U Aleksinačkom rudniku 1989. poginulo 90 rudara: Godišnjica najveće tragedije u istoriji rudarstva u Srbiji

Tragedija u Aleksinačkom rudniku kada je u jami Morava poginulo 90 rudara, dogodila se 17. novembra 1989. pre 35 godina. Bila je to najveća tragedija u istoriji rudarstva u Srbiji, poginula je celokupna jedna smena, a u to vreme u Aleksinačkom rudniku je bilo zaposleno ukupno 178 rudara.

Požar koji je doveo do masovnog gušenja, i stradanja čitave smene, bio je najverovatnije posledica ljudske greške i neodgovornog ponašanja. Smatra se da su ga izazvali varioci prilikom nestručnog uklanjanja šine, aparatom za autogeno zavarivanje.

Preporučujemo

Tragedija se dogodila u transportnom hodniku, u severnom reviru na dubini od 700 metara.

Razmere su bile takve da u nevelikoj varošici Aleksinački rudnik gotovo nije bilo porodice u kojoj neko nije stradao. Tragedija je dobila dodatnu dimenziju činjenicom da su posmrtni ostaci izvlačeni iz jame tokom gotovo mesec dana.

U istoriji Aleksinačkih rudnika bilo je i prethodno više ozbiljnih nesreća, kao septembra 1923, kada je 10 rudara poginulo a trideset povređeno, ili jula 1940, kada je život izgubilo 11 rudara.

U Aleksinačkim rudnicima velika nesreća dogodila se i 1983. godine, kada je poginulo 35 rudara.

Tada je došlo do rasta nivoa metana u jami i samozapaljenja odnosno eksplozije. Nepoštovanje radne discipline bilo je uzrok tragedije. I 1985. poginuo je jedan rudar.

Rudnik je inače bio snabdeven savremenom tehnologijom. Dispečerski centar je uredno kontrolisao gasno ventilacione parametre.

Varošica Aleksinački rudnik poznato je rudarsko središte još od poznog 19. veka.

Informacije o nalazištima i potencijalnoj rudarskoj eksploataciji pojavile su se na prelazu iz sedamdesetih u osamdeste 19. veka.

Ugalj je tu, u osam okana, iskopavan duže od veka.

Godine 1883. industrijalac nemačkog porekla Jovan Apel i beogradski lekar Đorđe Dimitrijević uspeli su da izdejstvuju dozvolu za eksploataciju uglja. U prvo vreme rudnik je nazvan Kraljevac, po obližnjem selu.

Godine 1902. vlasnik rudnika postaje Emil Framont, industrijalac iz Belgije. On za upravnika postavlja Prima Arnolda, koji će se na toj poziciji nalaziti do nacionalizacije rudnika 1946.

Prvih godina eksploatacije bila je to skromna proizvodnja. Pored činjenice da se rudnici nalaze na prikladnom mestu zbog blizine putne infrastrukture, uključjući železnicu. U to vreme vlasnik je iskopanom rudom najviše zadovoljavao rad njegove pivare.

Tek negde devedesetih tog veka eksploatacija je povećana. U to vreme Aleksinački rudnici postaju važan izvor uglja. Usledila su ulaganja u opremu pa je eksploatacija višestruko porasla prvih godina 20. veka.

Godine 1903. Aleksinački rudnici zapošljavali su 207 radnika.

Posle tragedije 17. novembra 1989. kada je poginula celokupna jedan smena, 90 osoba, Aleksinački rudnik je zatvoren, nakon 106 godina rada.

Na teritoriji bivše Jugoslavije najveća rudarska tragedija dogodila se 26. avgusta 1990. kada je u jami Dobrnja Mramor rudnika Kreka kod Tuzle, BiH, poginulo 190 rudara.

(Telegraf.rs/Tanjug)