Ubio nam je dete, imao udese dok je bio na uslovnoj: Posle 8 godina počinje suđenje za pogibiju Dimitrija

Osam godina je prošlo od kada je Dimitrija Glišića (13) automobilom udario bahati vozač S. A, tada tinejdžer sa probnom vozačkom dozvolom. Dimitrije je izgubio bitku za život posle šest dana, a mladić koji ga je udario nije proveo ni sat u pritvoru, i dalje ima vozačku dozvolu i izazvao je više drugih udesa. Posle osam godina boli porodice Glišić i mnogo muke kako bi došli do pravde za člana svoje porodice, danas će biti održano pripremno ročište pred Osnovnim sudom u Šapcu.

Malog Dimitrija života je koštala dečačka vožnja biciklom. Automobil koji je veliko brzinom prolazio ulicom udario je dečaka dok se uključivao u ulicu. Dimitrijevi roditelji su godinama tražili pravdu za svoje dete koje je automobil 24 metra nosio na haubi, a potom ga odbacio u potok. Roditelje je sve vreme mučila činjenica da je S. A. vozio daleko iznad dozvoljene brzine i to u zoni škole.

Preporučujemo

Uoči početka sudskog postupka, koji su toliko dugo čekali, za Telegraf.rs o slučaju pogibije svog sina i svih prepreka koje su prešli do momenta kada je podignuta optužnica, govore Dimitrijevi majka i otac, Snežana i Vladimir Glišić.

- Sutra nas očekuje pripremno ročište. Dimitrije je 15. aprila 2017. godine imao saobraćajni uses, a 21. aprila 2017. godine je preminuo zbog zadobijenih povreda. Tada je na teren izašao javni tužilac, a policija je podnela krivičnu prijavu protiv počinioca S. A. koja je predata tužilaštvu. Međutim, njemu ni u jednom momentu nije određeno policijsko zadržavanje. To nam je odmah probudilo sumnju. Sa tužiocem Osnovnog javnog tužilaštva u Loznici nismo mogli da stupimo ni u kakav ljudski, ni profesionalni odnos - kaže Dimitrijeva majka.

Otac dečaka ističe da su od tužileljke očekivali samo jednu stvar - da uradi ono što je potrebno kao zakonski zastupnik porodice kao oštećene strane.

- Mi, hvala Bogu, nikada ranije nismo imali dodira ni sa tužilaštvom, ni sa sudom i smatrali smo da ona, kao javni tužilac, treba da zastupa oštećene u predmetu, što i zakonski jeste tako. Nisu uvažene naše primedbe na dokaze koji su izvedeni, kao ni dokaze koje smo dostavili. Još veću sumnju nam je unela činjenica da je osiguravajuća kuća, u kojoj je automobil S. A. bio osiguran, utvrdila da postoji odgovornost njihovog osiguranika i ponuđeno nam je poravnanje. Oni to ne bi uradili na svoju štetu, da za to nije bilo osnova. Tužiteljka je u to imala uvid, ali to nije uzela u obzir - dodaje majka.

Udario devojku na pešačkom prelazu

Kako objašnjava Suzana, dok je trajao predistražni postupak u vezi sa nesrećom nakon koje je preminuo njen sin, S. A. je ponovo udario nekog automobilom.

- Tužilac je rekla da nema osnova za krivično gonjenje u slučaju ubistva deteta, za saobraćajnu nezgodu sa smrtnim ishodom. Odbačena je krivična prijava. Nismo znali gde se nalazimo, verovali smo u tužilaštvo kao instituciju i to da slučaj mora da dobije sudski epilog. On je u toku predistražnih radnji počinio novo krivično delo, udario je devojku na pešačkom prelazu. Za to krivično delo je dobio godinu dana uslovne kazne - priča Suzana.

Ističe da S. A. ni u jednom momentu nije oduzeta vozačka dozvola, niti mu je izrečena mera zabrane upravljanja vozilom, tako da je i u narednim godinama nastavio da pravi haos u saobraćaju.

- On udara ljude na nedeljnom nivou. Bar 20 ljudi je udario. Ti ljudi se sada javljaju nama. U većini slučajeva se radi o materijalnoj šteti na autima. Gde god izazove udes sa materijalnom štetu, oni to u ekspresnom roku plaćaju, ne pitajući koja je stvarna cena da više ne bi odgovarao jer je udese imao i dok je bio na uslovnoj kazni - dodaje.

Njen suprug Vladimir objašnjava da je S. A. devojku udario na pešačkom prelazu u blizini Srednje ekonomske škole u Loznici i naglašava da je ceo taj deo na kom se dogodio udes zona škole i da se tu, osim Srednje ekonomske škole, nalaze još tri.

- Udario je devojku, podigao ju je preko kola i otišao je kući kod oca, na oko pet kilometara od Loznice. Ja imam dozvolu 30 godina, ali ja ne bih imao snage da, nakon što sam nekog tako udario, vozim pet kilometara dalje, a da ne znam šta je sa osobom koju sam uradio. Međutim, momci koji su bili sa tom devojkom su ga prepoznali jer on stalno divlja automobilom tu gde su škole. Zvali su ga, rekli su mu: "Vrati se, videli smo da si ti, udario si devojku, ubio si je". Rekli su da znaju da je bio u crvenom automobilu, a on je tvrdio da je automobil bio siv - rekao je.

Kako je objasnio, u međuvremenu je devojka odvezena sanitetom Hitne pomoć u bolnicu, a oni nisu saznali kakve je povrede zadobila. Nakon što je devojka već odvezena, S. A. se, kako priča, vratio sa ocem.

- Mnogo je bilo očevidaca, tako da nije mogao da se izvuče i da prođe bez krivične prijave. Našeg sina kada je udario, nije pobegao sa lica mesta, ali nije pozvao Hitnu pomoć, već je bio u automobilu i zvao je oca. Gledao je da osigura sebe, umesto da pomogne detetu - dodaje.

Snežana navodi da su, samim tim što je S. A. u saobraćajnoj nesreći ubio njegovog sina, a do sada nije dogovarao niti jednog dana, a nako toga je udario devojku, ljudi u Loznici u strahu, jer bilo kome može da se desi da na taj način bude udaren automobilom u saobraćaju.

- Bes i revolt kod ljudi je veliki zbog toga jer on odmah sanira štetu, pod izgovorm da nema potrebe da se vuku po sudu - kaže Snežana.

Godinama bez optužnice

Tužilac Osnovnog tužliaštva u Loznici, dok je slučaj bio u njenoj nadležnosti, kako kažu Dimitrijevi roditelji, nije prihvatila krivičnu prijavu policije protiv S. A, i to je jedan od bitnih faktora zbog kog su toliko dugo čekali na podizanje optužnice. Bilo je potrebno da slučaj preuzme drugo tužilaštvo da bi se istraga pokrenula kako treba.

Vladimir Glišić objašnjava da su im se sumnje javile kada su od policije dobili dokumentaciju o uviđaju. Godinama nisu mogli da dokažu koja je maksimalna dozvoljena brzina na tom delu puta.

- Otišao sam kod tužioca u Loznici i ona je pitala "Valjevo puteve" da se izjaane o vertikalnoj signalizaciji, ali nije precizirala da je u pitanju dozvoljena brzina. Oni su naveli sve znakove, ali su ih ispomerali. Jedini znak koji je govorio o dozvoljenoj brzini na toj deonici puta su pomerili na 200 metara od mesta događaja, nisu dali pravu informaciju o tome gde se nalazi. Otišao sam i slikao sve znakove iz pravca Loznice koji na narednih sedam i po kilometara brzinu ograničavaju na 40. Slikao sam i iz pravca Zajače i te fotografije sam doneo kao dokaze, ali tužilac nije prihvatila te dokaze. Glavni tužilac je urgirao da se te fotografije prihvate kao dokazi, ali su mi rekli da moram da ih ostavim na pisarnicu i da budu prosleđene na veštačenje. Međutim, te fotografije nikada nisu završile na veštačenju, već su zavedene kao pogrešan predmet. Veštačenje je zato išlo u kontra smeru jer oni nisu imali prave podatke - kaže Vladimir.

Kako ističe, pre nego što je udario Dimitrija, S. A. je prošao pored znakova deca na putu, zona škole i autobusko stajalište. To nije bilo dovoljno da uspori i naposletku je udario dete.

Zbog toga su se više puta žalili na rad Osnovnoj javnog tužilaštva u Loznici, a žalba je na odlučivanje prosleđena u Više javno tužilaštvo u Šapcu, svaki put istom tužiocu. Nakon dva odbijanja žalbe, uz objašnjenje da je neosnovana, žalba je treći put prihvaćena.

- Treći put je tužilac rekao da ima osnova za krivičnu prijavu. Prihvaćena je naša žalba i rečeno je da je Osnovno javno tužilaštvo u Loznici pristrasno i da predmet treba da se izmesti iz Loznice. Tada je nadležnost preuzelo Osnovno javno tužilaštvo u Šapcu, koje je počelo da postupa po novoj krivičnoj prijavi koja je predata 2021. godine. Naravno da smo se zapitali kako za jedno tužilaštvo postoji osnov za podizanje optužnice, a za drugo ne. Optužnica je potvrđena 19. januara ove godine - kaže Suzana.

Ona ističe i da su, kada je slučaj preuzelo Osnovno javno tužilaštvo u Šapcu, imali daleko manje problema, da su sa tužiocem imali korektnu saradnju i da nemaju nikakvu zamerku na rad tužiteljke koja je, kako ističe, savesno pristupila svom poslu.

"Nikada se nećemo oporaviti"

- Jako je teško. To ne može niko da razume i to ne može rečima da se opiše kakav je to osećaj. To samo neko ko je, daleko bilo, u istoj situaciji u kojoj smo mi, može da zna. To znaju samo roditelji čija su deca poginula u saobraćaju. To nisu deca koja su ranije bolovala, to su deca koja su bila sposobna i na nogama i odjednom im se život ugasio. Muž i ja se nikada nećemo oporaviti. Nama bi jedina uteha bila da se oporave stariji sin i mlađa ćerka i da nađu svoje živote. Stariji sin to jako teško podnosi - priča Suzana.

Njen suprug dodaje da se "osećaju potcenjeno u društvu kao ljudi koji nisu uspeli da zaštite svoje dete i nemaju nikog ko će da stane iza njih", kao i da se osećaju uniženo.

Suzana ističe da su među prvim članovima Udruženja roditelja stradale dece u saobraćaju i da ne bi došlo ni do kakvog pomaka da nisu stupili u udruženje, kao i da bez udruženja ne bi došlo do najavljenih promena zakona.

- Znači nam podrška jer se tako čuje glas roditelja. Mi, kao oštećena strana, nemamo pravo da ga gonimo dok tužilac ne podigne optužnicu - objašnjava.

Vladimir ističe da je njihov slučaj jedinstven među drugim slučajevima u samom udruženju. Bio je to najstariji slučaj bez optužnice.

- Postoje još dva slučaja bez optužnice koji nikada nisu završili na sudu. Slučaj pogibije Dušana Mićića u Sremskoj Mitrovici i slučaj sedmogodišnjeg Bogdana Gavrilovića iz Vlasotinca. Kada je Udruženje imalo sastanak sa Zagorkom Dolovac, ona je bila šokirana da u slučajevi saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom nisu stigli do suda - rekao je.

Ističe da se nada da suđenje neće da traje toliko dugo koliko su trajale predistražne radnje.

- Da je do sada sve bilo kako treba, on bi do sada možda i odslužio kaznu na koju bi bio osuđen, a mi bismo za suđenje zaboravili i mučili bismo ovu svoju muku koju imamo. Ovo je za nas sada dodatni stres, ali mi se nećemo povlačiti - zaključuje Vladimir.

S. A, kom suđenje počinje danas, tužilaštvo tereti za teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, u vezi sa krivičnim delom ugoržavanje javnog saobraćaja.

Prema Krivičnom zakoniku, ukoliko je u saobraćajnoj nesreći nastupila smrt lica, učinilac može da bude kažnjen kaznom zatvora od dve do 10 godina zatvora, a ukoliko je delo učinjeno iz nehata, može da dobije novčanu, ili kaznu zatvora do godinu dana.

(Telegraf.rs)