Nemoj brate, nemoj: Ovo su poslednje reči svirepo ubijenog studenta iz Čačka, danas je 6 godina od zločina

Jezivo ubistvo dogodilo se pre šest godina na Svetog Savu oko 6.00 ujutru ispred zgrade u Ulici Dimitrija Tucovića 20A, kada je Neđeljko Đurović (28) sa kuhinjskim nožem presudio Milošu Mileusniću (24) studentu iz Čačka.

Kobnog 27. januara 2019. godine Miloš je iz stana u kom je živeo sa cimerom, krenuo kod devojke, ali je na njega na samom ulazu u zgradu nasmrt izbo Neđeljko Đurović (28) iz Požarevca, koji je odmah nakon hapšenja istog dana policajcima ispričao da je to učinio jer je prethodnu noć proveo na društvenim mrežama, gde je navodno shvatio da je nezadovoljan svojim životom i da zbog toga treba nekoga da ubije.

Preporučujemo

Njih dvojica se pre kobnog jutra nikada u životu nisu videli, zbog čega se pretpostavlja da je Mileusnić platio glavom samo zato što je bio prvi na koga je pomahnitali Požarevljanin naleteo.

Do monstruoznog zločina je došlo kada je Mileusnić izašao iz ulaza i haustora i na ulici sreo Đurovića sa nožem. Krenuo je da beži nazad, verovatno misleći da se sakrije u ulaz, pošto brava na vratima zgrade nije radila. Nažalost, zamenjena je desetak dana ranije tako da ga je ubica sa nožem ubrzo sustigao Miloša.

Foto: Privatna arhiva

Tišinu mirnog jutra, prekinuli su krici povređenog Mileusnića

Nesrećni momak, ležao je u ulazu zgrade i bodrio sebe da izdrži dok ne dođe pomoć, ali je preminuo kasnije u Urgentnom centru.

- Kada je krenuo da ga ubada nesrećni Miloš ga je molio da prestane, govorio mu je: "Nemoj, brate, nemoj", a ovaj nije obraćao pažnju. Pobegao je tek kada je on odlučio da je dosta, a onda je komšija iz susednog ulaza pozvao hitnu. Policiju je pozvao čim je čuo koškanje - prepričavaju komšije užas koji se dogodio.

Kako kažu, čuli su kako krvav Miloš bodri sebe da izdrži.

- Dok je tako krvario i čekao da lekari dođu, bodrio je sebe da izdrži još malo, da stigne do bolnice - kažu komšije.

Ubica ga izbo iz ličnog nezadovoljstva

Manje od 24 sata kasnije, beogradska policija stavila je lisice na ruke 28-godišnjem Neđeljku Đuroviću (28) iz Beograda. Kako se saznaje, pomahnitali kasapin je policajcima ispričao da je ubistvo počinio jer je bio nezadovoljan svojim životom!

- Mladić je navodno raskinuo sa devojkom, zbog čega je bio očajan. Te noći je gledao njene profile na društvenim mrežama i video je njenu sliku s drugim dečkom. Posle toga se razbesneo, uzeo je navodno neke narkotike, alkohol, nož i izašao iz stana.

Pre Miloša naleteo je na jednu ženu, ali se ipak sklonio od nje jer, navodno, nije hteo da dira žensko - rekao je izvor blizak istrazi upućen u prvu verziju događaja, koju je osumnjičeni potom negirao u tužilaštvu.

Sledeći prolaznik na kojeg je Neđeljko naleteo bio je Miloš Mileusnić, student iz Čačka, a onda ga je izbo kuhinjskim nožem, koji je policija na kraju i pronašla.

Nakon ubistva upao u Poštansku štedionicu da urinira?!

Ubrzo pošto je nožem izbo Mileusnića, Neđeljko Đurović otišao je do Poštanske štedionice u Ulici kraljice Marije, gde je došao u sukob sa radnicima obezbeđenja. Oni su uspeli da ga savladaju i pozovu policiju, a tek kasnije su na vestima shvatili sa kim su zapravo imali posla.

Radnici su pozvali policiju koja je ubrzo došla i stavila Đuroviću lisice na ruke. Interesantno je da ni policajci u tom trenutku nisu znali da je Đurović kriv za ubadanje mladića, te je on posle saslušanja u policiji pušten na slobodu. Tek kasnije su ga inspektori identifikovali kao osumnjičenog za surovo ubistvo u Dimitrija Tucovića i uhapsili ga.

Iako je najpre priznao da je ubio Miloša, Đurović je naprasno promenio priču pred tužiocem.

Foto: Nedjeljko Đurović/Facebook

Kod tužioca igrao!?

Osim što je puna dva i po sata pred tužiocem pokušavao da sebe predstavi kao žrtvu, Đurović je bio veseo i nasmejan.

- Đurović je visok i krupan i najpre je pokušao da se odupre policajcima, kojima nije hteo da dozvoli da mu vežu ruke lisicama na leđima. Pokušavao je da se otme, ali čim su ga savladali, postao je veseo, raspoložen i nasmejan - rekao je izvor.

Dok su ga sprovodili ka kabinetu tužioca, on je čak hodao kao da igra.

- Delovao je kao da u glavi čuje muziku, pa je tako i hodao, odnosno igrao - dodaje izvor.

Čim je Đurović doveden na saslušanje, rekao je da nije kriv i da nema nikakve veze sa ubistvom Mileusnića.

- Nisam ubio tog momka, nisam kriv i nemam nikakve veze s tim - kazao je navodno.

Pokušao je da objasni da je u noći između subote i nedelje sedeo u stanu i gledao film. Prema verziji koju je izneo pred tužiocem, izašao je iz stana jer je ostao bez cigareta.

- Odjednom me je napala grupa mladića, bez ikakvog razloga. Jedva sam uspeo da im pobegnem - ispričao je navodno on, a priča koju je rekao policiji daleko je od ove.

On je u policiji ispričao kako je čitav dan i noć proveo na društvenim mrežama, na Fejsbuku, Tviteru i Instagramu, rekao da je bio nevozan, ljut i besan jer je shvatio koliko je nesrećan i da je njegov život bezvredan, pa je rešio da izađe na ulicu i nekoga ubije.

Odali ga snimci nadzornih kamera

Na jednom od ročišta, tokom suđenja Neđeljku Đuroviću, pregledano je 5 snimaka sa nadzornih kamera, a ovako je to izgledalo:

Prvi snimak traje oko 30 sekundi i na njemu se vidi kako lice iz ulice sa bočne desne strane ulazi u Ulicu Dmitrija Tucovića i kreće se trotoarom. Na sebi ima tamni donji deo trenrke, svetlu jaknu i kreće se ka zgradi sa kamerom koja je u Dimitrija Tucovića 20a. Vidi se da nešto drži u desnoj ruci. Sudija je pitala Đurovića da li je on na snimku, na šta je on rekao:

- Nisam siguran da sam to ja, sećam se da sam išao gornjom ulicom. Jeste moja jakna, ali je netipičan hod za mene, pogotovo za te vremenske uslove. Nekako mi se lice opušteno kreće. Moguće je da je nešto u ruci, da su to ključevi koje sam spominjao u odbrani.

Na pitanje sudije kako spominje ključeve, a kaže da to nije on, odgovara: Mislim da nisam išao tom ulicom.

Drugi snimak je u 5:43 ujutru, sa zgrade u Ulici Dimitrija Tucovića 28. Snimak je crno-beli. Vidi se kako jedna osoba hoda trotoarom i sklanja se u prostor ulaza zgrade. Ima crnu obuću i taman deo trenerke, sa belom aplikacijom u visini kolena, na levoj nogavici trenerke. I ima zimsku skijašku svetlu jaknu. Lice osobe se zbog položaja kamere ne vidi. Nož prvo drži u desnoj ruci, pa prebacuje u levu, zatim iz leve prebacuje u desnu opet i uzima pare iz džepa. Nož je stavio tako da je drška u šaci, a oštrica ide ka podlaktici.

Branilac je na pitanje sudije da li neko ima primedbu, rekao da se ne vidi da je izvadio novac. Đurović je rekao da nisu njegove patike.

Treći snimak u 6:14, iz zgrade u Vojvode Brane 51. Prikazuje trotoar i kolovoz ispred zgrade i na snimku se u 6:15 uočava kako prolazi lice obučeno u tamni donji deo trenerke i ima svetlu jaknu. Lice se tokom kretanja okreće i gleda za sobom. Branilac kaže da se ne vidi jasno da je lice u trenerci, kao i da se zbog ugla kamere lice koje prolazi ne vidi jasno, tako da se ne može identifikovati ko je.

Sudija opet pita Neđeljka da li je to on, na šta optuženi kaže:

- Ne mogu da se izjasnim da li sam na snimku ja, ili ne, jer se u daljini vidi lice koje normalnim hodom prolazi. Jedino uočavam da se na ovom snimku vidi da je donji deo trenerke crn, a na drugima se to ne vidi.

Četvrti snimak je nastao u 7:17, i u pitanju je snimak kamere jednog restorana u Ulici Damlatinskoj 98. Prikazuje dvorište restorana i deo ulice. U 7:17 se vidi kako kolovozom ulice protrčava lice obučeno u tamni donji deo trenerke i u svetloj skijaškoj jakni. Branilac ukazuje da se i na ovom snimku lice ne vidi jasno.

Neđeljko izjavljuje da to na snimku nije on.

Peti snimak je iz prodavnice u Dalmatinskoj 94, prikazuje unutrašnjost prodavnice i uočava se kako ulazi lice u tamnom donjem delu trenerke, svetloj jakni i kreće se u prostoru oko kase, nešto kupuje i vrši plaćanje, a potom izlazi iz prodavnice.

- Ovo sam ja na snimku i jedino se na njemu uočava boja odeće i vidi se da sam u crnom donjem delu trenerke i da sam u beloj jakni sa sivim šarama, da mi je obuća crna bez belih pertli i da nema aplikacije na donjem delu trenerke - izjavljuje Neđeljko.

Ubica osuđen za svirepi zločin

On je 14. septembra 2021. godine prvostepeno osuđen na 30 godina zatvora, a sud je našao da je izricanjem kazne u odmerenom trajanju ostvariti kako svrha specijalne tako i generalne prevencije, odnosno kako uticaj na samog optuženog u smislu sprečavanja da čini nova krivična dela i njegove resocijalizacije, tako i uticaj na potencijalne izvršioce da ne čine dela kojima se povređuju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom, konkretno život kao neprikosnovena kategorija uz stvaranje svesti da će najteži zločini biti adekvatno i strogo kažnjeni.

- Sud je doneo odluku da je optuženi Đurović kriv za delo teško ubistvo koje se dogodilo u stanju uračunljivosti, na podmukao način lišio života Miloša nožem dugačkim 19 centimetara. Naneo mu je tri ubodine, jednu probodinu, i jednu posekotinu. Znao je da ono što radi ne treba da radi, odnosno, da je kažnjivo. Sud je odbacio prigovor odbrane da on nije kriv za ovo delo, ali nesumnjivo je utvrđeno da je on počinilac. Pronađen je nož i biološki tragovi na njegovoj i na Mileusnićevoj garderobi i kamere su ga snimile. Miloševa jakna, na kojoj su pronađeni DNK tragovi, je uzeta još u Urgentnom centru. Oštećeni je nasumično i planski izvršio ovo krivično delo iz čiste obesti - rekla je sudija Nataša Albijanić.

Apelacioni sud povećao kaznu

Odlukom Apelaciong suda donetom 13. maja 2022. godine, kazna je preinačena sa 30 na 35 godina zatvora.

Tom odlukom usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu i preinačena je prvotepena presuda Višeg suda, kojom je Ðurović bio osuđen na 30 godina zatvora zbog teškog ubistva. Takođe, Apelacioni sud je tada u odluci objavljenoj na sajtu, ukazao da je kazna neadekvatno odmerena i dajući pravilan značaj utvrđenim olakšavajućim okolnostima na strani okrivljenog, a istovremeno ceneći i sve okolnosti konkretnog slucaja povećao kaznu zatvora.

Sam odveo policajce na lice mesta

Sudija je podsetila da je Ðurović sam policajce odveo na mesto gde je odbacio nož, te da sud nije prihvatio njegovu odbanu u kojoj je negirao da je on izvršio ubistvo, već svedočenje policajaca. Sud je oca ubijenog mladića kao oštećenog uputio da u parnici ostvari svoj imovinsko pravni zahtev, a Ðuroviću je produžio pritvor do upućivanja na izdržavanje kazne, po pravosnažnosti presude.

Porodica i prijatelji i dalje u bolu

Miloševa porodica nikada se neće oporaviti od tragedije koja ih je zadesila. Godinama kasnije, bol je teška kao i prvog dana.

Kako je rekla njegova sestra Aleksandra, u sobi svog brata pronašla je mir i ima osećaj da je on pored nje. Sa ocem i majkom dogovorila se da Miloševa soba ostane u izvornom stanju. Na radnom stolu su njegove slike kada je bio mali, a na krevetu njegova odeća.

- Živim u jednoj neopisivoj tuzi, boli... Jedno veliko nedostajanje. Svaki trenutak očekujem da će se pojaviti na vratima. Da će mi se nasmejati... - rekla je Aleksandra Telegraf.rs.

Aleksandra nikada neće zaboraviti dan kada je saznala da je zauvek ostala bez rođenog brata.

- Sećam se da me je pozvao tata i rekao: "Brat ti je poginuo". Odmah sam pozvala Katarinu, Miloševu devojku, koja mi je rekla da je u policijskoj stanici i da daje izjavu. Javila mi se kroz plač i rekla: "Saška, on je ubijen" i prekinula vezu. Bilo mi je teško... Nisam znala šta da radim - dodala je.

Nakon saznanja da joj je brat ubijen želela je samo da ga još jednom vidi i to dan nakon zločina. To je uradila zajedno sa roditeljima.

- Dozvolili su mi da ga vidim nakon ubistva. On je ležao. Izgledao mi je kao da je zaspao i imao je mali smešak na licu. Poljubila sam ga u šake. Bio je hladan. Nikada tu sliku neću zaboraviti. Ta prostorija gde je on, svi mi koji ulazimo i on koji leži... - prisetila se kroz suze Aleksandra.

Milošev najbolji prijatelj Filip Bjelić govorio je o danu kada je izbubio druga, duđenju i životu bez prijatelja.

- Miloš je uvek uz mene, pogledajte nosim njegovu jaknu. Nekoliko meseci pre nego što će biti ubijen rekao mi je: "Ako odem u Ameriku, jaknu ću ti pokloniti"- ovako je svoju priču počeo Bjelić dok je pored sebe odlagao Miloševu zimsku jaknu.

Bili su cimeri četiri godine. Delili i dobro i zlo u četiri zida.

- Umeo je Miloš da mi kaže: "Joj, Filipe kada bi ovi zidovi znali da pričaju šta sve čuju od nas". Ni pomislio nisam da ću se iseliti iz stana i da ću iznositi i moje i njegove stvari. Miloševi roditelji su me pitali šta želim da uzmem od garderobe. Rekao sam samo jaknu i to je to. Od tada je čuvam i pazim gde je odlažem - rekao je Filip.

Tvrdi da mu je teško da se priseća dana kada mu je Neđeljko Đurović uzeo najvernijeg prijatelja.

- Tog 27. januara bio sam u gradu i vratio se oko pet ujutru. Miloš je bio budan. Sećam se da sam ga molio samo da me pusti da spavam, a on je želeo što više da pričamo. Stalno me je nešto zapitkivao... - objašnjava Filip i dodaje da je Miloš, zatim, otišao da se vidi sa devojkom Katarinom.

Iz sna je Bjelića probudila policija.

- Sećam se da su mi rekli: "Nećemo da odugovlačimo, drug ti je ubijen". Nisam znao šta me je snašlo i gde se nalazim. Ispitivanje su nastavili u stanici policije. Dok sam davao izjavu čuo sam kako je zvonio alarm na Miloševom mobilnom telefonu. Navio ga je kako bismo zajedno gledali Novaka Đokovića - dodao je.

Kako je rekeo sagovornik, najteži mu je bio trenutak kada je otišao u dom Mileusnića da izjavi saučešće. Miloševi roditelji su mu bili poput njegovih.

(Telegraf.rs)