delu koji se odnosi na optuženog Radišu Blažića, proizilazi da radnje koje mu se stavljaju na teret potiču iz perioda pre 2021. godine, odnosno od tačno neutvrđenog dana pre te godine ali ne i mnogo ranije, jer se inače ne bi ista godina uzela kao odrednica. Besmislen je navod branioca u žalbi da se optuženom stavljaju na teret radnje koje potiču i iz 2012. godine, ili pak 1994. ili 1999. godine, jer se ovaj vremenski period nigde ne označava kao period u kome je optuženi preduzimao bilo koje protivpravne radnje. Jedino gde se pominje godina 2012. jeste deo u izreci kada se precizno navodi godina kada je optuženi Radiša kupio kuću u Šepšinu, ali se vrlo jasno naznačava da je oružje i municiju koje je tamo preneo nabavio u periodu od tačno neutvrđenog dana pre 2021. godine. Branilac apsurdno navodi da su dokazi koji su na glavnom pretresu izvođeni vezani i za navodne radnje optuženog Radiše iz 1994. godine i 1999. godine, ali isti ne navodi niti koji su to dokazi, niti pruža bilo kakav dokaz koji govori u prilog tome. Ovakav navod se može oceniti samo kao pokušaj da se unese zabuna u period izvršenja krivičnih dela, ali je ovaj pokušaj vrlo nevešt i odmah prepoznat. Takođe, ponovo ukazujemo da branilac u više navrata niže pretpostavke u vezi očiglednih tehničkih omaški u presudi koristeći iste da kreira neki komičan pogled na sasvim prihvatljivu i besposledičnu omašku suda. Kako tehničke greške evidentno vrlo dotiču branioca slobodni smo da ukažemo da ih je u predmetnoj žalbi takođe bilo, no smatramo da je neprofesionalno i ispod standarda ukazivati na nešto što nije ni činjenično ni pravno pitanje.

Branilac optuženog Radiše Blažića u žalbi je iskazao nezadovoljstvo i kaznom koja je izrečena njegovom branjeniku, te je ukazao da je sud prilikom odlučivanja o vrsti i visini krivične sankcije, kao olakšavajuće okolnosti naveo to što je optuženi porodičan čovek i otac dvoje punoletne dece, zatim da je postupao u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog, ali ne i bitno, te što je neosuđivan, međutim, kako je naveo, sud na osnovu tih okolnosti apsolutno ne individualizuje i ne umanjuje kaznu shodno ličnosti optuženog već određuje obe pojedinačne kazne u maksimalnom trajanju i time obezvređuje smisao i značaj olakšavajućih okolnosti. Takođe je istakao da je sud kao jednu od otežavajućih okolnosti uzeo i onu koja se ne može prihvatiti, a tiče se činjenice da je optuženi profesionalno vojno lice, a isto se u tom smislu ne može ceniti budući da se ne radi o krivičnom delu protiv Vojske Srbije ili protiv službene dužnosti. Takođe se ističe da je sud pogrešno ocenio i to što je optuženom u svojstvu vojnog lica oružje bilo poznato i dostupno, te da smatra da isto ne može biti otežavajuća okolnost jer bi onda svakome ko bi vršio krivično delo iz člana 348. Krivičnog zakonika oružje moralo biti dostupno da bi delo izvršio. Dalje se navodi da se uzima kao otežavajuća okolnost i to što je optuženom Radiši bilo poznato da je njegov sin Uroš kao maloletnik bio problematčnog ponašanja i da su protiv njega pokretani postupci, ali po oceni branioca, ni to ne bi moglo da bude otežavajuća okolnost jer bi, ukoliko bi postojala krivična odgovornost drugooptuženog, te okolnosti takođe činile element bića krivičnog dela iz člana 288. Krivičnog zakonika, kao što sud na drugim mestima u presudi tvrdi, pa je ovo obrazloženje i protivrečno drugimrazlozima presude.Takođe se navodi da i posledice, u vidu smrti i povreda više lica, takođe ne mogu predstavljati otežavajuće okolnosti jer nisu posledice krivičnog dela za koje se tereti Radiša Blažić, kao ni bezobzirnost koju je pokazao optuženi Uroš pri izvršenju krivičnih dela koja su na teret stavljena njemu.Prema stavu branioca, izrečenom kaznom se ne mogu ostvariti ciljevi generalne prevencije jer je kazna koja je izrečena po visini izjednačena sa kaznom koja je izrečena prvooptuženom,  dokse ciljevi specijalne prevencije ne mogu ostvariti jer optuženi do sada nije vršio krivična dela.

Tužilaštvo je na stanovištu da je sud pravilno ocenio olakšavajuće i otežavajuće okolnosti,  te optuženomRadiši Blažiću izrekao za krivično delo Nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4.Krivičnog zakonika u vezi stavovima 1, 2 i 3 Krivičnog zakonika kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) godina, a za krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnost iz člana 288. stav 2 . u vezi članom 278. stav 1. Krivičnog zakonika kaznu zatvora u trajanju od 12 (dvanaest) godina, te da ga primenomodredbi za krivična dela u sticaju, shodno članu 60. stav 2. tačka 2.Krivičnog zakonika, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 (dvadeset) godina. Navedena kazna, po uverenju tužilaštva, jedino može ostvariti svrhu kažavanja iz člana 42.Krivičnog zakonika, kako u pogledu generalne, tako i u pogledu specijalne prevencije i njome je sud izrazio adekvatnu društvenu osudu za izvršena krivična dela kako bi se i  na pravi način uticalo na jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona. Ova kazna nije drakonska i ne predstavlja odmazdu prema optuženom Radiši Blažiću, naprotiv takva kazna, pored navedenih ciljeva, ostvaruje i nužnu pravičnost, pravdenost i srazmernost između učinjenih krivičnih dela i njihovih posledica i težine krivičnih sankcija.

U zaključku predmetne žalbe, branilac optuženog Radiše Blažića je ponovio  da je sud propustio da potpuno i pravilno utvrdi činjenično stanje, učinivši time povredu iz člana 437. tačka 3. u vezi sa članom 440. Zakonika o krivičnom postupku, te da smatra da iz utvrđenog činjeničnog stanja proističe da oružje, municija, eksplozivne naprave, delovi i oprema za oružje koji su od optuženog oduzeti, nisu vojnog porekla, nisu ukradeni iz vojnih jedinica jer za veći deo nema dokaza da su se tamo ikada nalazili, dok za bombe nema neslaganja u brojnom stanju. Takođe, smatra da se optuženi Radiša Blažić ne može nijednim nespornim materijalnim tragom i dokazom dovesti u neposrednu fizičku vezu sa tim predmetima, dok samo na jednom predmetu postoji trag za koji je veštačenjem dokazano da se ne može isključiti mogućnost da je prenet posredno, preko sedišta automobila, a ne neposredno, iz čega zaključuje da ne postoje dokazi da je Radiša Blažić nedozvoljeno nabavio, držao, prenosio i nosio oružje, niti izvršio krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1,2 i 3. Krivičnog zakonika. Zbog napred navedenog, branilac iznosi i to da smatra da nepostojanjem dokaza iz prethodne alineje, ne postoji ni prvi element niti navodna radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 288. stav 2. u vezi člana 278. stav 1. Krivičnog zakonika jer oružje koje nije nabavio i držao, nije mogao ni da nekome učini dostupnim, ali dodatno optuženi Radiša Blažić je znao za neke, ali ne za sve, prijave protiv optuženog Uroša, ali činjenica je da iste nisu rezultirale osudama nego obustavama postupka ili u jednom slučaju ukorom, dok se iz izvedenih dokaza-iskaza više nepristrasnih svedoka i iz nekoliko nalaza Centara za socijalni rad utvrđuje da u Uroševoj ličnosti i ponašanju nije bilo elemenata koji bi ukazali i na najmanju mogućnost da izvrši drastičan akt nasilja, tim pre što je nesporno da je sa članovima porodice učestvovao u pripremama za slavui dogovarao o obavezama za naredna dva dana, a iz whatsapp prepiske se utvrđuje da je odluku da izvrši krivično delo doneo neposredno pre nego što je to učinio, tako da o tome niko, pa ni optuženi Radiša nije mogao da ima bilo kakva saznanja. Naglasio je da je nepravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno podvedeno pod odredbe Krivičnog zakonika pod koje se ne bi moglo podvesti i u smislu da delo za koje se drugooptuženi goni nije krivično delo, uz povredu odredaba zakona o svrsi krivičnih sankcija i njihovoj posebnoj individualizaciji, čime je učinjena povreda iz člana 437. tačka 2, u vezi sa članom 439.tačke 1-3.Zakonika o krivičnom postupku dok je, postupanjem protivno članu 54. Krivičnog zakonika i kršenjem obaveze odmeravanja kazne na osnovu pravilne ocene okolnosti koje utiču da ista bude veća ili manja, te svih drugih okolnosti pobrojanih u toj odredbi, učinjena  i povreda iz člana 437. tačka 4. u vezi sa članom 441. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku.

Svi ovi navodi žalbe branioca su apsolutno neprihvatljivi. Tokom predmetnog postupka tužilaštvo je nesporno dokazalo da je drugooptuženi Radiša Blažić izvršio oba krivična dela koja mu se stavljaju na teret optužnicom, koje sve navode je sud i prihvatio u svojoj presudi.

Naime, iako je tokom čitavog krivičnog postupka optuženi Radiša Blažić negirao izvršenje krivičnih dela koja su mu stavljena na teret, sud je utvrdio da je imenovani ista izvršio na način, u mestu i u vreme kako mu je to optužnicom ovog tužilaštva na teret i stavljeno. Iako po slovu zakona znamo da optuženi u postupku može da se brani kako god hoće, njegova odbrana je pravilno od strane suda  ocenjena kao neiskrena i netačna od početka  krivičnog postupka pa do kraja. Utvrđeno je nesporno da je drugooptuženi izbegavao da preda i puške koje je imao u legalnom posedu kada su policijski službenici došli da iste po službenoj dužnosti oduzmu, a što je potvrdio svedok Aleksandar Savić, policijski službenik iz Policijske stanice Mladenovac. Takođe, tokom ovog postupka je nesporno utvrđeno da je Radiša Blažić nelegalno držao i lovački karabin M48 i da ga nije prijavio nadležnom organu bez obzira što je za njega od 1995. godine imao vojnu dozvolu. Taj lovački karabin je izbegao da preda policijskim službenicima kada su oduzeli dve puške koje su bile u sistemu za koje je imao dozvolu, što dovoljno govori o tome koliko je bio iskren u tvrdnji da bi  predao policiji svo oružje da je znao da ono postoji. Utvrđeno je da je bio neiskren i kada je rekao da njemu njegov sin Uroš nikada nije pričao o oružju i to na osnovu dokaza izvedenih pred sudom u vidu video i audio snimka na kome drugooptuženi nosi revolver za koji je veštačenjem utvrđeno da se radi o vatrenom oružju i sa njim vitla pred svim članovima svoje porodice, pa i pred prvooptuženi. Dalje, na glavnom pretresu preslušan je audio snimak pronađen u mobilnom telefonu prvooptuženog gde nesporno sa njim Radiša priča o nelegalnom oružju, ne o navodno revolveru i opremi za revolver, nego očigledno o nelegalnom oružju i da to nelegalno oružje treba skloniti.Takođe je optuženi svojom neiskrenom odbranom u istrazi naveo da nikada nije išao na tavan kuće nakon što je završena jer nije imao razloga da ide, dok je na glavnom pretresu izjavio da je ulazio u ovu kuću i peo se na tavan. Nespretno se branio da se klonio oružja, a upravo je suprotno utvrđeno na glavnom pretresu – pokazana je njegova fotografija sa pištoljem u ruci, priznanja za obuke za rukovanje oružjem  koje je završavao, da je instruktor za snajperiste, da ima osvojena priznanja na sportskim takmičenjima iz pucanja iz pištolja,   čime je utvrđeno da  ima poseban afinitet prema oružju, iako je na glavnom pretresu izjavio i da se oružja klonio. Ovo napred ukazuje da je njegova odbrana lažna jer je u laži teško ostati dosledan. Takođe, činjenica je da ja Radiša do oduzimanja tokom 2022. godine, imao dve lovačke puške, još jednu koju je sakrio od policijskih službenika i za koju nije imao legalnu dozvolu izdatu od strane nadležnog organa MUP-a, pa onda postavljamo pitanje kako se to klonio oružja. Imao je i vazdušnu pušku, što je u istrazi i sam priznao. Prava istina i jedina je da je itekako imao afinitete i sklonosti ka oružju, što je nesumnjivo i preneo na svog sina. Prilikom pretresa i u njegovoj kući u Ćuprijskoj i u kući gde je živeo njegov sin prvooptuženi u Šepšinu, na više mesta je pronađena municija kalibra koja pripada navedenim puškama. Kada je predao puške bio je u obavezi da preda i navedenu municiju, što nesporno nije učinio. Izveden je  kao dokaz, odnosno pročitan na glavnom pretresu i izveštaj Centra za socijalni rad Zvezdara od 23.10.2019. godine, a u vezi prekršajne prijave koja je podneta protiv prvooptuženog, u kome je radnik Centra naveo: „Radiša ne samo da negira potrebu i osnovu za postupak pred sudom jer je njegovo dete dobro i uspešno, navodi da se radi o neproverenim nalazima lekara, da osoba koja je označena kao oštećena nije sva svoja itd“.Veoma je dobro drugooptuženi znao za sklonosti svog sina, sam je rekao da je Uroš doneo revolver, iz video snimka se vidi na koji način je i drugooptuženi na dočeku Nove godine nosio i glumio sa tim oružjem, a čuje se i razgovor o nelegalnom oružju. Sve to ukazuje da je  drugooptuženi bio veoma dobro svestan sklonosti svog sina i ljubavi prema tom oružju. Pa ko za punoletstvo nabavlja pištolj. Tu ljubav prema oružju usadio mu je Radiša lično. Optuženi  je, nakon što su mu pokazane fotografije gde se vidi da se nalazi u streljani, na jednoj je sam, na drugoj sa Urošem, gde se u pozadini vidi meta, rekao da nisu u streljani, nego na Vojnoj akademiji. Međutim, istina je da se jesu slikali na Vojnoj akademiji, ali u simulacionoj streljani, što je optuženi Radiša Blažić prećutao. Radi se inače o streljani na kojoj se obučavaju kadeti i koja se koristi za obuku iz pucanja. Sve ovo ukazuje, ne samo da je bio veoma dobro upoznat sa sklonostima svog sina, nego da su oružje i pucanje bile svakodnevnica u njihovim razgovorima i životima. Ukazujemo i da je svedok Predrag Miletić rekao da je Radiša Blažić,kao starešina, imao zaduženu automatsku pušku marke kao ova što je prvooptuženi koristio, ali i pištolj marke Crvena zastava M70, pri čemu je pretresom kuće u Šepšinu, gde je živeo prvooptuženi, u podrumu u džaku u koji je pucao Uroš, pronađena dva projektila kalibra 7,65 puta 17 mm, koji kalibar upravo koristi pištolj ove marke Crvena zastava M70.

Osim navedenog, i iz drugih dokaza izvedenih na glavnom pretresu proizilaze sva obeležja krivičnih dela koja se stavljaju na teret Radiši Blažiću. Dakle, vatreno oružje i minsko eksplozivna sredstva, municiju i delove za oružje koji su navedeni u dispozitivu optužnice, nabavio je Radiša.Navedeno oružje je nabavio, a potom preneo i držaoneobezbeđeno u kući u Šepšinu, na tavanu ispod dasaka i ostalog građevinskog materijala. Uostalom, prvooptuženi je u svom iskazu u istrazi naveo da je tu pronašao automatsku pušku, pištolj Tokarev, ručne bombe, signalni pištolj i municiju. Nema nikakve logike da je bilo ko drugi doneo tu oružje i ostavio. Ističemo da se radi o tipičnom vojnom naoružanju, koje je koristila naša vojska. Takođe,  radi se o kući koju je upravo Radiša Blažić kupio 2012. godine, koju je upravo on sređivao i opremio i u koju se provooptuženi njegov sin uselio 2021. godine. Sam je u svojoj odbrani Radiša rekao  da ključeve od te kuće osim njega dok se opremala  niko nije imao. Uroš je, kada je davao odbranu u istrazi bio iskren i objasnio gde je pronašao navedeno oružje i municiju, a ovo je tad uradio jer njegov otac tada još uvek nije bio pod postupkom, pa je prvooptuženi i govorio ono što stvarno jeste istina. Na glavnom pretresu je bilo očigledno, a u pogledu navoda odbrane prvooptuženog da je navodno on kupovao oružje, da ne govori istinu, bio je nedosledan, nekoncizan, rekao je prvo da je kupio oružje odjednom u džaku, a posle parcijalno, dakle očigledno da je tu govorio neistinu i da mu je jedini cilj takve odbrane bio da zaštiti svog oca.

Što se tiče pištolja “Tokarev“ o tome se izjašnjavao svedok Viktor Đorđević tokom ovog postupka, a kada mu je pokazana fotografija pištolja “Tokarev“, nesumnnjivo je prepoznao da se radi o predmetnom pištolju Tokarev, da  mu je Uroš pokazao taj pištolj i rekao da je to očev pištolj.  Dalje, drugooptuženi je bio i u fizičkom kontaktu sa predmetnim pištoljem, jer za to postoje materijalni tragovi. Naime, DNK veštačenjem je pronađen nesporan DNK profil Radiše Blažića na okviru pištolja. Na glavnom pretresu ispitan je sudski veštak Tamara Mandić, koja je objasnila da je biološki trag skidan sa celog okvira pištolja od strane stručnjaka u DNK laboratoriji, gde je sa izuzetno velikom sigurnošću sigurnošću, faktički sa nesumnjivom izvesnošću, utvrđeno da se na okviru ovog pištolja nalazi DNK profil drugooptuženog.

Obavljenim balističkim veštačenjem UKP NKCF 03.2.11 broj 234-7-1070/23 od 25.7.2023. godine je potvrđeno da se radi o okviru upravo za pištolj “Tokarev“ TT 33.

Dalje, balističkim veštačenjem UKP NKCF broj 234-7-944/23-1 od 14.8.2023. godineje utvrđeno da dva para drvenih obloga, drveni rukohvat i usnik cevi odgovaraju automatskim puškama proizvođača “Zastava“ model M70AB2, a koji delovi za oružje su pronađeni kod drugooptuženog Radiše Blažića prilikom pretresa kuće u Duboni u ulici Ćuprijska broj 3, gde je živeo.

Takođe, prilikom pretresa kuće u Šepšinu, ul. Varovničkih ratnika, dana 5.5.2023. godine, pronađeno je i oduzeto oružje, municija i delovi za oružje prema Izveštaju PU za grad Beograd, UKP, Odeljenje za uviđajno operativne poslove – 8. Odeljenje broj ITD -122429/2023,Interni broj D 2634 od 05.05.2023. godine, između ostalog,  ijedna repetirajuća puška sa olučenom cevi M 48 i optičkim nišanom fabričkog broja A84386, kalibra 8h57 JS. Radi se o pušci koja pripada Radiši Blažiću, a što sve ukazuje da je on držao oružje, kako u kući u kojoj je živeo, tako i u kući gde je živeo Uroš.U svakom slučaju, radi se o pušci koju je nabavio nesumnjivo optuženi Radiša Blažić i koju je potom preneo i držao u kuću u Šepšinu. Municija za ovu pušku kalibra 7,9 puta 57mm je pronađena i u Ćuprijskoj i u kući u Šepšinu, što proizilazi iz izveštaja o forenzičkom pregledu lica mesta PS Mladenovac od 5.5.2023. godine i , 9.5.2023 i 10.5.2023. godine, te izveštaja PU za grad Beograd, UKP, Odeljenja za uviđajno operativne poslove broj ITD 122429/2023,interni broj D 2634 od 5.5.2023. godine i obavljenih balističkih veštačenja ovog pronađenog oružja, municije i delova za oružje.

Iz potvrde o privremeno oduzetim predmetima PU za grad Beograd PS Mladenovac od 11.11.2016. godineutvrđena je činjenica da je od optuženog Radiše Blažića oduzeta jedna lovačka puškamarke “Zastava“ kalibra 12, fabričkog broja 14108 sa oružanim listom reg. broja 27958/02 i jedna malokalibarska puška marke CZ M 99, kalibra 22, sa oružnim listom. Navedene  puške su mu oduzete trajno rešenjem načelnika PS Mladenovca od 07.07.2022. godine, a što proizilazi iz izveštaja PS Mladenovac 03.15.16.1 broj PO 98/23 od 16.05.2023. godine.Iz navedenog nesporno proizilazi da je optuženi Radiša Blažić imao u posedu ove lovačke puške. Ako imamo u vidu, takođe, nespornu činjenicu da je od optuženog Radiše Blažića dana 05.05.2023. godine i 09.05.2023. godine, na osnovu potvrda o privremeno oduzetim predmetima PU za grad Beograd – PS Mladenovac, pored ostalog oružja i municije, oduzeto i više desetina komada metaka kalibra 12mm, kao i kalibra .22 LR, koji je kalibar za oduzetu malokalibarsku pušku, očigledno je da su navodi njegove odbrane netačni kada tvrdi da nije znao za postojanje oružja, municije i eksplozivnih sredstava koji su pronađeni kod njega u kući, jer upravo navedena municija predstavlja municiju za lovačke puške koja su od njega trajno oduzete dana 07.07.2022. godine, nakon čega je on neovlašćeno zadržao municiju za navedene lovačke puške,  držao je i krio u svojoj kući i ostalim prostorima u neposrednoj blizini kuće. Takođe, imajući u vidu da su ovi lovački patroni, odnosno municija pronađeni u garaži, tavanu garaže i u kamionu marke “Mercedes“ bez registarskih oznaka, zajedno sa ostalim vatrenim oružjem, municijom i delovima za oružje koji su pronađeni prilikom pretresa na ovim lokacijama u kući gde je živeo optuženi Radiša Blažić, kao i više vojnih noževa, nesporno je da je iza svo ostalo oružje, municiju, delove za oružje i eksplzivne materije koji su pronađeni kritičnim prilikama prilikom pretresa, optuženi Radiša Blažić znao i da ih je on držao na tim mestima. Napominjemo da su tu pronađeni i meci za pištolj magnum, za koji optuženi Radiša Blažić  jednom kaže  da ga je izgubio, a drugi put da ga je razdužio, što znači da samim tim svakako neovlašćeno držao i tu municiju. Takođe, lovački patroni pronađeni su i kod Uroša Blažića u kući  u Šepšinu, čak delovi lovačkog patrona i u džaku u koji je pucao, a što proizilazi iz pomenutog Izveštaja PU za grad Beograd, UKP, Odeljenje za uviđajno operativne poslove – 8. Odeljenje broj ITD -122429/2023,Interni broj D 2634 od 05.05.2023. godine i zapisnika o veštačenju NCKF 03.2.11.7 broj 234-7-984 /23 od 17.7.2023. godine, kao i iz zapisnika o pretresu stana i prostorija u ul. Ćuprijskoj i forenzičkim pregledima lica mesta na ovim lokacijama i obavljenim balističkim veštačenjima pronađenog oružja i municije.

Tokom ovog postupka drugooptuženi se branio time da nisu pronađeni  njegovi DNK tragovi na drugom oružju i municiji. I u ovom delu je njegova odbrana opovrgnuta dokazima. Naime, prilikom ispitivanja veštaka DNK laboratorije Tamare Mandić, na glavnom pretresu, ista je izjavila da je moguće da DNK profil neostane na predmetima bez obzira što se sa njima dolazi u neposredan kontakt, pri čemu je takođe izjavila, a imajući u vidu, da su obavljenim DNK veštačenjima utvrđene činjenice da su na kutiji i municiji( trag br. 329-4/23 – Zapisnik o veštačenju 03.2.11.5 broj 234-5-1781/23-6 nađenog u Šepšinu, kao i navlaci pištolja ( TRAG BR. 368-2/23- Zapisnik o veštačenju 03.2.11.5 broj 234-5-1781/23-10 nađenog u Duboni, na osam lokusa pronađeni oba alela koji odgovaraju DNK profilu drugooptuženog, a na svim ostalim lokusima po jedan alel, te da je moguće da nije identifikovan DNK profil Radiše Blažića na tim predmetima zato što nije ostavljena dovoljna količina DNK otiska imenovanog. Veoma je simptomatično to da se značajan deo DNK profila drugooptuženog nalazi na označenim predmetima, s tim što ističemo i da je na drugim predmetima na kojima su skidani biološki tragovi na oružju takođe pronađeni određeni segmenti koji ukazuju da se radi o DNK profilu Radiše Blažića, imajući u vidu poklapanje na određenim lokusima, bez obzira što su zbog standarda i pravila na osnovu kojih se vrši DNK veštačenje, DNK veštaci naveli da nema DNK profila drugooptuženog na tim predmetima.

U vezi sa ovim ističemo i neutemeljenost navoda žalbe branioca kada kaže da je  DNKRadiše Blažića možda prenet sa sedišta  vozila. Ističemo da je obavljenim DNK veštačenjima nesporno utvrđeno da u vozilu Mercedes nije izolovan DNK profil drugooptuženog, čak ni na onim delovima vozila sa kojima se neposredno dolazi u kontakt, kao što su volan, ručica menjača, ručice od vrata,  čak nisu pronađeni ni otisci papilarnih linija drugooptuženog u tom vozilu, pa kako je onda mogao da bude navodno posredno prenet njegov biološki trag ako nije neposredno on lično držao taj okvir, odnosno ubacivao taj okvir u predmetni pištolj marke “Tokarev“. Ovo sud u svojoj presudi ispravno primećuje i donosi svoj zaključak koji u svemu prihvata tužilaštvo.

Dalje, ponovo ukazujemo na videosnimak koji je odgledan na glavnom pretresu, gde drugooptuženi nosi revolver koji predstavlja vatreno oružje, i to pred celom porodicom, kao i na audio snimak na kome se čuje da sa prvooptuženim svojim sinom priča o sklanjanju nelegalnog oružja i municije. Napominjemo, da su prilikom pretresa kuće u Ćuprijskoj na više lokacija pronađeni vatreno oružje, municija i delovi za oružje, faktički svuda –  i u kući gde je živeo, i u garaži koju je svakodnevno koristio što je sam rekao, čak i u kamionu koji se neposredno nalazi do ulaza u kuću i za koji je sam Radiša Blažić rekao da se nalazi na nekoliko metara od kuće i da ga je koristio. To govori koliko su neutemeljeni navodi žalbe kada btranilac iznosi tvrdnje da njegov branjenik nije znao ni za kakvo oružje. Municija za lovačke puške koje su mu oduzete je stajala pored drugog oružja i municije i delova za oružje koji su pronalaženi, što nesporno ukazuje da je upravo to Radišino naoružanje i da ga je on tu držao. Uostalom, Radiša Blažić je prilikom pretresa kuće u Ćuprijskoj potpisao obe potvrde o privremeno oduzetim predmetima, čime je takođe potvrdio da se radi o oružju i municiji koju je on nabavio i neovlašćeno držao.

Za sve napred navedeno, Viši sud u Smederevu je u presudi K broj 10/24 od 12.12.2024. godine, u kojoj, između ostalog, osuđuje i optuženog Radišu Blažića i izriče mu jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, za svoju odluku dao argumentovane, logične, nedvosmislene, jasne i više nego dovoljne razloge. Takođe, pomenuti sud je pravilno cenio olakšavajuće i otežavajuće okolnosti na strani optuženog, te je pravilno našao da olakšavajuće okolnosti nemaju potrebnu jačinu kako bi uticale na to da pojedinačno utvrđene kazne budu manje, dok je jedinstvena kazna izrečena u skladu sa svim pravilima za izricanje kazne za krivična dela izvršena u sticaju. Imajući u vidu strašne posledice izvršenja predmetnih krivičnih dela, činjenicu da je optuženi negirao izvršenje i odgovornost za učinjeno, njegovu ličnost i držanje pred sudom, sud je opravdano zaključio da se jedino ovako visokom kaznom mogu postići ciljevi kako specijalne tako i generalne prevencije. Prema tome, pravilno je sud zaključio da je navedena kazna na koju je optuženi Radiša Blažić osuđen u srazmeri sa svim utvrđenim objektivnim i subjektivnim okolnostima u konkretnom slučaju, a da je u isto vreme i dovoljna i potrebna za postizanje svrhe kažnjavanja  iz člana 42. Krivičnog zakonika, te da će u dovoljnoj meri uticati na optuženog i na druge da ubuduće ne čine krivična dela, da predstavlja izražavanje društvene osude za krivično delo, jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona i da će dovesti do potrebne pravednosti i srazmere između učinjenog dela i težine krivične sankcije.

Više javno tužilaštvo u Smederevu je stava da je presuda Višeg suda u Smederevu K broj 10/24 od 12.12.2024. godine u odnosu na žalbu branioca optuženog Radiše Blažića iz Mladenovca, advokata Duška Puđe iz Beograda, apsolutno neranjiva, te da čvrsto stoji iza svake detaljno razmotrene, odmerene, ocenjene i utvrđene činjenice, kao i po definiciji odmerenoj kazni, za koju posebno verujemo da će prevenirati da u našem društvu više nikada ponovo ne dođe do ovako opasnih društvenih delatnosti.

Imajući u vidu sve napred navedeno, smatramo da žalba branioca optuženog Radiše Blažića iz Mladenovca, advokata Duška Puđe iz Beograda, nije osnovana i da je kao takvu treba odbiti, te potvrditi presuduVišeg suda u Smederevu K broj 10/24 od 12.12.2024. godine.

(Telegraf.rs)