Detalji nezapamćenog horora u školi u Zrenjaninu: Pronašli mladića obešenog o koš na igralištu
"Bio mi je drug godinama. Jutros su mi rekli da je nađen obešen o koš na školskom igralištu. Preskočio je ogradu...", ovako je za "Telegraf.rs" rekao prijatelj momka koji je, najverovatnije, izvršio samoubistvo u Zrenjaninu.
Njegovo telo prevezeno je na obdukciju.
- Imao je privatnih problema. Dosta smo pričali...Mislio sam da će ih prevazići. Međutim, jutros sam saznao da se obesio - kaže drug mladića.
O detaljima tragedije iz Osnovne škole "Jovan Jovanovim Zmaj" nisu iznosili mnogo detalja zbog istrage. Škola je danas bila zatvorena za nastavu, a sutra će redovno raditi.
Kako smo jutros objavili, prvi rezultati govore da je reč o samoubistvu.
Jezivi podaci
U Srbiji je prošle godine 668 ljudi izvršilo samoubistvo, i to496 muškaraca i 172 žene.
Iz Zavoda za javno zdravlje poručuju da nije lako objasniti ponašanja koja vode ka samoubistvu, ali da osam od deset osoba daju jasne znake upozorenja. Zbog toga savetuju da je dobro ako se obrati pažnja na potrebe svojih voljenih, porazgovara sa njima, iskaže empatija i podrška, ali i upute ih da potraže stručnu pomoć.
- Razgovor daje priliku da osoba iznese svoju bol. Brojna istraživanja pokazuju da osobe koje razmišljaju o suicidu, žele da iznesu svoj bol. Upravo otvoreni razgovor može da donese olakšanje njihove emotivne patnje ili boli, da razumemo njihove emocije bez osude, te tako pružimo podršku - objašnjava dr Nada Kosić Bibić, načećnica Centra za promociju zdravlja.
- Povlačenje iz društva, anksioznost, izbegavanje porodice, prijatelja, uznemirenost, samo su neki od pokazatelja da je osoba u problemu. Kada vidimo osobu koju poznajemo, a koja jasno menja ponašanje, daje signale da pati u smislu da govori da se nalazi u bezizlaznoj životnoj situaciji, da razmišlja o suicidu, to su upozoravajući znaci. Ako osoba počne da zanemaruje sebe, da se isključuje, ako oseti bes, sve to su upozoravajući znaci, sa tom osobom treba da razgovaramo i da je uputimo, da dobije stručnu pomoć.
SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu
Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva - lekari Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević". Svi pozivi su anonimni i besplatni.
Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima takođe bez zakazivanja.
Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra "Srce" od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org, kao i preko četa na sajtu www.centarsrce.org.
Volonteri razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni.
(Telegraf.rs)
Video: Saslušan odbegli ubica, Balijagić priznao izvršenje krivičnog dela
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
imaste
Ja mislim da svi koji se samoubiju su se već ispričali sa svima i svi su im zalupili vrata i pre nego su išta rekli...21.vek...a 22.vek šta će tek biti...ništa,naravno i službe će uredno i tada dobijati platu za ništa jer ne mogu ni sebi da samopomognu a ne samoubicama da spreče se samoubiju...ende...
Podelite komentar
BS
Nažalost, pričaće se dan ili tri o tome, i pada u zaborav. Nikoga nije briga u ovoj državi. Prvo, ne postoji država jer ne postoje zakoni, odnosno, postoje samo na papiru, ali se ne poštuju. Tako smo ubijeni u pojam u školi ili na poslu; ubijeni smo u pojam kad uključimo TV da se malo opustimo, a tamo zna se već ko; ubijeni smo zbog nepravde na svakom ćošku, zagađenog vazduha, svega i svačega... Ljudi se i obraćaju za pomoć, ali ih niko ne ferma. Zašto? Zato što su ljudi koji su realni, koji su pesimistični, a ne lažno pozitivni "negativni, dosadni...". Odete kod lekare, vrate vas kući jer nemaju termin, a ustvari rade po privatnim klinikama i naplaćuju debelo. Zato mladi ljudi masovno umiru, izgube volju da žive, a kamoli da se leče... Nikakvu perspektivu nemamo, nadu, ništa. Eto, ja npr. imam 30 godina i ne znam šta ću sa sobom. Životarim. Radim, ali od plate ne mogu ni na odmor, niti da kupim stan ili renoviram kuću, samim tim ne mogu ni da obezbedim životni prostor za budućnost. Na poslu užasno, i para tek da platiš državi šta treba, i to je to... Užas i katastrofa. Žao mi roditelja, inače bih se i ja davno odselio odavde.
Podelite komentar
Sanja
Nisam osoba koja uvek krivi nekoga i nesto ko zna jadan sta ga je mucilo...ali u nasoj druzavi samo i mozes da se ubijes...nasa drzava nas pravi depresivne od finansija do doktora...koliko puta sam rekla ubicu se i otisla kod psihologa ili psihijatra da bi mi rekli pisi dnevnik...sta da napisem unutra...onda sam shvatila ili ce biti stvarno tako ili cu se iseliti iz drzave...pogodite sta sam uradila... drzava ne pomaze nikome...i nikad ni nece dok drzave eu cim pomislis na samoubistvo rade sve sto je u njihovoj mogucnosti da ne uradite to...
Podelite komentar