Na kući mučki ubijenog Aleksandra (17) njegov anđeoski lik: Mural u Malom Orašju seća na izgubljenu mladost
Pusta kuća Miroljuba i Bojane Milovanović u kojima je u gluvoj noći 4. maja u Malom Orašju rafalom iz puške Uroš Blažić usmrtio sina Aleksandra (17) i danas, godinu i 7 meseci kasnije odiše prazninom i tugom. Više od 10 umrlica mučki ubijenog tinejdžera nalaze se na porodičnoj kući. Mnoštvo šarenog cveća zalepljeno je na garažna vrata, pored ulaznih vrata kuće, na banderi uz dvorište u znak sećanja na izgubljenu mladost.
Muk koji i danas vlada malim Orašjem i Dubonom razbije poneki traktror koji prođe ulicom. Čak ni psi ne laju, a ljudi međusobno u tišini komuniciraju gledajući nadole. Tuga u očima i plač meštana i danas zapara srce kada skupe snage da prozbore o nekom detetu. To su deca njihovih rođaka, njihovih komšija, deca koju su gledali svakoga dana kako rastu, kako se grohotom smeju odlazeći na zajednička druženja unoseći živost u varošicu.
Na stotinu metara od centra Malog Orašja gde se, prema rečima Miodraga Jovanovića, Uroš Blažić kobne noći okrenuo "mercedesom" i počinio krvavi pir, nalazi se i kuća sedamanaestogodišnjeg Aleksandra Milovanovića koji je te večeri bio na sportskom terenu. Njegov mladi život prekinuli su rafali nemilosrdnog Blažića koji je nasumično pucao u skupinu mladića i devojaka koji su se tu okupljali.
Na nebo plavoj pozadini, Aleksandrov anđeoski lik oslikan je na zidu kuće Milovanovića. Mural koji kida srca zauvek će sećati da je u toj kući svojih samo 17 godina proveo dečak koji je ničim kriv stradao u noći koje će se Srbija, a pogotovo meštani Orašja i Dubone zauvek sećati.
Pitali smo ih juče ispred prodavnica gde se obično okupljaju: "Znate li nekog od stradale dece, znate li povređene?", a njima zadrhti brada pa jedva odgovire "Ovo je selo, mi se svi znamo međusobno", pa dugnu glav i pogledaju u daljinu.
Podsećamo, u sudnici Specijalnog suda u Beogradu Aleksandrov otac obratio se Blažiću.
- Digni glavu i pogledaj me dobro. Pogledaj me dobro, konju jedan! - uzviknuo je.
Na pitanje tužioca da li je Aleksandar bio u sukobu sa Blažićem, rekao je da nije, ali da sada jesu u sukobu.
- Čekaću ga ceo život! Kao otac bih voleo da ga osudite na doživotnu robiju, ali zakleo sam se sebi da ću da se osvetim. Pustite ga odmah! - rekao je.
Podsećamo, Uroš Blažić je 4. maja 2023. godine ubio devetoro i ranio 12 ljudi. Sud ga je danas proglasio krivim i osuđen je na maksimalnu kaznu zatvora od 20 godina, od kazne doživotnog zatvora koja bi mu usledila za masovno ubistvo, spasilo ga je samo to što je stravični zločin izvršio pre nego što je napunio 21. godinu.
(Telegraf.rs)
Video: Stefanović: Zadovoljan sam presudom, ali ne i visinom izrečene kazne
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.