Najjeziviji detalji sa suđenja klanu Belivuk u Beogradu: "Kad smo išli na tribinu, jurili su ga da ga prebiju"

Suđenje je završeno za danas. Ono će se nastaviti u petak, 15. novembra, kada će okrivljeni saradnik Nikola Spasojević da odgovara na pitanja advokata, ali i okrivljenih.

Na zahtev tužioca da opiše telo Gorana Mihajlovića kada ga vidi, Spasojević je opisao da je telo bilo ukoso levo u prostoriji, da nije video tragove nasilja.

- Zaboravio sam da kažem kako je Goran ubijen. Posle su mi rekli da je otrovan. Telo je bilo umotano u najlone koji su već bili tamo. Glava je malo virila. Nisam mogao dobro da vidim, bio je polumrak. Nisam video lice. Marko Miljković mi je rekao da je Mihajlović otrovan. Bio je neki komentar da je rekao Marku: "Ubi me ti" i da je rekao da su maltene oči htele da mu ispadnu. Mihajlović je ubijen, prema njihovoj priči, zato što je učestvovao u ubistvu Davorina Blatića, to je valjda neki kavčanin i da je Mihajlović bio jedan od dvojice koja su pucala - rekao je Spasojević odgovarajući na pitanja tužioca.

Ispričao je da su od Mihajlovića uzeli marihuanu, da su "oteli neku robu od njega". Istakao je da ne može da se seti da li je znao nešto o mašini za tabletiranje koja se spominje u optuižnici.

- Za Aleksandra Gligorijevića saznajem da ga je Veljko ubio jer se to komentarisalo kao da su bili u lovu. Kada je u pitnaju Goran Veličković, mislim da je on ubijen zbog neke navijačke priče, da su to bili motivi. Kad smo išli na tribinu, jurili su ga da ga prebiu. Bio je u suprotnom navijačkom taboru. pravili su fotografije žrtava, za Gligorijevića sam ja lično Marku Miljkoviću dao njegov "Skaj" telefon kojim je slikao Gligorijevića. Veljko mi je pokazao sliku Mihajlovića pre nego što sam ušao u tajnu prostoriju. Za Nikolu Mitića ne znam zašto je ubioje, nisam ulazio u to i ne mogu da se setim s ove distance - dodao je.

Odgovarajući na pitanja, Spasojević je rekao da nije upućen ko je menadžerisao prostorije na stadionu Partizana, a da su iz uprave stadiona zazirali od Veljka Belivuka.

- Jedno vreme je menadžer bio Šmirgla, isto navijač, iz Pančeva, a posle je bio Milovan Tadić. Bio je zadužen za nabavku pića - rekao je.

On je dodao i da mu je Belivuk, kada su bili u Grčkoj u vreme ubistava koja su izvršili u toj državi rekao da su se "ogrešili za Gligorijevića" i da je on bio "samo dva posto kriv".

-  Želim da izjavim saučešće porodicama. Kajem se što sam učestvovao u ovome i, kao što sam i prošli put rekao, voleo bih da mogu da vratim vreme - reči su kojima je Spasojević završio današnje izlaganje.

Odgovarajući na pitanja sudije o tome da pojasni ono što je rekao da nije svako mogao da uđe u restoran na stadionu PArtizana, Spasojević je rekao da je taj prostor renoviran pod "paravanom humanitarne organizacije" i da je on sam preuredio veći deo restorana.

- To nije bilo ranije tako zaštićeno sa strane, nisu bili oni limovi koji su verovatno i dalje tamo. tražili su da dovedem nekog da napravi da se ne vidi bašta kad se seti jer su strahovali da će neko da ih ubije, što je bilo izvesno. Doveo sam komšiju da to namesti. Sredili su i kolsku kapiju, stavili su motore da se otvara kao da je neka rezidentija. Stavili su bodlje gore gde je kapija, bio je video nadzor. Nije moglo tako lako da se pristupi, kao što sam čuo ovde da su deca šetala. Kamo sreće da je tkao bilo. Jesu jednom napravili akciju davanja krvi i jedan koncert, ali iza toga se krila prodaja narkotika, ubistva i mučenje - rekao je Spasojević.

Poijasnio je da se ulazilo tako što se zvoni na interfon, gde je bila postavljena i kamera. Kada bi neko zvonio, zvono se čulo u restoranu stadiona. Onaj ko radi bi otvarao kapiju. Ukoliko dolazi neko nepoznat, morao bi, prema njegovim rečima, da se najavi jer je "postojala bojazan da neko ne uleti sa automatskim puškama i sve ih pobije".

On je rekao da mu je svedočenje "katastrofa stresno" i da ga sud opomene ako je o nečemu zaboravio da kaže, a potom je ispričao kako je prkeinuo kontakt sa pripadnicima klana.

- Milovan Tadić Miksa mi je rekao da namamim neke građevince na stadion jer se ja razumam u građevinu. Meni je bilo svega preko glave. Tada sam zatekao Marka, posle je došao i Veljko. Bila je puna bašta, Veljko je počeo da baca stolice, da se nervira, a Marko je se smejao jer sam rekao da ne mogu više. Ja sam lagao da imam psihičkih problema. Nisam lud, ali nije normalno da idete da gledate sečenje tela, što je nekima ovde normalno i svakodnevica. Nisam ja cvećka, učestvovao sam, ali iz straha za svoj život. Imam saznanja da je u Centralnom zatvoru ekipa htela da mi pošalje pečenje i da mi stavi cijanid u pečenje. Rekao sam da sam psihički popustio, da ne mogu više. Veljko mi je rkeao: "Beži, prebiću te". To nije bilo prvi put da mi preti, kada sam želeo da izbegnem da vozim Milinka Brašnjevića rekao mi je: "Da si mi sad blizu, oči bih ti iskopao" - rekao je.

Istakao je da je želeo sebio da oduzme život, da "nije to mogao više da gleda", da je imao oružje u legalnom posedu, ali da ga je "izvukla bivša verenica".

- Marko me je uveo unutra u kafić na stadionu. Pitali su me šta mogu da radim z anjih, a ja sam rekao da mogu da im prevezem žene i decu, što sam radio mnogo puta i što sam im bio maltene kao batler, ali da u kriminalnim radnjama ne mogu da učestvujem. Rekli su da ne treba ništa, Marko Miljković mi je bacio 50 evra na sto i rekao: "Idi leči se". Još neko vreme sam komunicirao sa njima preko "Skaja" da ne bi pali u neku paranoju ako samo nestanem. Posle sam taj telefon ugasio i bacio - dodao je.

Sudija je Nikoli Spasojevića zamolila da ispriča kada je bio poslednji put u kući u Ritopeku, a on je odgovorio da je posle ubistva Nikole Mitića išao u Ritopek da očiste kuću jer posle ubistva Gorana Veličkovića nisu bili spaljeni džakovi, dok je posle ubistva Mitića ostalo noževa i ostalih stvari koje su koristili.

- Taj put su mi rekli da ne nosim ni "Skaj" telefon. doživeo sam ozbiljan stres, to mi je bilo apsurdno. Našao sam se sa Vladom Draganićem i otišli smo u Ritopek. Draganiću sam rekao da smatram da će mene da ubiju, on je odgovorio: "Ma, što bi tebe neko ubio?". Kad smo došli tmoa nikog nisam video. Ušli smo u kuću, bio sam srećan kad sam video da nema nikog i da nije zaseda. Markova priča je bila da idem na godinu dana na hlađenje, jer sam ja viša puta njima rekao da se plašim da će da me ubiju, a njima je smetalo što to pričam pred ekipom - rekao je Spasojević.

Sa Vladom Draganićem je rasklopio mašinu koja se tada i dalje nalazila u garaži kuće u Ritopeku. Rekao je da je mašina zapekla i počela da korodira. Istakao je da korito mašine nije moglo da se skine, pa je video da imaju šrafovi ispod mašine i da s ekorito držalo na četiri veća šrafa. Motor tom prilikom nije rasklapao. Skinuo je rđu sa mašine sredstvom koje uklanja masnoću, ali i DNK.

- Draganić je u nekom momentu stavio delove mašine u svoju "opel astru" u kojoj je oborio zadnje sedište. Stavio je gornji deo mašine tu i navodno je to preneseno na neku drugu lokaciju. Ispostavilo se da je to bila priča samo za mene. Tada smo spalili tragove koji su ostali iza ubistava - džakove od ubistva Goksija i posle Mitića nisu ništa uklanjali, ostale su fosne, noževi, najloni. Ja sam to izneo na travnatu površinu, gde samo i ranije palili. Kad je sve sagorelo, ostali su metalni delovi noževa, sekira, lisice. To sam ja izvukao sa zgraišta nekom motkom i stavio sa strane da se ohladi da posle možemo da zapakujemo i bacimo negde - dodao je.

Spasojević je ispričao da je u nekom momentu ostao sam u kući i pazio na vatru, a da je onda izašao na ulicu da čupa travu. Kada se Draganić vratio, spakovali su sve što je preostalo u zgarištu u veću kesu i seli u automobil. Skrenuli su na mesto gde je otet Goran Veličković i oko dva kilometra dalje su prosuli ono što je preostalo posle paljenja dokaza.

- Oružje sma prenosio u više navrata, prvo je bila puška sa optikom, mislim da je M76 i da ima magacin. To sam uradio po markovom nalogu od karaburme od garaže GSP. Preuzeo sam je od Blejda, Markovog kuma Slavka. Odvezao sam oružje u Ritopek. Našao sam se sa Draganićem i blizu kuće u Ritopeku u delu gde nije bilo kuća sam mu dao pušku. Marko je hteo da me časti, ali ja sam odbio, nisam želeo da uzimam bilo kakav novac od tih stvari. Sledeći transport oružja u kom sam učestvovao je bio u medakovićevoj ulici, gde sam čekao neko vreme da se nađem s tim čovekom. Video sam ga posle pola sata, popeo sam se s njim u zgradu i on mi je dao kutiju sa oružjem. Nisam zagledao, ali je bila većeg gabarita, može puška da stane. Bila je poteža, ali nisam otvarao - ispričao je Spasojević.

To oružje odvezao je na isto mesto na kom je ranije Draganiću predao pušku.

Okrivljeni saradnik je rekao da je učestvovao i u nošenju eksploziva iz Ritopeka u Pančevo. Našao se sa Markom Miljkovićem kog je pratio automobilom. Rekao je da su otišli na mesto koje Miljković naziva bunkerom i koji se nalazi u relativnoj blizini Ritopeka. Vlade Draganić mu je predao eksploziv.

- Gledao sam kako da zapakujem to i da budem bezbedan i da me ne uhvati policija. Otvorio sam kućište u automobilu i uspeo sam tu da uglavim eksploziv. Odvezao sam ga na neosvetljeni parking u blizini crkve u Pančevu. Tu su me sačekali Marko Miljković i Marko Budimir. Jedan od njih dvojice je uzeo građevinske rukavice i stavio eksploziv i upaljač u automobil. Nosio sam i bombu, kako su oni to nazivali. Veljko ili Marko, ne mogu da se setim, mi je dao zadatak da od Tajsona (okrivljeni Nemanja Đurić, prim. aut) uzmem "smart" koji je koristio jer je on imao štek ispod suvozačvog sedišta - dodao je.

Ta bomba je, kako je rekao, bila namenjena za ubistvo pokojnog Jovice Vukotića, vođe škaljarskog klana. Istakao je i da je preuzeo dron za koji su mu rekli da se za njega zakači mina MRUD i da na taj dron treba da bude nakačena bomba i da se tako izvrši likvidacija. Dron je, kako je ispričao, preuzeo od kamiondžije kod Šimanovaca. Odvezao ga je kući, a posle nekog vremena ga je odvezao na groblje Zbeg, gde da je predao istom kamiondžiji od kog je uzimao narkotike.

- Sa stadiona Partizana sam Nebojši Jankoviću nosio revolver. Rekli su da u mene imaju više poverenja, da ne ofiraju Jankovića, on im je bitan. Đeneral je to ostavio na stadionu u sandučetu za prvu pomoć. Tada sam bio sa tadašnjom nevenčanom suprugom. Zapakovao sam taj pištolj i odneo Jankoviću - istakao je.

Kada je u pitanju posao sa narkoticima. Nikola Spasojević je ispričao da su ga slali i da je više puta nosio neke kese, kao i da isprva nije znao šta nosi, ali da je kasnije već bio svestan da prenosi kokain.

- Veljko bi mi rekao da idem kod Vladimira Dimitrijevića da preuzmem količinu koja treba, nisam proveravao, ali bile su veće gramaže, nekad kilogram, nekad dva. Kad dođem u njegov servis, ostavljao sam automobil ispod radionice. Đeneral, odnosno Deda, je bio Veljkov glavni čovek koji ejkomunicirao sa kupcima. Dolazio sam tu u više navrata po narkotike i nosio ih na stadoin Partizana. tamo su se čuvali u kuhinji i tamo je bio zabranjen ulazak. Jedno vreme smo na vratima od kuhinje imali rezu i katanac. Drogu sam ostavljao ili u pica peći ili iza kuhinje gde je svlačionica za radnike. Tu ima da se podigne poklopac, kao tavan, tu su skrivane veće količine - ispričao je Spasojević.

On je rekao da je narkotike predavao okrivljenima Borisu Karapandžiću i Aleksandru Vučeljiću, kao i Belivukovim prijateljima i istakao da su se "svuda gde je Veljko držao obezbeđenje rastrurali narkotici". Okrivljenom Filipu Ivanovskom nosio je kokain u Pančevo.

- Dva puta sam izneo po kilogram kokaina na Veljkov zahtev. Jednom blizu Partizanovog stadiona među nekim zgradama. trebalo je da ih stavim u kesu, iznesem, i da ih pokupi neki čovek, a Miloš Budimir je trebalo da tom čoveku pokaže gde će da nađe kokain. Stavio sam to pored auta ili drveta i otišao. Drugi put je bio neki Crnogorac koji je pešaka ušao na stadion i ja sam mu izneo kilogram kokaina - dodao je.

Spasojević je ispričao i da je, na Belivukov zahtev, učestvovao u dva veća transporta kokaina. Prvi put je nosio oko 10 kilograma kokaina, a belivuk mu je dao kovertu sa novcem koju je trebalo da da kamiondžiji. Opazio je kamion slovenačkih tablica, rekao je šifru za primopredaju koje pred sudom nije mogao da se seti. Pretao je kovertu, a kamiondžija mu je dao veću torbu sa kokainom, koju je on odvezao u belivukovo skladište za kokain kod okrivljenog Vladimira Dimitrijevića.

- Drugi put nisamo imali znak raspoznavanja jer smo se već znali. Uzeo sam veću torbu, mislim da je bilo oko 17 kila. Deda je tada meni bio u pratnji, ako me policija zaustavi da se zakuca, opet ta neka njihova varijanta. To nisam nosio kod Dimitrijevića, već na stadionu i Veljko je odvadio tri ili četiri kocke, na njima je bila slika nekog pingvina, a ostatak kokaina je trebalo ustradan da odvezem kod groblja Orlovača, da predam kamiondžiji i to sam i uradio. Pokupio sam to sutradan, odvezao sam do groblja i tu me je sačekao kamiondžija podgoričkih tablica. Predao sam torbu i vratio se ka gradu - rekao je.

Dodao je i da je u okviru grupe pokojnom Ljubomiru Lainoviću preneo spid na Zvezdari u kom se krio nakon ubistva u Grčkoj.

Za transport od 17 kilograma je dobio 1.500 ili 2.000 evra, a 500 evra je dao spomenutom Đeneralu. Istakao je da nije imao dogovoren posao sa belivukom da prevozi, rastura, prodaje narkotike, već ga je Belivuk nekada častio novčano, nekada bi mu obnovili pretplatu za "Skaj" ili bi mu popravili automobil.

Nedelju dana posle ubistva Gorana Veličkovića, Nikola Spasojević dobija poruku od Veljka Belivuka da hitno dođe na stadion, da je neko pretučen i da ima krvi, te da treba da prekreči kancelariju na stadionu. Samo sedam dana nakon ubistva Veličkovića ubijen je Nikola Mitić.

- Kupio sam farbu i valjak za krečenje, nisam imao još para da kupim onu dršku na koju se kači valjdak. Zvao sam bratovog radnika koji je građevinac da dođe sa svojim radnikom da mi donesu to. Rekao sam im da sednu da popiju piće u restoranu jer nisam hteo nikog da uvučem u krivično delo jer sam znao da ako nešto vidiš ili saznaš da si saučesnik u tom krivičnom delu, ako ne prijaviš. Sam sam ušao u kancelariju. Hteo sam da prekontrolišem gde je tolika krv, tako mi je predstavio, kao da ima mnogo krvi. Na garnituri nije bilo krvi, ali jeste na bočnom zidu. U visini ramena je bilo par kapljica krvi na zidu. Uzeo sam špaklu i sastrugao to, a onda sam zamolio brata da mi pomogne da iznesem garnituru. Rekao sam Veljku da nema krvi na garnituri, ali on je insistirao na tome da je isečem i bacim. Zamolio sam radnika da me odveze da bacim tu garnituru na deponiju u Vinči, ali ona nije radila, pa sam je izbacio na divlju deponiju kod Pančevačkog mosta - ispričao je Spasojević.

Kako je ispričao, brat mu je pomogao oko krečenja, a njegov brat popunio je rupe koje je on napravio dok je sa zida gulio tragove krvi. Potom je zamolio momke sa stadiona da kupe sonu kiselinu, kojom je očistio pod jer se, kako je istakao, nije dobro videlo da li ima krvi jer je pod bio taman.

- Mislio sam samo da su nekoga prebili, ali sam dobio poziv da odme u kuću u Ritopeku da čuvam nekog. Onda mi je bilo jasno šta se dešava jer ko uđe u tu kuću iz nje ne izlazi živ, osim ekipe. Potom su mi javili da ne treba. Kasnije su me zvali, otišao sam do Lalićeve zgrade, gde su me čekali Srđan Lalić, Bojan hrvatin i Miloš Budimir. Bilo mi je čudno što tu nisu Veljko i Marko, ali jeste Hrvatin. Oni su me zezali jer su znali da se plašim da će mene da ubiju. Miloš Budimir je rekao: "Udavili smo sinoć ovog žicom, da te ne deranžiramo", tako su se šalili - dodao je.

Ispričao je da je preko "Skaju" pisao Veljku Belivuku da mu kaže ako će njega da ubiju i rekao da ne može da opiše koliki strah je bio u pitanju, a Belivuk mu je odgovorio da ostavi ljude koje je vozio i da se vrati kući.

- Rekli su mi da produžim pored kuće jer su se isparanoisali da ih neko prati. Lalić me je pitao da li sam poneo svoj obični telefon. Rekao sam da nisam i onda su mi rekli da ih odvezem u kuću. Uvezao sam ih u dvorište, Vlade Draganić je stajao sa desne strane. Budimir, Lalić i Hrvatin su ušli u garažu, a ja sam otišao - rekao je Spasojević.

Okrivljeni saradnik Nikola Spasojević posle pauze nastavlja sa iznošenjem neometanog izlaganja, a u nastavku svoje priče govori o otmici i ubistvu Gorana Veličkovića, za koje je istakao da je bilo 3. avgusta i da mu je taj datum ostao upečatljiv jer je u roku od nedelju dana ubijen i Nikola Mitić.

- Došao sam na stadion, Miljković mi je rekao: "Kume, trebaš mi da ispratimo vozilo do kuće u Ritopeku" i uputio me je na Vladimira Greka da od njega uzmem zatamnjenu "škodu". Rekao je da treba da ga ispratim do skretanja za Vrčin. Mislim da je on išao "BMW"-om Marka Budimira. Pošli smo put Vrčina. Marko je rekao u slučaju da ga izgubim na auto-putu da će da me čeka na isključenju za Vrčin. Rekao mi je da treba da ispratimo crni "smart", da se parkiramo kdo skretanja za Vrčin. On se parkirao i okrenuo se ka isključenju - ispričao je Spasojević i dodao da su bili pozicionirani tako da mogu da krenu za "smartom" kad ga vide na isključenju.

Miljković je trebalo da krene za automobilom, a Spasojević nekoliko minuta kasnije, da ne bi bio u vidnom polju i da osoba u "smartu" ne bi posumnjala da je u pitanju pratnja. Miljković mu je u nekom momentu preko "Skaja" napisao da pokupi okrivljenog Nebojšu Jankovića, te je krenuo preko nadvožnjaka prema Zaklopači. Nije video Jankovića na autobuskoj stnaici, pa se okrenuo, nakon čega ga je video.

- Rekao mi je da skrenem na neki zemljani put u njive. Tu ga je dočekao Veljko Belivuk. Okrenuo sam se jer mi je rečeno da se vratim kod Marka Miljkovića. Došao sam pre nailaska "smarta". Posle minut ili dva je naišao "smart" i Marko je krneuo za njim. Krenuo sam kasnije i mislim da sam u jednom momentu video Markov automobil na putu kod table za Zaklopaču. Bio je parkiran sa desne strane puta. Posle 500 metara do kilometar sam stao. Poslao mi je poruku da se brzo vratim i da stanem ispred njega - rekao je Spasojević i dodao da je Miljković potom prešao automobilom sa leve strane puta na zemljani put, gde je blokirao prolaz ka njivama.

Posle minut je Miljković krneuo i Spasojević je video "fijat doblo" koji je pratio i kolona je otišla do kuće u Ritopeku. Miljković je, kako je rekao, stao na raskrsnici u Ritopeku, a njemu je rečeno da isprati vozilo do kuće i da stoji na kapiji dok se ona ne zatvori. Nakon toga se vratio na stadion Partizana, a za Miljkovića je rekao da je otišao ka Beogradu.

- Marko je bio na stadionu kad sam došao. Zadržali smo se oko sat i po. Nisam znao ko je otet, ni šta se dešava. Marko je tražio da ga odvezem do kuće u Ritopeku. Tražio je da usput stanem da kupi sekire, korita i džakove. Kupili smo dve veće sekire za cepanje drva, dva ili tri veća korita za malter od one žilave gume i bele džakove. To smo sve stavlii u gepek. Usput je Marko komentarisao da je Veljko obećao Goksiju da će brzo da ga ubije. U kući su bili Draganić, Lalić, Janković, Belivuk. kad smo došli, oni su ušli u garažu. Sećam se da je Marko odsekao glavu Goranu sekirom jednim preciznim udarcem, to su posle komentarisali. To veće je ubijen, nije tada sečeno i mleveno telo - dodao je i rekao da mu je Belivuk dao Veličkovićevu ikonu i burmu.

Istakao je da mu je dato 200 evra, a Vladu Draganiću i Nebojši Jankoviću dato po 500 evra, što je bio Veličkovićev novac. Njemu je dat zadatak da se reši ikone i burme.

Sutradan mu je rečeno da uzme "kedi" koji je koristio njegov brat, a brata je slagao da treba da prenese materijal. Povezao je Belivuka, Lalića i Miloša Budimira do kuće u Ritopeku, a da za Nebojšu Jankovića ne može da opredeli da li ga je povezao ili je došao sam. Svi oni su, prema Spasojevićevim rečima, učestvovali u sečenju tela.

- Meni je rečeno da moram da biram da li ću da sečem telo ili ću da držim džakove kad se bude mlelo telo. Izabrao sam manje zlo, da držim džakove. Brže su radili nego kada je bilo ubistvo Gligorijevića jer su znali na koju veličinu da svedu komade tela da se ne bi zaglavljivala mašina. Mašina je tada i dalje bila u garaži. Ušao sam u skrivenu prostoriju, bilo je kao operaciona sala, na podu su bili najloni i od njih je bila napravljena zavesa tako da nisam video telo direktno, već samo obrise. Ušao sam jer je Draganić trebalo da osposobi mašinu, a u skrivenoj prostoriji na levom zidu se nalazi niša sa osiguračima. Pošto je trofazna mašina, Draganić je povezivao direktno na tablu. Ostalo mi je u sećanju da je Draganića umalo ubila struja jer je došlo do kratkog spoja - ispričao je okrivljeni saradnik.

Spasojević je rekao da mu je, dok je držao džak pored mašine, osećao mučninu zbog mirisa, a da je Belivuk stajao pored i smejao mu se. Nisu čekali noć da bi otišli do Dunava, već su se vratili u grad, pa uveče ponovo došli u Ritopek. Belivuk i Miljković su tražili da pođe sa Srđanom Lalićem i Milošem Budimirom.

- Od brace, koji se na "Skaju" zove Ludi, uzeli su džip i rekli da pođem sa njima da prospemo džakove koji su bili spremni u tajnoj prostoriji. Tada sam prvi put bio skroz dole do Dunava. Išli smo Veljko, Marko, Lalić, Miloš Budimir i ja. Došli smo do kuće u Ritopeku, uzeli džakove iz tajne prostorije, mislim da ih je bilo šest. Ne sećam se da li se Miloš Budimir presvlačio. Kad smo došli do mesta na kom sam bio za Gligorijevića, krenuli smo da se spuštamo dole, tamo može da se ide samo terencem, ima još kilometar dole. Stali smo pored Dunava i izašli smo Marko, Lalić, Budimir i ja, a Veljko je okrenuo auto da bude što bliže reci - dodao je.

Kako je opisao, Miloša Budimira su oko struka vezali konopcem da ga ne odnese reka. Budimir je do pojasa ušao u vodu, kod sebe je imao skalpel. Dodavali su mu džakove, a on je prosecao dno i prosipao sadržaj u vodu. Džakove su ubacili u gepek automobila i nisu ih palili, a potom su se odvezli na stadion.

Sudija je odredila pauzu od 30 minuta, nakon čega će Spasojević da nastavi sa iznošenjem neometanog izlaganja.

Nikola Spasojević rekao je da želi i da se izjasni na okolnosti ubistva Aleksandra Gligorijevića Pukija, za kog je istakao da im je bio drug.

- Dan pre ubistva je Veljko rekao da mu trebam da pravim buku u kući u Ritopeku, da kosim travu, rekao mi je: "Iznenadićeš se ko je u pitanju". Mene su opet preplavile sumnje. Znao sam koje su mi opcije i izabrao sam manje zlo. Kako mi je rečeno, tako sam i uradio. Ujutru sam došao na stadion Partizana, vozilo sam parkirao ispred stadiona. Koliko se sećam, u restoranu su bili Veljko i Marko. Ideja im je bila da ja Veljka pokupim kod Steka, gde će da dođe blindiranim automobilom da ne oda kuda se kreće - ispričao je okrivljeni saradnik.

Dok su se vozili ka Ritopeku, Belivuk mu je rekao da se radi o Aleksandru Gligorijeviću, a da je razlog za ubistvo to što mu Gligorijević namešta atentat koji će da bude izvršen sa susedne zgrade i da mu Gligorijević radi o glavi.

- Mene je to začudilo jer su bili baš dobri. Kod Ikee smo se našli sa Draganićem i Milošem Budimirom. Svi smo prešli u Draganićevo vozilo i otišli u Ritopek, a usput smo pokupili Nebojšu Jankovića. U kući saznajem da Marko Budimir treba da doveze Gligorijevića do kuće. Navukli su ga tako što su mu ponudili da kupi travu po povoljnoj ceni. Dali su mi zadatak da budem u dvorištu i da kosim travu. Janković je iz garaže doneo pištolj s prigušivačem i njegova uloga je bila da ga ubije ako dođe do sukoba. Janković je, inače, profesionalac - dodao je.

Kako je rekao, trebalo je da krene da kosi kada se zatvore vrata kuće, kako komšije ne bi čule kada pokušaju da ga savladaju. Plan je, napomenuo je, bilo da postave lažne torbe sa narkoticima i da, kada Gligorijević priđe da pogleda torbu, pripadnici klana koji se kriju izlete i savladaju ga. Počeo je da kosi travu kada su ušli u kuću, a u kući je posle nekoliko minuta čuo tup udarac.

- Posle nekoliko minuta sam video čoveka za kog još ne znam da je Gliga, ruke su mu bile vezane, sproveli su ga do garaže. Draganić mi s epriključio u košenju trave. Pre toga sam video. Marko Budimir je odvezao Gligorijevićev "smart". Ja sam otišao u skrivenu prostoriju i video da je to Gliga. Bio je u vešu, imao je lisice na rukama i, koliko sma čuo kroz mumlanje, govorio je: "Nisam ja, Veljo, majke mi". Razlozi su im kontradiktorni, Miloš Budimir mi je rekao da je razlog ubistva to što je Gligorijević hteo njega i njegovog brata da navuče u BiH da kupe neku drogu, pa da ih tamo ubiju. Posle je došao Marko Miljković, ne sećam se kad je Lalić došao, sve mi je bilo jako traumatično - rekao je Nikola Spasojević.

Ispitivanje Gligorijevića trajalo je oko pola sata, a onda je čuo krik i tupe udarce.

- Posle sam saznao da je Gligorijević video sekiru i cimnuo se, pa je tako izbegao udarac, a potom mu je Veljko odsekao glavu sekirom - dodao je.

Kada je Gligorijević ubijen, Marko Miljković je os Spasojevića tražio da uključi njegov "Skaj" telefon i dao mu je đifru, jer u skrivenoj prostoriji nije bilo dometa.

- Koliko se sećam, on je slikao pokojnog Gligorijevića. Miljković je rekao: "Uđi, kume", a kada sam ušao telo je bilo u plastičnom koritu od glave do pojasa, noge su mu bile zasečene na više mesta. Na leđima mu je bilo urezano izdaja. Miljković mi je rekao: "E, ovako, kume, prolaze izdajice", to je valjda bila neka skrivena poruka. Ja sam izašao iz skrivene prostorije, stvarno mi je bilo loše.  Tražil isu da razvučem najlon između tajne prostorije i mašine za mlevenje mesa koja je tada bila u garaži. U procesu mlevenja učestvovali su Draganić i Veljko. Ja sam stajao iza Veljka i držao foliju da ga ne dotiče, pošto ga je to strašno nerviralo - rekao je Spasojević.

Ispričao je da se sadržaj stavljao u providne PVC džakove, a oni u džakove za šut i da je bilo šest il iosam džakova. Nakon uništavanja tela, Spasojević je dobio zadatak da ih vozi do Dunava da prospu ostatke. Tokom dana su, kako je rekao, u dvorištu kuće u Ritopeku palili najlone, noževe, sekiru.

- "Skaj" telefon sam dobio pod Marka Miljkovića psle ubistva Gorana Veličkovića. Ostavio sam ga na zemljanom putu, oni su uzeli džakove, a Draganić je poneo kanticu sa benzinom i ranac. Sećam se da su mi rekli kad skrenem na taj zemljani put da ugasim farove, da ne privlačim pažnju. Posle sam otišao po njih - dodao je.

Okrivljeni saradnik Nikola Spasojević parkirao je kamion u kom je bilo telo Gorana Mihajlovića na placu u Surduku. Presvukli su se u kombinezone, obuli su čizme i stavili kačkete. Veljko Belivuk je od guma napravio lomačku koju je zasuo ćumurom, a potom su izneli telo iz kamiona.

- Držali su telo uspravno i tražili su da nabacim par guma preko njega, pa smo ga položili na lomaču. Veljko je sve polio benzinom i zapalio. Moj zadatak je bilo da u prednjem delu dvorišta glumim da sečem grade i orezujem voće. Ja sam to i radio i dovlačio sam grane da bi vatra bila što jača. Kad je Veljko to zapalilo, duvao je vetar, toliki dim se podigao da je to bilo katastrofa. Čak je došla i komšinica sa placa sa desne strane zbog količine dima, ljudi su mislili da je požar. Ja sam tada bio iza šupe, dok je Veljko pričao s nekim. Posle je rekao da je došla komšinica da se zabrinula zbog dima i rekao je: "Da je prišla bliže, morali bismo i nju" - rekao je Spasojević.

Opisao je da su Belivuk i Miljković tražil ida ih slika "Skaj" aparatom sa leđa pored lomače, a da je Miljković takođe fotografisao i da misli da su te slike slali okrivljenom Nebojši Jankoviću.

- To je trajalo neko vreme. Uveče, već kasno, zagasili su vatru. Veljko je rekao da već ima iskustva sa paljenjem. Uzeli su crevo i polili su lomaču sa Goranovim telom koje nije skroz izgorelo. Veljko je tražio da se korito koje sam ranije kupio napune vodom, da bi se ohladili delovi tela da može da ih iseće, kako bi mogao da ih baci sa Pupinovog mosta. Ostala su pluća, srce i neki deo rebara. Ja nisam mogao da gledam tako nešto, a Veljko je na betonskom puteljku na sitne komade isekao to što je nesagorelo. Sve su ubacili u džak za šut. Tražili su da to stavim u kamion i odvezem do Pupinovog mosta - dodao je.

Kako je rekao, iznenadilo ga je jer se na placu pojavio i Miloš Budimir, a da je njegova uloga bila da im čisti put, odnosno da ide dva kilometra ispred njih, kako bi video da li ima nekoga i da bi mogli da se reše ostataka tela. Očistili su zgarište, ostle su žice od guma i nesagoreli delovi guma. Spasojević je objasnio da su te ostatke u kolicima vozili do zadnjeg dela placa i prosipali niz liticu.

- Krećemo ka Pupinovom mostu, tako što je Miloš Budimir ispred, a Veljko i Marko iza mene. Išli smo iz Zemuna u smeru ka Pančevu. Pupinov most je tad bio polovično osvetljen. Tu gde smo mi stali, na penjanju na most, oni su stali ispred mene, a Budimir je od nekud došao iza nas. Rekli su da simuliramo da je neki udes. Veljko je istrčao iz kola. Ja sam pitao da stavimo te ostatke u tovarni deo, nije prijatno voziti se sa sagorelim delovima tela u kabini. Sad kad pričam osetim taj miris, to nikada neću zaboraviti. Ipak su stavili džak na suvozačko mesto, odakle ga je veljko uzeo i bacio sa mosta - rekao je Spasojević.

Dogovorili su se da se nađu u piceriji, a Spasojević se prisetio i da mu je Marko Miljković rekao da su mu spremili poklon jer im je pomogao. Dok su sedeli u piceriji, rečeno mu je da će mu biti poklonjen "golf".

- Ja sam rekao da ne treba, da je to preskup poklon. Ali nisam želeo ništa da uzimam, novac od takvih stvari mi nije bio potreban, mislio sam da će da me ostave na miru i da neće više da me zovu za krivična dela. Miloš Budimir je dobio "škodu superb" za to krivično delo. Kamion sam prebrisao na mestu gde je stajalo telo. Uzeo sam svoj automobil i vratio sam se kući. Koliko se sećam, kod kuće sam spalio u peći na drva stvari koje sam nosio taj dan. Rekli su mi da sutradan dođem do stadiona, da se ode u Surduk po danu da se vidi da li je nešto ostalo na tom zgarištu - dodao je.

Tada su ga, kako je rekao, uveli u podrum kuće u Surduku. Cela prostorija je bila obložena najlonom i na sredini je bila stolica. najlon su pokupili i vratili ga u šupu.

- Rekli su mi da čuvam Mihajlovića, da pazim, da je on opasan i da je ubica, da ne bi pobegao, mada nije imao kako da pobegne, kad je sav bio vezan. Bilo mi je neverovatno u čemu učestvujem, ali sam doveden pred svšen čin. To je bilo kao repriza nekih stvari. Pitao sam Mihajlovića kako se zove, rekao je da ne može da mi kaže jer su rekli da će da ga puste. Rekao je koliko ima godina, da ima suprugu i ćerku, da se tu našao jer su ga drugovi izdali i da se bavi prodajom skanka. U jednom momentu je tražio da ide u toalet, ali Draganić je rekao da ga pustim. Mislio sam da bar toliko možemo da učinimo. Uspravili smo ga, Draganić ga je držao, a ja sam uzeo kantu koja se tu nalazio i skinuo ga da može da ide u toalet, a onda smo ga ponovo položili da leži - rekao je Spasojević.

Kako je rekao, po njegovoj proceni, Mihajlović je bio ubeđen da će sutra da ga puste. Belivuk i Miljković su se, po priči okrivljenog saradnika, vratili rano ujutru i rekli mu da ide da uzme kamion i da se nađe sa milošem Budimirom da uzme svoj telefon.

- Trebalo je da kupimo pesak, da bismo prekrili telo u kamionu. Prvo sam se našao sa Budimirom, uzeo mobilni, a onda sam se čuo sa prijateljem i otišao po kamion. Uputio sam se ka stovarištu kod Pančevačkog mosta, gde sam kupio paletu peska. Mobilni sam ostavio kod kuće, kao što su mi rekli, presvukao sam se u radno odelo i otišao sam u Ritopek. Kamion sam parkirao u rikverc, da bude što bliže garažnih vratima da unesemo telo. Nisam znao da je u međuvremenu ubijen. Tamo su bili Draganić, Veljko i Marko i rekli su mi da idem da budim momka. Ja sam ušao u tjanu prostoriju, vrata su bila odškrinuta. Osvetljenje je bilo takvo da je moglo da se vidi, ali ne jasno. Goran je bio umotan u najlon, glava mu je virila, ali nisam video znake ozbiljnog nasilja, kao što je kasnije bilo. Rekao sam: "Momak, budi se", a oni su počeli da se smeju i onda su rekli da ga utovarimo u kamion i da idemo u Surduk - dodao je.

Uneli su telo u kamion i telo je prekrio vrećama peska, za slučaj da ih zaustavi policija u rutinskoj kontroli. Kako je rekao, krenuli su ka Surduku. Belivuk i Miljković su otišli ispred njega i rekli da će, ako vide policiju, iscenirati sudar, kako bi skrenuli pažnju sa kamiona.

Spasojević je u nastavku priče ispričao da je oko 20 dana kasnije bio sa Đeneralom, odnosno Dedom, kako su zvali muškarca koji je radio na poslovima sa narkoticima.

- On je vozio ispred mene i istrčao je iz automobila i pokazao mi je Veljkovu poruku na "Skaju" u kojoj Veljko traži da provedem noć sa Markom i sa njim. Ispratio sam ga do Cvetkove pijace, vratio sam mu "Skaj" telefon i krenuo sam ka Veljkovom stanu. Tu me je sačekao Miloš Budimir, tada sam ga i upoznao. Rekao mi je da mu dam svoj mobilni relefon, regularan, koji sam koristio. Moram da napomenem da me je to vratilo u razmišljanje da hoće da mi naude. Ja sam pratio Budimira do Ritopeka - ispričao je okrivljeni saradnik.

Detaljno opisujući izgled kuće u Ritopeku, ispričao je da mu je Belivuk rekao da treba da pričuva jednog momka tokom noći i da je tada prvi put video fotografiju prve žrtve klana Gorana Mihajlovića u skrivenoj prostoriji, za koju još nije znao da postoji.

- Oni su ga zvlai NN, bio je tučen, ali ne mnogo prebijen. Tada još nisam opazio Draganića, ali njega znam od ranije preko njegovog druga. Veljko me je odveo u garažu, zatvorio vrata i rekao: "E da počnemo". Nikada ranije nisam video skrivenu prostoriju. Veljko me je pitao da li tu ima neka skrivena prostorija, ali ja ništa nisam video, nikakav prolaz. Veljko je pomerio policu, gurnuo šraf u zid i otvorio vrata. Ja sam se zgranuo, nikada nisam video tako nešto. Veljko je ušao u međuprostor, pa pokucao na metalna vrata. Marko mu je valjda rekao da sačeka pet minuta, a onda je izašao iz tajne prostorije, pa su uveli mene da mi pokažu tog momka. Rekli su mi da ćutim, da ne pričam ništa - dodao je.

Kada je ušao u tajnu prostoriju, osmotrio je kako je izgledala. U prostoriji su bila razvučena dva deblja najlona, providan i zeleni, a muškarac je ležao vezan na ćebetu koje se nalazilo na najlonima, dok mu je ispod glave bio džak zemlje za cveće. Glava mu je bila oblepljena sivom armiranom trakom od nosa do čela.

- Ruke su mu bile vezane od šaka do lakata, a bile su mu vezane i noge. Draganić s epojavio u tom nekom momentu. Ja sam se iznenadio jer sam ga poznavao od ranije. Poznat mi je jer drži kafić u blizini Ribnikara, tamo sam ga i upoznao dok je još Vlastimir Milošević bio živ. Plan je bio da Draganić i ja čuvamo Mihajlovića i rečeno mi je čemu služi ćumur u Surduku i da će da ga ubiju. Ja sam bespogovorno pristao da ga čuvam. Dali su mi i pištolj, mislim da je bio CZ. Pre toga su tražili da organizujem kamion da bi sutradan mogli Goranovo telo da prevezemo do Surduka. Rekao sam da nemam kako, mobilni telefon sam ostavio Budimiru. Rekli su mi da snimim glasovnu poruku svom bratu, kako bi on kontakirao našeg prijatelja kako bi kamion bio slobodan - rekao je okrivljeni saradnik.

On je rekao da je kamion pozajmljivao i ranije i da ga je "koristio u časne svrhe", te da nije bilo čudno da traži kamion.

Nakon što je sudija prozvala prisutne, okrivljeni saradnik Nikola Spasojević pristupio je za sudsku govornicu kako bi izneo svoje neometano izlaganje.

- Veljko i Marko su me 2019. godine pre ubistva zvali da im pomognem da nađu plac, rekli su mi da ne nosim telefon. Uplašio sam se jer sam već učestvovao u ubistvu Vlastimira Miloševića i tada su mi isto rekli da ne nosim telefon. Mislio sam da će mene da ubiju jer znam u čemu su učestvovali, a znao sam da ne mogu da odgovaraju za to ubistvo. Veljko je rekao kako da ne veruješ čoveku koji seda s tobom, a misli da će da bude ubijen. Rekli su mi da se zaustavim pored kuće u Surduku gde će kasnije da spale telo Gorana Mihajlovića - rekao je Spasojević.

Kako je rekao, kada su stigli tamo, pitao je da ostane u automobilu jer je i dalje bio u strahu. Čekao je oko 15 minuta, da Belivuk i Miljković izađu sa placa, a potom su se vratili ka gradu.

- Posle par dana Belivuk me je zvao sa telefona svoje supruge. U to vreme se renovirao stan koji je Veljko nasledio od pokojnog dede u Mirijevu. Mislio sam da me zove u vezi sa renoviranjem. Tu je bila prisutna i Veljkova supruga koja nije znala da se bilo šta sprema, ni pre, ni posle, što se tiče bilo kakvih ubistava. Veljko je počeo da diktira spisak materijala i rekao da treba da osveži kuću svoje tetke. Spisak je bio nelogičan, dva kombinezona, čizme, molerske kape, najloni tanji i deblji, dva metra kabla, par metara lanca, čekić, ekseri, kreč... Nisam razumeo šta će mu to, nije se uklapalo u građevinske radove. On mi je namignuo. Bilo mi je sumnjivo, ali nisam mogao ni da pretpostavim o čemu se radi - dodao je.

Rečeno mu je da sve to ostavi u stan u Mirijevu. Nekoliko dana kasnije, prema priči okrivljenog saradnika, Belivuk je došao u Mirijevo i tražio mu je da kupi dosta ćumura i više automobilskih guma većeg promera.

- Vratio sam se u taj film da je nešto u vezi mene. Nisam pitao zašto, niti sam smeo da pitam. Pozajmio sam kamion od prijatelja. Posle dva-tri dana Belivuk mi je rekao da se nađemo u Mirijevu. Rekli su mi da ponesem one stvari sa spiska. Seli smo u kamion i krenuli smo ka Surduku, gde smo istovarili gume i sve ostalo i stavili smo u šupu. Ta kuća u Surduku ima šupu koja je ozidana do pola, a druga polovina je drvena. Vratili smo se u Mirijevo da oni uzmu svoj automobil i tu smo se rastali. Niko mi nije rekao da će da bude izvršeno bilo kakvo krivično delo, ubistvo, niti sam ja pitao - rekao je Spasojević.

Danas bi pred sudom po drugi put, s obzirom na to da je suđenje počelo iz početka zbog promene predsedavajuće sudije, svoje neometano izlaganje trebalo da iznese treći okrivljeni saradnik Nikola Spasojević, nakon čega će takođe da odgovara na pitanja.

Spasojević je, kao i druga dvojica okrivljenih saradnika, potpisao sporazum sa tužilaštvom kako bi, u zamenu za blažu zatvorsku kaznu, odao informacije klana. Prema potpisanom sporazumu, na kraju sudskoh procesa trebalo bi da bude osuđen na 13 godina zatvora.

Iako pred novim sudskim većem okrivljeni saradnici govore samo o zločinima koji su predmet optužnice, Spasojević je ranije govorio i o ubistvu karatiste Vlastimira Miloševića na šinama, ali i o četiri uistva u Crnoj Gori, za koja je podignuta nova optužnica, koja između ostalih, obuhvata veljka Belivuka i Darka Šarića.

Pripadnici klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića dovezeni su u pritvorsku jedinicu Specijalnog suda pod jakom policijskim pratnjom.

Ostatak okrivljenih, njih 12, dolaze u sud da slobode. Neki od njih brane se sa slobode od samog početka sudskog postupka, dok su drugi pušteni na slobodu tokim njegovog trajanja.