Kako se Radiši Blažiću "smrklo" tokom suđenja: Osmeh na licu nestao mu brže nego što je mislio, sutra presuda

Radiša Blažić sutra će čuti da li je osuđen i na koliko godina zatvora zbog toga što je, kako navodi tužilaštvo, neadekvatnim čuvanjem oružja posredno vodeo do toga da njegov sin Uroš Blažić počinio masovno ubistvo u selima Dubona i Malo Orašje, gde je oduzeo devet života, a ranio 12 osoba. Radišu Blažića tužlaštvo tereti za dva krivična dela - teško delo protiv opšte sigurnosti i držanje, nošenje i stavljanje u promet oružja i eksplozivnih materija. Radiša sve vreme tvrdi da nije kriv, a u njegovu odbranu staje i sin.

Tokom suđenja je konstantno govorio o oficirskoj časti, što nije naišlo na dobar prijem kod porodica ubijenih.

Radiša je u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu negirao da je počinio krivična dela koja su mu stavljena na teret i tvrdio da ne zna odakle arsenal oružja u kućama koje su u njegovom vlasništvu, a u kojima su živeli Uroš i on.

- Prvo da vas pozdravim, sve sudije, advokate, komandire, oštećenima da sa bolom i tugom izjavim najdublje saučešće. Nisam kriv. Oružje ne znam odakle potiče, sa koje strane i odakle je došlo - rekao je Radiša Blažić kada se prvi put obratio sudiji.

On je rekao da "ne zna u kojoj prostoriji je pronađeno oružje" i da "nije ni znao da to oružje postoji, a potom je sve svalio na sinove.

- Što se tiče pretresa koji je obavljen 9. maja u kući u kojoj živim, tom prilikom je policija u mojoj kući pronašla neko oružje. Potpisao sam zapisnik. Znam da je tada kod mene policija pronašla i oduzela lovačku pušku za koju moram da kažem da imam dozvolu, kao i za malokalibarsku pušku i "karabin". Sve dozvole za držanje oružja pokazao sam policiji. Što se tiče pištolja, oni nisu moji, već pištolji mojih sinova. Ja sam policiskim službenicima pokazao i njihove dozvole za te pištolje. Kada je u pitanju optički nišan, mislim da je on od vazdušne puške - dodao je.

Potom je govorio o svom sinu Urošu i kući u naselju Varovnice u kojoj je Uroš živeo, a koja je u njegovom vlasništvu. Kako je ispričao, iako je Uroš živeo u drugoj kući, u porodičnu kuću je stalno dolazio, uglavnom da jede, a povremeno bi prespavao i u svojoj sobi na spratu.

- Kada je u pitanju oružje koje je pronađeno u kući u kojoj je Uroš živeo, ja o tome ništa ne znam. Znam samo da je "karabin" za koji sam rekao da imam dozvolu, pronađen. Ne znam ko je taj "karabin" odneo tamo. Napomenuo bih da je moj sin živeo sam na navedenoj adresi i članovima porodice nije dozvoljavao da dolaze nenajavljeni. Ja sa njim nikada nisam razgovarao o oružju i nije mi poznato da je imao oružje u kući u kojoj je živeo. Pored redovnog posla, bavim se poljoprivredom zajedno sa porodicom, najviše sa ocem. Moja porodica ima oko 20 hektara zemlje pod voćem. Osim oružja za koje sam imao uredne dozvole, ja za oružje koje je pronađeno u mojoj kući nisam znao. Da sam znao, ja bih to oružje predao policiji - ispričao je.

On je u tužilaštvu tvrdio da ništa od oružja, osim "karabina" i vazdušne puške nikada nije dodirnuo i rekao da se to odnosi i na delove oružja i na municiju. Tvrdio je da "ne zna ko je to oružje mogao da donese u njegovu kuću" i rekao da je "moguće da ga je doneo Uroš". Tvrdio je i da "prvi put čuje da je Uroš našao oružje u potkrovlju".

U sudu govorio o časti

Iznoseći odbranu, Radiša Blažić je pred sudom rekao da je njemu teže nego bilo kome ko se nalazi u sudnici, a sve dok su u u delu za publiku sedeli članovi porodica ubijenih.

- Hvala na datoj mogućnosti, želim svima da se obratim. Bol i žal koje osećam od tog strašnog zločina, da je tamna sila prirode učinila da moj sin počini takav masakr... Da sam znao da će da dođe do toga, za najmanju povredu bih dao glavu. Zakletvu otadžbini i narodu dao sam 1987. godine. Ušao sam u oficirski čin pre 40 godina. Dok sam u strahotama devedesetih branio narod, nisam žalio život. Ne mogu da opravdam sina. Imate pravo da me proglasite ludim, da me ubijete u četiri zida, ali ja nisam lud, istina je nepobitna - rekao je.

On je rekao da će patnju porodica ubjenih "više osećati njegovo srce, nego srce bilo koga ko sedi u sudnici".

- U ćeliji, uz post i molitvu, ja se molim za vaskrsenje, Ne mogu da verujem da je moj sin tako nešto uradio. Vaspitan je da bude pošten, da uči školu, bude domaćin. Svi znaju ko sam ja i šta sam ja. Odakle sam potekao i dokle sam stigao. Ipak, ništa ne može da opravda delo mog sina. Ja ovde slušam da je moj sin pucao u džak iz automatske puške u prostoriji tri sa dva metra - dodao je Radiša Blažić.

Rekao je da sinu nikada nije govorio o oružju "jer zna da je to zlo" i, kako je rekao, od toga se kloio od devedesetih.

- Ja sam doveden u situaciju da se dovodi u pitanje moja krivica, da sam sinu dozvolio da tako nešto uradi. Ja nisam išao u lov, a kamoli da dozvolim sinu da usmrti momka kog sanjam noćima, koji se sa mnom veselio na nekom veselju, imao je košulju boje trule višnje. Ja ću njega žaliti kao da je sin. Ja ovde branim istinu, uniformu, čast oficira. Žao mi je što odgovaram pred ovim sudom, što nije međunarodni. Ja nisam lopov, ja sam štedeo - rekao je.

On je upitao šta će oficiru visokog ranga oružje i rekao da mu je svake godine rađena potpuna bezbednosna provera.

- Nemojte da sumnjate da je bilo šta od toga moje. Mene su do tog trenutka zvali domaćin, gazda. Dvadesetak ljudi je staln radilo kod mene, ulazili su u tu garažu. Pa da li bih ja dozvolio da bude razbacana municija tamo gde puštam unuka? Ja nisam kriminalac. Govorio sam sinu da se ne bavi kriminalom, alkoholom, drogom i nečasnim radnjama - dodao je Blažićev otac.

On je potom počeo da plače i rekao da nije kriva porodica. Punomoćnici oštećenih žalili su se da Radiša Blažić govori 20 minuta, a da nije rekao ništa o krivičnim delima za koje ga tužilaštvo tereti, kao i da porodice oštećenih "ne zanimaju tirade o tome ko je krvario za svoju zemlju devedesetih".

- Ostajem pri tome da nisam ni u kakvoj vezi sa oružjem. Da li je taj zapisnik kucan pod prisilom ili iznudom ja ne znam. Ne mogu da čitam to u policiji pod prinudom, sa cevi uperenom u grudi - rekao je.

Kada je rekao da protiv njega nije vođen krivični postupak, tužilac je istakao da je vojni tužilac protiv Radiše Blažića vodio krivični postupak zbog nestanka 11 bombi u kasarni u Rumi.

- A, pa to je bilo '99. - rekao je.

Tužilac je oca Uroša Blažića ispitivao o različitim kalibrima municije. Za većinu je Radiša Blažić odovorio da ne zna za koje se oružje koriste, a tužilac je istakao da je sva ta municija pronađena upravo u njegovoj kući.

Radiši se javila "naknadna pamet"

Radiša Blažić ponašao se kao da ima potpunu amneziju. Iako vojno lice, kada je ispitivan u sudu, nije znao za šta se koristi koja municija, kao ni da li se za snajper koristi optički ništan. Ipak, dokazi tužilaštva u vidu foto i video dokumentacije osvežili su mu pamćenje.Da je njegova priča o tome da nije dozvoljavao da oružje bude u kući zbog unuka pala je u vodu kada su u sudnici pušteni snimci sa telefona Uroša Blažića, na kom se vidi Radiša Blažić u periodu novogodišnjih praznika, obučen kao kauboj, sa pištoljem za pojasom. Na snimku se vidi kako stariji Blažić sve vreme drži ruku na pištolju, silazi do trpezdarijskog stola, dolazi do unuka i izgovara: "Dobar, loš, zao".

Članovi porodice razgovaraju i smeju se, ali je razgovor nerazumljiv.

- Nije pravi revolver u pitanju. Ne znam da li je pištolj oduzet iz moje kuće, samo znam da je Uroš imao dozvolu za njega. Ne znam šta ispaljuje. Nosio sam ga samo tada kada se Uroš pohvalio da je kupio, stavili smo ga u kasu. Posle ga je Uroš odneo iz kuće - rekao je Blažić.

Na pitanje da li smatra da je bezbedno da pored unuka prolazi sa revolverom, rekao je da je bezbedno jer je revolver bio prazan i da ne koristi klasičnu municiju, kao i da je, da bi se pištolj napunio, potreban barut. Takođe se izbugio u priči o tome da li je oružje pravo ili ne, da li mu ga je Uroš pokazao, pa je on izlazio pred unuka sa revolverom za pojasom, ili je video oružje u Uroševoj sobi i rekao mu da ga pod hitno skloni. Iako je tvrdio da nije znao da je bilo kakvo oružje u kući, sa video snimkom stigla je i "naknadna pamet", pa se naprasno setio revolvera.

Njegovu priču o tome da se klonio oružja, ali i priču o oficirskoj časti, potpuno je urušila fotografija iz njegovog telefona na kojoj u unifozmi pozira s pištoljem u ruci. Rakođe, iako je tvrdio da ne zna za šta su optički nišani, Radiša Blažić je u tvom telefonu imao fotografije dokumentacije koja ukazuje na to da je završio obuku za snajperistu, kao i da je ovlašćen da obučava druge, te i da je dobijao nagrade u sportskom streljaštvu, gde je pucao iz pištolja "Tokarev 33".

Iako je prethodno tvrdio da se ne razume u oružje, tog dana našao se uvređen što ga tužilac pita da li se optički nišan koristi za snajpersku pušku i predstavio to kao da se sumnja u njegovo znanje o oružju.

Radiša Blažić je rekao da ne zna kada se slikao kako pozira sa pištoljem i dodao je da se tako fotografisao jer je "odlučio da će to da bude njegovo poslednje dežurstvo u komandi garnizona" jer je trebalo da ide u penziju. Ipak, uprkos fotografijama, Radiša se ponovo "zaklinjao oficirskom čašću" da pred Uroša nije iznosio oružje, niti je pred njim pucao.

Tužiocu rekao da je lažovčina

Umesto da na poslednjem odružanom ročištu iznese završne reči, Radiša Blažić postavio se kao da je sudska govornica njegova lična i pričao je ono što je on želeo. U tom momentu setio se da želi da iznese primedbe na iskaze svojih bivših kolega iz vojske, koji su pričali da je krao bombe, ali i delove američkog aviona koji je srušen 1999. godine u Buđanovcima.

Smrtno uvređen, Radiša Blažić drao se za sudskom govornicom i nije dozvoljavao da iko dođe do reči, pa samim tim nije slušao ni sudiju koja je više puta pokušavala da ga prekine i da ga vrati na temu završnih reči. Ipak, Radiša Blažić nastavio je da od sebe pravi žrtvu.

- Ja hoću da kažem da je svedok bio instruisan. On je bio problem u divizionu, a ja sam u četiri meseca doveo sve u redovno stanje, njega sam izbacio. On je ovde ostrašćen, pun mržnje ovde rekao da je čuo da ja švercujem oružje. Oficir Radiša Blažić vam ovde daje reč da bih se ubio u zatvoru da sam švercovao oružje. Godine 1999. bio sam u Buđanovcima, bila je vazdušna opasnost. Oko osam uveče užarena kugla pala je sa neba kroz oblake, to je bio američki avion. Imali smo hitni sastanak, starešina je rekao da je imao nesposobnog komandanta, ja sam sprečio da fizički nasrne na njega - nastavio je svoju priču.

Radiša Blažić detaljno je govorio o toj večeri i pokušavao da objasni ko je kako postupio i ko je šta rekao, ne obraćajući pažnju na to što ga sudija prekida.

Sudija je takođe istakla da oštećeni iza stakla burno reaguju i zamolila ih da se smire, dok je Blažiću rekla da "nisu ovde da slušaju njegove priče iz vojske". Kako Blažić nije želeo da prestane da govori, sudija mu je rekla da završi kako ga ne bi isključila sa suđenja. Ipak, Blažić je nastavio da govori.

Dok je tužilac govorio o tome da je Radiša Blažić mogao da se izjasni ranije na iskaze svedoka, Radiša Blažić je uzvikivao da mu sudija nije dala reč.

Sudija je rekla straži da vrate Radišu Blažića na optuženičku klupu i da je završio sa svojom završnom reči, dok je on Blažić uzvikivao da nije završio, a u odlasku u boks za optužene tužiocu je rekao: "Lažovčino!"

Ni u jednom momentu tokom suđenja Radiša Blažić nije pokazao saosećanje sa porodicama. Sve što je mogao svalio je na sina, a deluje i da je mislio da će moći da se izvuče ukoliko, iako vojno lice, govori da nema znanje o oružju. Bez obrzira na njegovu priču, tužilac je zatražio da bude osuđen na maksimalnu kaznu koja mu preti, što je 20 godina - jednaka kazna kao ona koju njegov sin može da dobije za masovno ubistvo.

(Telegraf.rs)