Ministar Ivica Dačić u intervjuu za Telegraf: Otkrio ime čoveka koji je najveća pretnja za bezbednost u Srbiji

Ivica Dačić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova za "Telegraf.rs" kaže da je "bezbednosna situacija u našoj zemlji stabilna bez obzira na različite spoljnopolitičke i unutrašnje političke rizike".

Ove godine izgubio je svog dugogodišnjeg prijatelja i političkog saradnika Dragana Markovića Palmu i objasnio kakav je bio njegov odnos, ali i šta ga je uvek pitao. Za Kurtija kaže da je to čovek koji je "pun mržnje".

• Kada uporedite kada ste bili ministar policije u prvom mandatu i sada, da li možete napraviti razliku? Koje sve kriminalne grupe i kriminalci su iza rešetaka?

Ovo je treći mandat, prva dva su bila spojena. Značajno su se promenile stvari. Znate, deset godina je prošlo između mojih mandata i promenila se i ta slika, mapa, kriminalnih grupa. Ali se promenila i pozicija samog Ministarstva unutrašnjih poslova, u smislu izmena različitih zakona, pravilnika i svega ostaloga. U međuvremenu je uvedena i ta tužilačka istraga koja na neki način definiše jednu drugačiju ulogu policije nego što je to bilo ranije, da ona praktično postupa po nalogu, da tu istragu vodi tužilaštvo i ono daje naredbe i naloge kako će policija da postupa prilikom sprovođenja istrage. Ali, u svakom slučaju, kad je reč o toj takozvanoj mapi, odnosno "Beloj knjizi", kako se to obično kaže, kriminalnih grupa, tačno je da su međuvremenu neke grupe nestale, neke grupe su pohapšene, pojavile su se i neke druge koje su isto tako uhapšene.

Mislim da je napravljen jedan značajan pomak u bezbednosti, kad je reč o organizovanom kriminalu, da je sprečeno delovanje različitih kriminalnih grupa, naročito kad je reč o tim nekada veoma čestim mafijaškim likvidacijama ovde u Beogradu. Uglavnom su se prebacile, osim ove jedne koja je sada bila pre nekoliko dana u okolini Beograda, da su uglavnom svoje aktivnosti prebacile van. Odnosno, te likvidacije su prebačene van Srbije. Naravno, i dalje su neke od vođa tih grupa, kao što je Zvicer, na slobodi. To predstavlja jednu potencijalnu pretnju, ne samo po bezbednost naše zemlje i građana, nego predstavlja pretnju i po nosioce najviših državnih funkcija kao što je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Ali, ako mogu da napravim jednu završnu rečenicu, situacija je u značajnoj meri promenjena u pozitivnom smislu, da je bezbednosna situacija stabilna bez obzira na različite spoljnopolitičke i unutrašnje političke rizike.

• Da li za Srbiju možemo da kažemo da je jedna od najbezbednijih zemalja u Evropi?

To možda našim ljudima se nekada i ne čini da je tako, ali kada pogledate statistike, a naročito kad su glavni gradovi u pitanju, sigurno da Srbija spada u vrh najbezbednijih zemalja i Beograd u vrh najbezbednijih glavnih gradova. To pokazuju i sve statistike, a i naravno pokazuje i zadovoljstvo stranaca koji, kada dolaze u našu zemlju, uglavnom niko od njih nema nikakve bezbednosne probleme.

• Kako izgleda "hodati u cipelama" ministra policije i koliko je fotelja "udobna"?

Pa to je izuzetno težak posao. On je neuporediv u odnosu na sve druge poslove koji postoje, zato što je nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova veoma široka. Znači vi ste ovde odgovorni i za javni red i mir i za sveobuhvatnu bezbednost zemlje, zatim za borbu protiv kriminala, zatim za saobraćaj, za graničnu policiju. Ima nekoliko specijalnih jedinica policije, imate helikoptersku jedinicu, imate izdavanje ličnih dokumenata, što je takođe od velikog značaja za građane, ali imate i Sektor za vanredne situacije, koji se tiče onoga što građane veoma često pogađa, a to su razne prirodne katastrofe ili požari, nešto što u čemu se očekuje pomoć države. Tako da, vi ste ovde svakog dana na novom ispitu. Ne možete da kažete da ste završili jedan posao i sada idete...

• Da li Vam pomaže to što imate iskustvo odranije?

Svako ko prihvati da bude na ovoj funkciji, mora da prihvati i tu veliku odgovornost. Vi nikad ne znate za šta ćete biti odgovorni u toku dana. Ne možete da planirate šta će se desiti. Policija se osavremenila na ono vreme razvoja i tehnologije. Ranije ste imali informacije na papiru o tome šta se dešava. To pročitate u toku dana ili jutra šta je bilo prošlog dana. Danas postoje aplikacije koje dobijaju ljudi iz MUP-a. I kad to pogledate, to je veliki broj, sigurno jedno 100-200 poruka tokom dana šta se sve dešava u Srbiji. Naravno, nisu to sve informacije sa pozitivnom konotacijom, tako da je veoma teško i naporno.

• Svedoci smo velikog broja tragedija u saobraćaju, u kojima ginu mladu ljudi. Šta MUP može da uradi na planu edukacije novih vozača, koji tek sedaju za volan?

Taj broj se malo smanjio u odnosu na ono što je bilo ranije. Ranije je bilo negde više od 900 godišnje, sada je taj broj nešto više od 500. Ali, to je i dalje veliki broj. Ako pogledate strukturu, vidite da je ove godine, mislim, bilo devetoro dece koja su nastradala u saobraćaju. I tu se uvek vodi ta polemika šta je predlog, kako da se borimo protiv toga. Jedno je pitanje izgradnje svesti o tome da morate da budete pažljivi u saobraćaju, poštovati propise, a drugo je represija, odnosno sankcionisanje svih tih prekršaja. Međutim, pojavljuje se problem, a to je da što više zaoštravate sankcije, to izgleda da one koji čini te prekršaje nije mnogo briga zbog toga. I sada je u toku priprema tog nekog novog zakona, odnosno izmena postojećeg zakona, gde svi zajedno treba da razmislimo šta nam je činiti. Uglavnom su ljudi koji čine ta teška dela povratnici, odnosno to su već činili i ranije.

• Da li je oduzimanje vozila jedno od rešenja?

To sve mora da se osmisli i da se uvede u neku zakonsku regulativu, zato što bi sigurno neko, na primer, osporavao ustavnost i zakonitost takve jedne odluke, ali treba proceniti najbolje. Nisam ni ja siguran šta je najbolje. Osim drakonskih kazni koje bi odvratile ljude od nečega što ugrožava ne samo njihove živote, nego i živote drugih ljudi.

• Ljudi u saobraćaju sve više posežu za pesnicama i fizičkim nasiljem. Da li su prekršioci u dovoljnoj meri sankcionisani?

Pa dobro, to je možda i stvar mentaliteta, ali i, rekao bih, raznih destrukcija koje postoje u toj javnoj sferi, pa i sadržaja koji su dostupni našim ljudima putem različitih sredstava komunikacije, uključujući, naravno, i društvene mreže. Ovde je isto tako važno reći da verovatno je toga bilo i ranije, samo što tad nisu postojali mobilni telefoni koji bi to snimili. Ali dobro je da to tako postoji. Mi smo, inače, kao Uprava saobraćajne policije, pozvali sve da šalju snimke i mi reagujemo, ne samo u vezi sa tim, što Vi kažete, tučama, nego i sa samim saobraćajnim prekršajima, sa događajem koji se desio i koji možda niko nije ni sankcionisao, zato što tada nije bilo policije na tom mestu. I takođe imaju i kamere koje postoje i u nekim slučajevima te kamere, automatski, posle registracije da je učinjen određeni prekršaj šalju kazne.

• Često smo svedoci da mladi divljaju auto-putem, pa snimaju vrtoglave brzine... Načelnik Lakićević je rekao da postoji tim u MUP koji se iskučivo bavi takvim vozačima i pribavljaju podatke.

Pa ako postoji bilo kakav snimak u kojem se dokumentuje postojanje dela, sigurno da će naša policija postupati, uključujući i te saobraćajne prekršaje. Ima naravno i, znate, kako društvo ide dalje, da li u pozitivnom ili negativnom smislu, to je sada sve uvek problematično, ali sada ima i dosta onih koji voze pod uticajem tih tzv. psikoaktivnih supstanci. Ili imate one koji voze sa velikim količinama alkohola, u krvi, tako da svaki takav prekršaj mora da bude sankcionisan.

• Svedoci smo nasilju u porodici u manjim sredinama. Da li MUP ima resurse da pomogne ljudima koji su ugroženi i "pokrije" i najmanje mesto?

Velika je vrednost toga, prvo što je taj zakon prvi put definisao da policija može da postupa u tim slučajevima, znači da je to definisano kao krivično delo, a s druge strane, što smo pozvali žrtve porodičnog nasilja ili nasilja u porodici da prijavljaju to. I verovatno ima više prijava, i samim tim to pokazuje i da se ta dela registruju. Izriče se veliki broj tih takozvanih mera zabrane prilaska. Nedavno smo razgovarali o tome i čuo sam podatak da se 30.000 takvih mera godišnje izriče, što je veliki broj.

• Dobro je da su žrtve nasilja osnažene, da se zaista u radu policije i tužilaštva daje podrška ženema, vi imate i nekoliko odeljenja za to.

Veoma bitno da žene, odnosno žrtve nasilja u porodici, veruju da niko neće štititi te nasilnike. Ranije je verovatno bilo sumnje u sve to. Ja sam čuo više puta i kad god mi neko pošalje neku predstavku o tome da policija štiti nekog nasilnika, mi to odmah damo u rad. Nema tu zaštićenih, to je krivično delo. Zato je i ta statistika takva jer po prvi put se to pokazuje da se to prijavljuje.

• Situacija na Kosovu je dramatična. Vidimo da je pritisak koji Kurti i drugi albanski političari vrše na Srbe sve veći i da se sredstva ne biraju. Kakav razvoj situacije očekujete ovde i čega treba da se plašimo, odnosno čemu treba da se nadamo?

Upravo iz želje da se dođe do nekog održivog rešenja za trajni mir na Kosovu i Metohiji su i vođeni ti različiti razgovori. Mi nismo, konkretno što se tiče ove vlasti, nije ona, da tako kažem, kriva, zato što su ti razgovori prebačeni u Brisel, odnosno uz posredovanje Evropske unije, Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. S druge strane, od samog početka su Albanci sa Kosova i Metohije obstruirali tu priču o održivom rešenju željom da se sve to veže za automatsko priznavanje njihove takozvane nezavisnosti. Želeći da nametnu taj model, da su oni jednostrano proglasili nezavisnost i da je to je praktično gotova priča. Mi to nikad nismo prihvatali, nego smo uvek tražili i prihvatali određene dogovore koje bi garantovali da se uz jednu statusnu neutralnost, kao osnovni princip, rešavaju životni problemi koji postoje. Gotovo nijedna vlast u Prištini to nije želela da ostvari, a naravno što je to sad prisutno sa Kurtijem. Kurti pokušava da ovu situaciju iskoristi, da potpuno očisti Kosovo i Metohiju od Srba. Tome služe svi ovi incidenti koje on pravi, izmišlja, okrivljuje Srbiju za takve incidente, iako mi nemamo nikakvog razloga. Na primer, poslednji događaj, kanal Ibar-Lepenac, zašto bismo mi rušili nešto za šta mi davali pare da se izgradi? Pa to je nešto što smo mi sami uradili, novcem države Srbije. Zašto bi bilo ko želeo da ima destrukciju, kada su žrtve toga uglavnom građani srpske nacionalnosti koji žive na Kosovu i Metohiji? Tako da i se sada ovde postavlja pitanje iskrene želje međunarodne zajednice da pritisne Kurtija da sprovodi sve one međunarodne dogovore.

• Je l' bi se reklo da to sada jasnije vidimo nego do sada?

To se vidi, ali ne do kraja. Mislim da je svima jasno ko je glavni krivac, a to je Kurti. Međutim, uvek je njima lakše da obe strane podstaknu i eto, malo ih... da uvek kažu da se pozivaju obe strane. To nikakve veze nema sa nama. Oni bi morali da jasno ukažu na to u kome je problem i u čemu je problem, i da izvrše pritisak da se oni pridržavaju dogovora.

• Kakav je Kurti, po Vama, čovek?

Ja njega ne poznajem. Mislim da ga nikada nisam upoznao. Nikad nisam sedeo sa njim, u vreme kad sam ja učestvovao tim razgovorima o dijalogu bili su neki drugi ljudi, ali ono što je sigurno je da je on prepun mržnje i da iz onoga što mi je pričao predsednik Vučić, da je njegova glavna i jedina stvar o kojoj je pričao, to je da je Srbija mala Rusija. Čak i ne kaže da je mala, nego da je Srbija ruski eksponent, zato što misli da ta priča ima podršku na Zapadu i da je sve što se dešava u stvari produkt, kako oni kažu, malignog uticaja Rusije. Na zapadu su prozreli da to nije tačno i ja mislim da on ne uživa više nikakav integritet, niti neko visoko poštovanje od strane zapadnih zemalja. Ali, da li će neko preduzeti oštrije mere? Nisam siguran, zato što uvek oni u tome gledaju ko je čije dete, a to je dete koje su oni stvorili.

• Svedoci smo velikih i dramatičnih dešavanja na globalnom nivou. Rat u Ukrajini, ratovi na Bliskom Istoku, velike promene u raspoloženju glasača u mnogim zemljama širom sveta. Gde je ovde Srbija, i koji je najpametniji put koji možemo da izaberemo?

Nije lako biti u ovim odnosima na međunarodnoj sceni, zato što svako traži da se vi svrstate. I, znate, na kraju krajeva, to je bila i osnova politike nesvrstavanja, koja je bila svojevremeno u uslovima dva velika svetska bloka. Mi danas nemamo svetske blokove, imamo jedan samo blok, ali imate i razne druge centre moći, osim NATO, kao što su Rusija, Kina ili još neke druge velike zemlje. Teško je sada da vodite samostalnu i nezavisnu politiku jer, na kraju krajeva, uvek morate da zaštitite naše nacionalne i državne interese. Tako da, mislim da Srbija vodi jednu dobru spoljnu politiku, politiku koja se zasniva, pre svega, na srpskom interesu i da mi ne dobijemo nove neprijatelje, ali da ne gubimo stare prijatelje.

• U ovoj godini izgubili ste jednog od najboljih prijatelja Dragana Markovića Palmu. Po čemu ćete ga pamtiti?

Pa prvo, to je bilo veliko iznenađenje za sve. Znate zašto? Zato što on nikome nije govorio kakve je sve zdravstvene probleme imao. Ja sam znao da je bolestan, ali nisam očekivao da je to došlo do kritične faze. To je, naravno, veliki udarac za sve nas. On je meni bio veliki prijatelj i brat, praktično. Zajedno smo prošli sve te stvari, politički gledano, u poslednjih 16 godina u koaliciji, ali i ljudski više od 30 godina. Tako da su naše porodice i prijateljski i bratski vezane. I ja i dan-danas čekam da mi se javi. Jer nismo, mi se nismo ni oprostili, ja sam bio frapiran kada sam čuo da je umro. Zato što nisam verovao da će tako brzo.

• On je napravio malu oproštajnu večeru, ali vi niste stigli, s obzirom na Vaše obaveze.

Ja nisam mogao, on me zvao, ali on nije nama rekao da je oproštajna večera. On je zvao, pozvao je da dođemo, međutim tada su bile, kao što vidite, ima raznih demonstracija. Ja sam morao tog dana da budem ovde u Beogradu zbog demonstracija koje su bile i nisam stigao da odem. Naravno da mi je žao zbog toga. Ali dobro, iskreno rečeno, nema dana kada se zbog nečega ne setim njega. I to će tako biti...

• Šta vam je često govorio?  Koja je rečenica koju vezujete za njega?

Pa znate šta, on je prvo bio čovek koji je prvo bio čovek iz naroda. On je sve u životu sam stekao. S druge strane, on je mnogo uradio za Jagodinu i u smislu dovođenja investitora, a uvek je najviše od svega voleo i cenio svoju porodicu. I to je, svaki put kad smo se čuli, bila osnovna stvar šta me je pitao, kako je moj Luka, moj sin. To je nešto što, ja mislim, da je daleko, daleko više od nekih političkih odnosa. To je, ljudski gledano, jedan težak udarac.

• Šta želite sebi privatno, a šta poslovno u narednoj godini?

A pa to je teško odgovoriti na to pitanje. Meni je 1. januara rođendan i ja onda uvek sam hendikepiran, zato što svi dobijaju poklona za Novu godinu. Ja bi trebalo, u stvari, da dobijem dva. I ljudi i zaborave da mi je rođendan. Zato što, u opštem čestitanju, svi svakome čestitaju... Pa se sete, a, tebi je danas rođendan. Šta da radim? To je tako, sad mi je već 59. Koje su mi želje? Želja mi je da bude mir i zdravlje. To su dve osnovne. I te želje obuhvataju sve. Ništa drugo nije važno. Poslovno bih poželeo da imam što manje posla, a građanima da imaju što manje posla sa policijom. Ne kažem ja da imam što manje posla da ja ne bih radio, nego zato što kad policija ima posla, to nije dobro. Bilo bi dobro da nema šta da radi.

(Telegraf.rs)