Boli me kao da mi je najrođeniji: I komšije oplakuju ubijenog Andriju, svi se pitaju - ZAŠTO?
Ulica u kojoj je živeo ubijeni tinejdžer iz Leskovca Andrija I, kog je juče nasmrt pretukao Nemanja A. (18) nedaleko od Tekstilne škole u Vlajkovoj ulici koju je žrtva pohađala, jutros je bila sablasno tiha. Dok su novinari prilazili kući Gorana i Zorice Veličković, njegovih hranitelja, ulicom je odjeknuo plač, a zatim se pojavila vidno uznemirena žena za koju smo isprva pomislili da je bliska rođaka ubijenog deteta.
- Nisam rođaka, samo sam ga dobro znala, kako da ne žalim tako dobro dete. Boli me kao da mi je najrođeniji - kroz suze govori Dragana Ivanović.
Ubijenog dečaka je, kako kaže, poznavala desetak godina koliko je bio u hraniteljskoj porodici.
- Sinoć sam sa suprugom otišla do grada, kada sam u Vlajkovoj ulici videla da policija postavlja traku, odmah sam znala da se nešto strašno desilo. Otvorila sam na telefonu medije i videla da je ubijen neki dečak iz našeg naselja. Samo sam se pomolila Bogu da to nije on, sve vreme sam se nadala da nije on - opisuje Dragana kako je saznala za zločin koji i dalje potresa ovaj grad na jugu Srbije.
Za dečaka ova žena nema dovoljno lepih reči kojima bi ga opisala.
- Ma to je bilo izuzetno dete, nema toga ko može da kaže lošu reč o njemu. Neverovatno mi je i dalje da se to njemu desilo. Uvek se svima na ulici javljao, bio je baš srećan dečak. Stalno je ovde igrao košarku, ponekad u društvu, ponekad sam. U poslednje vreme je bio baš presrećan, imao je neku devojčicu, baš se pohvalio mome ocu kada ga je nedavno povezao - grcajuči u suzama govori ova žena.
O mladiću koji ga je usmrtio ne zna ni ko je ni odakle je.
- Sve što o njemu znam čula sam iz medija. Ne znam ko je, niti mogu da pretpostavim kakva to osoba može da bude da tako brutalno ubije onakvog dečaka - zaključila je Dragana.
Kako je Telegraf.rs već pisao, hranitelji ubijenog mladića su očajni zbog tragedije koja ih je zadesila jer su dečaka voleli kao rođeno dete. Njegova hraniteljka Zorica Veličković, za koju komšije kažu da je tinejdžeru bila kao rođena majka, neprestano je plakala, mada je primila injekcije za smirenje.
Sa usana su joj se samo otkinule reči: "Zašto, zašto se to desilo?!"
Njen suprug Goran Veličković je uspeo da se pribere kako bi porazgovarao sa novinarima, mada ni on nije mogao da zaustavi suze.
- Da smo ostali bez njega saznali smo iz medija. Voleli smo ga kao rođenog sina. Ne znam zbog čega je ubijen, nikada se nije žalio da ima neke probleme - rekao je ovaj čovek.
Policija je saopštila da je zbog sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo uhapšen Nemanja A. (18).
(Telegraf.rs)
Video: Hranitelj tuguje za dečakom ubijenim u Leksovcu, gledao ga kao sina
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
BgDex1970
Prevencija...To je ono što mi je prvo palo na um kada sam pročitao ovu strašnu vest.Da li je moglo da se nekako sve ovo speči prevencijom.Čitam dalje da je jedan od ubica bio i te kako poznat policiji.Kao maloletnik praktično su pravosuđu vezane ruke, ali nisu vezane ruke psiholozima i ustanovama gde se takve stvari leče.Ipak, ja sam za to da se po hitnom postupku donese zakon o spuštanju granice sa 18 na 16 godina.
Podelite komentar