Okrugli sto: Neophodna veća kriminalizacija korisnika usluga žrtava trgovine ljudima

Neophodna je veća kriminalizacija korisnika seksualnih usluga žrtava trgovine ljudima, potrebno je smanjivanje potražnje za tim uslugama, jer ona vodi do eksploatacije, kao i pojačana podrška žrtvama, koje su najčešče žene i devojčice, ocene su sa otvaranja okruglog stola "Prevencija seksualne eksploatacije, trgovine ljudima i prostitucije u Srbiji" koji se održava danas u Kancelariji Saveta Evrope Beogradu.

Ovaj okrugli sto organizuje Udruženje Atina, uz podršku Stalne misije Francuske pri UN i drugim međunarodnim organizacijama u Beču, a planiran je u okviru Akcionog plana za sprovođenje Programa za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji za period 2024-2026. čiji je nosilac Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.

Preporučujemo

Šef kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Janoš Babić ocenio je da današnje okupljanje naglašava važnost zajedničke misije za suzbijanje trgovine ljudima i zajedničke borbe protiv teškog kršenja ljudskih prava i ljudskog dostojanstva.

"Savet Evrope je duboko posvećen pružanjem podrške ovoj zemlji, kroz projekat jačanja borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji, koji se sprovodi uz podršku EU u okviru programa 'Horizontal facility 3'", naveo je Babić.

Dodao je da se ova inicijativa, koja se sprovodi u saradnji sa institucijama i civilnim društvom, fokusira na unapređenje praćenja i izveštavanja o trgovini ljudima i poboljašanje pristupa pravdi za žrtve trgovine ljudima i unapređenje prevencije trgovine ljudima.

Podsetio je da Savet Evrope ove godine obeležava 75. godišnjicu Evropske konvencije o ljudskim pravima, koja je, kako kaže i danas kamen temeljac napora Saveta Evrope da podrži ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava.

"Današnja prezentacija i diskusija jesu prilika za razmišljanje i rešavanje izazova u sprečavanju eksploatacije, podršci žrtvama i pozivanju počinilaca na odgovornost. Rezultati ovog okruglog stola nesumnjivo će doprineti unapređenju programa za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji, kako je i navedeno u Akcionom planu za period od 2024. do 2026. godine", zaključio je Babić.

Ambasador Francuske Pjer Košar izjavio je da po najnovijim izveštajima UNODC o trgovini ljudima iz 2024. godine, devojke i žene i dalje predstavljaju ogromnu većinu žrtava koje su otkrivene, kao i da su veliki deo njih žrtve trgovine radi seksualne eksploatacije.

Dodao je da je potreba za hvatanje u koštac sa potražnjom seksualnih usluga još važnija u kontekstu u kojem se sve više koristi tehnologija i kojem se potencijalne žrtve izlažu povećanom riziku trgovine putem društvenih mreža i onlajn platformi.

"Borba protiv seksualnog iskorišćavanja jedan je od prioriteta Ministarstva za Evropu i spoljne poslove Francuske u jugoistočnoj Evropi. Mi smo odabrali abolicionistički model, koji se zasniva na jasnim principima, pre svega priznavanje osoba koje se prostituišu kao žrtve, a ne kao počinioca krivičnih dela. Takođe, kriminalizacija klijenata, jer je potraga za seksualnim uslugama ono što stoji iza mreža seksualnog iskorišćavanja i trgovine ljudima. Takođe, pojačana podrška žrtvama, da bismo im pomogli da ponovo izgrade svoj život zahvaljujući resocijalizaciji i nekim ekonomskim aktivnostima podrške", rekao je Košar.

Naveo je da će Francuska nastaviti da finansira projekte na terenu i da će ostati predani partner Srbiji, da bi se pojačala borba protiv trgovine ljudima.

Javna tužiteljka Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT) Tamara Mirović navela je da je prema podacima VJT u toku 2024. godina i dalje dominantan oblik eksploatacije seksualna eksploatacija i da se skoro 65 odsto ukupnog broja donetih naredbi za sprovođenje istrage odnosi na trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije.

"Seksualna eksploatacija, ali i prostitucija, imajući u vidu da najviše pogađa žene i devojčice, predstavljaju vid rodno zasnovanog seksualnog iskorišćavanja, ali i tešku povredu prava i dostojanstva žrtava", rekla je Mirović.

Navela je da se treba fokusirati na tzv. "fenomen potražnje", objašnjavajući da on generiše trgovinu ljudima, seksualnu eksploataciju i prostituciju.

"Kriminalizacija korišćenja usluga žrtve trgovine ljudima je uvedena u krivično zakonodavstvo 2009. godine i ona obeshrabruje potražnju, jer, osim što nedvosmisleno ukazuje da je takvo ponašanje neprihvatljivo sa stanovišta osnovih društvenih vrednosti, stvara i rizik za korisnike seksualnih usluga, koji mogu biti krivično gonjeni i kažnjeni za takve radnje, što može imati odvraćajući efekat", rekla je Mirović.

Ona je ukazala da se ovakvom odredbom kriminalizuje samo potražnja za uslugama žrtava trgovine ljudima, što je uže od koncepta potražnje, kojim se države obavezuju na smanjivanje potražnje koja dovodi do eksploatacije.

"Nažalost, u praksi se suočavamo sa relativno malim brojem krivičnih postupaka za iskorišćavanje usluga žrtava trgovine ljudima... Sve više se u praksi javnih tužilaštva veoma dosledno primenjuje ova odredba, ali svakako ima prostora za dalje kontinuirano i dosledno ukazivanje", rekla je Mirović.

Istakla je da je smanjivanje potražnje od ključnog značaja za okončanje finansijske motivacije koja podstiče ovaj vid eksploatacije žrtava trgovine ljudima i navela je da je neophodno da policijski službenici, javni tužioci i cela javnost imaju jasnu predstavu o tome da su korisnici usluga direktno odgovorni za fizičke i mentalne patnje žrtava trgovine ljudima i da plaćanje za seksualne usluge sa osobom koja na to nije dobrovoljno pristala predstavlja njeno iskorišćavanje.

Naglasila je da se u praksi najčešće kažnjavanju pružaoci seksualnih usluga, a ne korisnici.

"Prostitucija ne predstavlja slobodan izbor već rezulat određenih teških okolnosti, pri čemu su najčešće žrtve žene. Dekriminalizacija žena u prostituciji tek je prvi korak ka unapređenju položaja ovih žena", rekla je Mirović.

Zaključila je da prevencija seksualne eksploatacije i trgovine ljudima mora biti fokusirana na uzroke, koje dovode to toga da osoba postane žrtva.

Direktorka Udruženja Atina Marijana Savić navela je da prostitucija u našoj zemlji definisana kao prekršaj, ali i da praksa pokazuje da se kazne najčešće izriču ženama - u 68 odsto slučajeva u periodu od 2019. do 2022. godine.

"Tek 2023. godine zabeležen je značajan porast prijava protiv muškaraca, ali ova promena je nestabilna i povremena, jer nije rezultat sistemske reforme, već 'ad hok' odluke. Žene u prostituciji često dolaze iz marginalizovanih grupa - Romkinje, izbeglice, migrantkinje, siromašne, nezaposlene, mnoge su pretrpele porodično nasilje", rekla je Savić.

Dodala je da statistika od 2020. do 2023. godine pokazuje da broj devojaka žrtava seksualne eksploatacije konstantno raste, kao i da procenat dostiže 38 odsto.

"Pravosudni sistem doprinosi ovoj nepravdi prekvalifikacijom dela trgovine ljudima u lakše krivično delo - posredovanje u prostituciji. Ova praksa šalje poruku da je trgovina ljudima manje važna, manje ozbiljna, i kao rezultat, manje kažnjiva. To je neprihvatljivo", rekla je Savić.

Poručila je da treba insistirati na dekriminalizaciji žena u prostituciji i prepoznavanju njihovih prava, da su potrebne izlazne strategije, ekonomska podrška i senzibilisanje javnosti o štetnosti prostitucije.

"Digitalni prostor mora postati mesto zaštite, a ne eksploatacije... Prostitucija nije izbor, prostitucija je posledica nepravde. I ako zaista želimo društvo dostojno čoveka, moramo se boriti za žene koje su najviše pogođene nepravdom", zaključila je Savić.

Okruglom stolu je prisustvovao veliki broj profesionalaca iz Francuske i Srbije iz različitih sfera delovanja, od policije, preko tužilaštava i sudova, udruženja, kako bi se diskutovalo o opsegu, različitim aspektima i mogućim rešenjima za unapređenje prevencije seksualne eksploatacije, trgovine ljudima i prostitucije u Srbiji.

U okviru okruglog stola održane su i panel diskusije o važnosti dekriminalizacije žena u prostituciji i o francuskom abolicionističkom zakonu o prostituciji, kao i analiza trenutnog pravnog i institucionalnog okvira, koju je uradilo Udruženje Atina, o prekvalifikaciji krivičnog dela trgovine ljudima u krivično delo posredovanje u vršenju prostitucije.

(Telegraf.rs/Tanjug)