Božidar Spasić o navodima o doživotnoj kazni za ubistvo iz 1990. godine

E. H.
E. H.    ≫   
Čitanje: oko 4 min.
  • 6

Briselski krivični sud doneo je odluku koja je izazvala veliku pažnju javnosti – Božidar Spasić, Andrija Drašković i Veselin Vukotić osuđeni su na doživotni zatvor zbog ubistva Albanca Envera Hadrija, koje se dogodilo 1990. godine.

Ipak, kasnije se ispostavilo da informacija nije bila tačna, već da je sud ponovo pokrenuo postupak.

Kako je reagovao na ovu informaciju i da li je bio u kontaktu s pravosudnim organima iz Belgije, u emisiji "Uranak" na televiziji K1, razgovaramo sa Božidarom Spasićem, bivšim obaveštajcem.

"Vest su plasirali albanski portali, dok su novine koje se citiraju lokalne belgijske publikacije. Belgija, poput Švajcarske, već dugo predstavlja sigurnu kuću za albanske teroriste koji se slobodno kreću po Evropi. Oni su redovno ubijali naše ljude, ne samo u Švajcarskoj već i u Belgiji, gde su uživali zaštitu. Vest je interesantna jer se odnosi na događaj iz 1990. godine. Međutim, nije reč o tužbi belgijske države, već o privatnoj tužbi koju je 2009. podnela porodica Envera Hadrija – njegova ćerka Teute, predsednica nekog komiteta za 'Veliku Albaniju' u Briselu, i njegova dva sina," rekao je Spasić na televiziji "K1".

Objašnjavajući proces, Spasić je istakao da nikada nije bio obavešten o tužbi, niti je dobio presudu:

"Sud je 2016. godine, bez mog obaveštenja ili poziva, doneo neku prvostepenu odluku o kazni zatvora. Tek posle devet godina, advokati Draškovića i Vukotića podneli su žalbu na tu presudu, a novi sud bi trebalo da započne proces 9. januara i da raspravlja o žalbi negde u martu. Važno je naglasiti da nije doneta nikakva konačna presuda, niti smo osuđeni na doživotnu robiju."

Spasić je dodao kako je moguće podići privatnu tužbu za ubistvo u Evropi, posebno kada su u pitanju "male zemlje i mali ljudi":

"Privatna tužba je podignuta od strane Hadrijeve dece. Suđenje je obavljeno u odsustvu, što je u Belgiji moguće samo po privatnoj tužbi. Kada se pojavi bilo kakav dokaz koji osporava optužnicu, ona automatski pada, što je u ovom slučaju i učinjeno. Sada sud mora ponovo da raspravlja o tome."

Na kraju, Spasić je istakao da ga reakcije portala iz regiona posebno ne uzbuđuju:

"Iskreno, baš me briga za njihovu presudu, niti se uzbuđujem. Zanimljivo mi je kako su pojedini portali sa KiM, kao i neki naši, prihvatili ovu informaciju zdravo za gotovo," zaključio je Spasić, pokazujući deo belgijskih novina u kojima stoji da će 9. januara biti pokrenut proces po žalbi.

"Sada će ovaj proces da traje Bogu iza leđa na osnovu žalbe ovo dvoje ljudi. Kada se njihov proces se završi onda ja mogu da uložim žalbu, ali se neću žaliti jer nemam zašto. Po našem ustavu, naši građani ne mogu biti isporučeni Belgiji ni po kom osnovu i drugo, ako bi Belgija izdala evropski nalog za hapšenje i isporučivanje, on važi samo za ona krivična dela za koja vas terete od 1995. godine pa na ovamo. Ovo je bilo 1990. godine i ovo ne važi. Mislim da se više radi o nekoj farsi Belgijanaca koji nisu znali šta će da urade sa velikim pritiskom koji je vršila njegova ćerka i šiptarski lobi" .

Božidar Spasić o Enveru Hadriju: "Bio je pretnja za Jugoslaviju i Srbiju"

"U članku koji je objavljen u belgijskim novinama stoji da je na sudu rečeno da je Hadrija predstavljao pretnju kako za bivšu Saveznu državu Jugoslaviju, tako i za Srbiju. On je bio predsednik nekog komiteta za ljudska prava, čime je pokušao da maskira svoju terorističku aktivnost. Pobegao je sa KiM u Albaniju, tamo su ga vrbovale albanske službe i poslale u svet. Radio je za sve i svakoga. Bio je jedan od osnivača UČK, a smatrali smo ga odgovornim za ubistvo desetak naših policajaca koji su ubijeni iz zasede pre početka 1990. godine. Aktivno je radio na tome da se stvori 'velika Albanija' i bio je ključni akter u tom procesu," objasnio je Spasić.

Dodao je da je njegova uloga bila da prati Hadrija i spreči dalja ubistva:

"Bio je to zlikovac koga smo mi upozoravali da ne sprovodi svoje planove, ali to je bilo jače od njega. Moja uloga bila je da pratim njegove aktivnosti, da sprečim dalje ubijanje naših policajaca, da proverim da li ima oružja i municije, i kada smo ustanovili da predstavlja ozbiljnu pretnju, preduzeli smo adekvatne mere i priveli ga pravdi. Štitli smo našu zemlju" - zaključio je.

(Telegraf.rs, K1)

Video: "Teško, kada je malo dete, ali za masakr smrt": Šta Beograđani misle na temu uvođenja smrtne kazne?

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Mihajlo

    8. januar 2025 | 11:56

    Tada je još postojala tajna služba koja je rešavala takve slučajeve, a danas toga nažalost nema pa svi rade šta im je volja u Srbiji.

  • Prle

    8. januar 2025 | 11:40

    Ova zadnja recenica: " Preduzeli smo mere i priveli ga pravdi" zvuci kao priznanje ubistva. Da li sud mora automatski da reaguje?

  • Cava

    8. januar 2025 | 16:00

    Cudi me ...

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA