Dva Uroša Blažića! Anatomija procesa: Pažljivo čitajte kako je masovni ubica na suđenju menjao "savest"

Suđenje Urošu Blažiću za masovno ubistvo u selima Dubona i Malo Orašje danas se završilo, a on i njegov otac Radiša Blažić 12. decembra saznaće da li su osuđeni na maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora, koja obojici preti. Uroš Blažić je od prvog iskaza, koji je dao u tužilaštvu, do danas, više puta menjao svoj stav povodom zločina koji je počinio, te je u svojoj priči od toga da je žrtva došao do toga da kaže da je "zalužio smrtnu kaznu".

Telegraf.rs je još u maju, na godišnjicu ubistva, pisao o tome da će maksimalna kazna koja preti ocu i sinu biti jednaka, iako su izvršili potpuno različita krivična dela, a tužilac je to u svojoj završnoj reči potvrdio, tražeći maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora za obojicu.

Naime, maksimalna kazna za Uroša Blažića, koji bi u drugačijoj situaciji mogao da bude osuđen i na doživotnu robiju, je 20 godina. Razlog tome je što je u vreme izvršenja masovnog ubistva bio mlađi punoletnik, odnosno još nije napunio 21 godinu. Kada je u pitanju njegov otac, Radiša Blažić. kom su na teret stavljena krivična dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i stavljanje u promet oružja i eksplozivnih materija i teško delo protiv opšte sigurnosti, tužilaštvo je i u samoj optužnici predložilo maksimalnu jedinstvenu kaznu od 20 godina.

Uroš Blažić je više puta menjao iskaze, a menjao se i njegov odnos prema zločinu koji je počinio. Zbog toga izdvajamo njegove iskaze u proteklih godinu i po dana, koje dao u tužilaštvu i pred sudom.

Loše pričao o meštanima

Osim što je Uroš Blažić u tužilaštvu pričao o tome da je oružje pronašao u kući u Varovnicama u kojoj je živeo, a na suđenju je potpuno promenio priču i, da bi odbranio oca, rekao da je sve kupovao sam, on je promenio priču i o meštanima sela koja je zavio u crno. Kako je Blažić pred sudom na sve načine branio oca, možete da pročitate ovde.

Kako je naveo, on se u selu ni sa kim nije prisno družio, nije izlazio po kafanama i kafićima, a povremeno je voleo da igra fudbal sa drugovima. Naveo je da je čak igrao fudbal sa određenim ubijenima i da je imao površne kontakte sa mladićima koje je ubio u Malom Orašju.

- Mislim da sam se sa jednim od lica za koje ste mi pročitali da je mrtav vozio na mom motoru prošle godine. Ja se nisam družio ni sa kim iz Malog Orašja, nisam odlazio kod bilo koga ko živi u tom selu. Uopšteno gledano, nisam imao lepo mišljenje o meštanima, ali ni oni nisu imali dobro miljenje o meni i mojoj porodici. Mislim da su bili ljubomorni na mog oca, majku, na mene, zato što se družim sa poznatim ličnostima koje su bile u rijaliti programima, zbog toga što vozim motor, dobra kola, zbog prisustva lepih devojaka i slično. Ja sam u njihovom ponašanju osećao podsmeh - dodao je.

Ispričao je da se sve to "pojačavalo jer je podigao lestvicu više" u odnosu na svoj i život onih koji su se u selu redovno bavili, kao i činjenicu da se druži sa poznatim ličnostima.

- Meštani su stvarali zaveru protiv mene, to mi je preneo jedan maloletnik još prošle godine. Da se skupe ljudi iz sela, nije ih imenovao, i da me prebiju od batina. Mislim da ih je možda i imenovao, ali ja sam zaboravio ko je tačno bio. Prisećam se i dešavanja od pre više godina kada su mi napadali starijeg brata koji je tada bio sa decom i govorili su da nam je otac sve nakrao i da je kriminalac, da je stekao imovinu na taj način, iako je čovek prolio krv na ratištima za ovu državu, uništio svoje mentalno zdravlje, a koje se i dalje odražava na ukućane. Sve to jer je postao vojni beskućnik i živi kao posdstanar, a imao je svoj stan. To sve nisam mogao da shvatim ni da dozvolim - rekao je Blažić pred tužiocem.

Blažić je rekao da je "sve to gledao od malih nogu kao nepravdu i tugu" i da se nepravda društva reflektovala na njega. Zbog svega je, rekao je, osetio bes.

- Za sebe mislim da sam svoj čovek, nemam idole kojima se divim i neke posebne vrednosti kojima stremim. Pravoslavac sam, Srbin, hrišćanin, nikakve poroke u životu nemam, ne konzumiram cigarete, niti alkohol. Ne znam što su svi bili tako ljubomorni i zavidni prema meni. Ja do 4. maja nisam ni pomišljao da se osvetim meštanima. Tog dana jesam jer sam u poslepodnevnim satima svratio u školsko dvorište u Duboni. Bio sam kod male kapije, a bilo je neko društvo i čuo sam da pričaju loše o meni, odnosno o mom ocu - da je kriminalac, da je kupio kola, kuću i motor od toga - dodao je.

On je rekao da nije prišao mladima u školskom dvorištu, nije se upuštao u razgovor sa njima, ali je "osećao bes kao nikada do tada". Odlučio je da "nešto mora da se desi kako bi im pokazao da ne može tako sa njim". Mislio je, kako je ispričao, da će "sutra da dođe neki drugi Uroš, koji se neće uklapati u društvo" i da ne smeju da ga ismevaju, vređao i omalovažavaju.

- Tada sam na tom mestu bio "mercedesom", koji se vodi na mog oca Radišu Blažića. Sa tog mesta ja sam odmah otišao kući i uzeo sam automatsku pušku, pištolj, bombe i municiju. Napunio sam, ne mogu da se setim svih detalja, mislim tri okvira za automatsku pušku i dva za pištolj. Na umu mi je bio bes, pitao sam se što je to mene Bog prokleo da ne mogu da živim mirno, da imam spokoj i da dokažem svim ljudima da ubuduće ne mogu više tako sa mnom i sa mojom porodicom - rekao je Blažić.

"Imao sam negativan događaj sa Milanom Panićem"

Uroš Blažić kao da tokom suđenja nije mogao da odluči da li će da se prikaže kao osoba koja se pokajala zbog onog što je uradila ili će da nastavi sebe da predstavlja kao žrtvo pa su se tako menjali kako njegovo ponašanje, tako i iskazi. Kada je izšaao pred sud da iznese svoju odbranu, najpre je izjavio saučešće porodicama i ispričao je da nije želeo da se sveti, što je u suprotnosti sa onim što je pričao u tužilaštvu.

- Želim da izjavim saučešće porodicama. Vreme ne mogu da vratim. U moju odbranu, neću da me tužilac pita o kritičnoj večeri. Odgovaraću na pitanja samo svog advokata. Sramno je da se vraćam na to veće, niko svojim ponašanjem nije zaslužio da dođe do pucnjave. Ostajem pri odbrani koju sam dao u tužilaštvu, ali tamo mi je dodato da sam hteo da se svetim i da sam hteo da izvršim teroristički akt, ali to nije tačno. Kriv sam i spreman sam da odgovaram i prihvatim svaku osudu, ali nisam za to da odgovara nevin čovek koji je kriv samo zato što je moj otac. On nije ni u kakvoj vezi sa oružjem - rekao je Blažić.

On je tada ispričao da oružje nije pronašao, nego ga je sam prikupljao i rekao je da je "za godinu dana sakupio pravi vojni arsenal oružja". Ipak, nastavio je da govori i o meštanima sela u negativnom svetlu.

- Ne želim da kažem kakve gadosti su se dešavale u tom selu. Nisam hteo da kažem porodici da su mi upadali u kući, da su mi krali alat. Bilo me je sramota da kažem da mi je neko upao u kuću i da me je pokrao. Nisam znao ko to radi, znao sam da nema svrhe da prijavljujem. Znao sam da ništa neće da se reši. Osim što sam ubica, ispao sam i razbojnik. Nije tačno da sam ja taksisti tražio sve pare, pitao sam ga da mi da dve-tri hiljade dinara, valjda da imam da jedem. Ne želim da ispadnem razbojnik, ja nikada nisam krao, nisam tako vaspitan - rekao je Blažić.

Rekao je da je svesno izvršio masovno ubistvo, da je pre nego što je izašao iz kuće "svo oružje koje ima poređao po stolu ako se nešto desi" jer je dobijao pretnje da će doći da ga prebiju. Takođe je istakao da je bio u lošim odnosima sa ubijenim policajcem Milanom Panićem.

- Ispalo je još gore. I opet sve što sam hteo da priznam da je moje od oružja, nakačili su mi na oca. Znam da porodica sad sluša, ali imao sam negativan događaj sa ubijenim policajcem Milanom Panićem jednom kad sam dolazio iz Beograda. Sa stariijim kolegom me je presreo na pumpi. Preturali su mi po kolima, maltretirali me. Bilo je dosta napada i po kući, i krađe i svašta. Ali šta god da je bilo, ovo niko nije zaslužio. Ne želim sebe da pravdam i slobodno sve što sam rekao okrenite protiv mene - dodao je.

Povodom svega što se desilo se, kako je rekao, "oseća zgroženo".

- Da je toliki broj povreda... Kada sam čitao optužnicu osećao sam se katastrofalno. Toliko mojih vršnjka je izgubilo život, ali život i sudbina ne mogu da se vrate - rekao je Blažić.

Ipak, i pored izjavljivanja saučešća i priče da prihvata krivicu i odgovornost, Blažić se tokom istog ročišta smejao u boksu za optužene, na šta je pažnju skrenuo punomoćnik Stefan Stefanović, koji je rekao da sudija treba da "opomene Blažića da se ne smeje i da ne priča s policajcima jer to iritira porodice žrtava". Blažićevu odbranu su punomoćnici tokom iznošenja primedbi nazvali "tendenciozno i sračunatom", ističući i da je morao da ima beleške da bi znao šta treba da kaže. Punomoćnici su istakli i da su porodice "revoltirane zbog Blažićeve odbrane".

"Bio sam normalan, a sad sam psihopata"

Blažić je ponovo pokazao koliko ima "kratak fitilj" kada je veštak neuropsihijatar obrazlagala nalaz i mišljenje veštaka u vezi sa psihološkim i psihijatrijskim veštačenjem Uroša Blažića. Ona je tada rekla da je Blažić svesno pucao na mlade u dva sela i da ima smanjenu sposobnost da toleriše nešto što mu odgovara. Istakla je da nema psihopatologije, već da su "to njegove crte ličnosti".

Takođe je, odgovarajući na pitanje advokata Stefana Stefanovića da li kod Blažića postoje crte psihopatije ili sociopatije rekla da je Blažićeva ličnost još u razvoju, te da je teško dati odgovor, ali da "postoje pokazatelji da će se njegova ličnost možda organizovati na taj način".

Blažić je, kada je pozvan da komentariše audio snimak koji je deo dokaznog materijala, rekao da hoće da se nadoveže na nalaz veštaka i tražio od sudije da mu "obeća da će moći". On je kasnije i dobio priliku da prokomentariše iskaz veštaka.

- Ne treba razlog da se traži... Postavljaju se pitanja, veštak je rekao da imam neke psihopatske crte, da reagujem impulsivno na prozivke, omalovažavanja. To mi je zasmetalo, zaparalo mi je uši. Ja sam prošao sve psiho testove i analize, ovo je kao da nijednom nisam izašao na VMA, a bio sam tamo i radili su mi i psiho testove, proveru ličnosti, proveru znanja. Kako sada odjednom se pravim na psihopatu, na ludaka, na krvoločnog ubicu? Svašta je ovde rečeno, da sam pucao sa 20 centimetara... Ja sam radio te testove u aprilu 2022. godine, bio sam normalan, konkretna osoba, mogao sam da radim u vojsci, da dobijem oficirski čin, a za godinu dana sam postao krvoločna zver, ubica... Da se nađu nalazi sa VMA što su vršili provere na meni - rekao je Blažić.

On je rekao da želi da zna, ali da znaju i svi oštećeni, šta je istina i dodao sa su na njemu rađena dva veštačenja, ne samo jedno.

Blažić je, na istom ročištu, ušao u sukob sa punomoćnikom Nebojšom Perovićem. Advokat se javio da postavlja pitanja i pitao Blažića da li u trenutku kada šalje poruku da ide da napravi masakr odlučuje da to i uradi ili je tu odluku doneo pre poslare poruke, Blažić je odgovorio: "Tebi neću da odgovorim ni na jedno pitanje, nisi to zaslužio", dodavši da je "Perović o njemu pričao po svim televizijama", zbog čega je došlo do svađe u sudnici.

Izvinjavao se advokatu

Na kraju suđenja koje je održano 14. novembra, Uroš Blažić pristupio je za sudsku govornicu kako bi se izjasnio o tome da li se predomislio u vezi sa tim da neće da odgovara na pitanja advokata Perovića.

- Rekao sam odmah da neću da govorim o detaljima tog masakra, tog kritičnog događaja, a o oružju i ostalom hoću da odgovaram. Ja bih da se izvinim zbog prošlog puta - rekao je Blažić, a sudija mu je rekla da će da se izvini na narednom suđenju, kada advokat Perović bude tu.

"Pravio sam žrtvu od sebe"

Blažićeva priča otišla je u potpuno suprotnom smeru od onoga što je ranije govorio kada je 25. novembra izašao pred sudsku govornicu da bi odgovarao na pitanja advokata Perovića. On je od sudije tražio pet minuta da se izjasni, rekavši da "otprilike zna šta će advokat da ga pita, te da će da ispriča sam", a da odgovorima na pitanja dopuni priču.

- Shvatio sam da ste svi ovde bili u pravu. Hvala što ste bili tkao blagi prema meni, zaslužio sam gore reči i osudu. Tražio sam motiv, ali nema motiva da nastrada toliki broj ljudi. Ceo život sam glumio, pravio žrtvu od sebe, umišljao da me svi mrze, a ti mladi ljudi su hteli da mi pomognu, dok sam ja bio arogantan. Odbio sam da prihvatim krivicu, žao mi je što nisam ovo rekao odmah. Želim da izrazim najdublje saučešće. Ne mogu da umanjim ovo. Moja sudbina je u vašim rukama, želim najstrožu kaznu. Kad biste mogli da mi date da potpišem da mi se izvadi oko i da Anđeli, da mi se uzme noga i kičmena moždina i da drugim ranjenima - rekao je Blažić.

On je rekao da je dužnik i da mu je obaveza da oštećenima bar malo olakša život, rekavši da "zna šta ga čeka i da je on mrtav čovek".

Počeo je da odgovara na pitanja punomoćnika oštećenih o 4. maju, ali je u jednom momentu odustao i rekao da o tome ipak ne može da govori, kao i da se većeg dela dešavanja ne seća i da motiv nije imao i ne zna ga.

- Molim Vas, ne želim da pričam o toj noći. Nema motiva, nema opravdanja. Kao da to nisam bio ja, ove ruke više ne bi mogle da uzmu taj metal i upere ga u nekog drugog - rekao je Blažić.

Blažićevo obraćanje nije izazvalo dobru reakciju kod porodica ubijenih i ranjenih. Dok je govorio o tome da bi dao delove svog tela ranjenima kada bi mogao, roditelji ubijenih uzvikivali su: "A šta ćeš da daš mrtvima?" Takođe, oni su isticali da Blažić pokušava da pokaže kajanje i promeni priču kako bi uticao na sud da ga ne osudi na maksimalnu kaznu. Oni su iz dela u kom sedi publika uzvikivali da Blažić priča duže od pet minuta koliko mu je dozvoljeno, i govorili sudskoj straži da kažu sudiji da ga prekine, ističući da je napamet naučio šta treba da kaže.

(Telegraf.rs)