Teodora je 4 sata provela pod ruševinama u Novom Sadu, bebica je čeka: Sada je 6. dan njene borbe za život

U petak, prvog novembra, tačno pre 6 dana stravišna tragedija zadesila je celu Srbiju kada je pala nadstrešica sa Železničke stanice u  Novom Sadu, i usmrtila 14, a 3 ostavila da se bore za život.  Među teško povređenima je i Teodora M. (23) iz Kisača, majka bebe od godinu dana i studentkinja medicine.

Teodora ima teške povrede, ali podrška za njeno ozdravljenje stiže sa svih strana, od familije, ali cele Srbije koja se nada da će sve dobro da se završi.

Preporučujemo

Teodora (23) je bila na samom ulazu u Železničku stanicu kada se na nju obrušila betonska nadstrešnica teška nekoliko tona.

Spasioci su prilikom izvlačenja preživelih prisustvovali teškim prizorima, Teodoru su iz ruševina izvlačili oko 4 sata.

O tome je pričao Dragan Bjelić, volonter Organizacije za traganje i spasavanje Srbije (OTSS)

- Sećam se da smo pregovarali sa jednom ženom ispod ruševina, ali da me sada pitate šta smo joj govorili, ne znam. Važno je bilo da joj se sve vreme obraćamo, da je bodrimo i tešimo. Ona je bila izmenjene svesti, govorila neke stvari o svojoj porodici, teške reči. Sve su to stvari i emocije koje vas pogode, ali dali smo sve od sebe da ostanemo pribrani. Nakon nekog vremena uspeli smo da dođemo delom do nje, da joj lekari Hitne pomoći prikače infuziju kako bi izdržala proces izvlačenja - nakon tragedije ispričao je Dragan Bjelić.

Teodora je, kako su rekli očevici, spasiocima rekla da prenesu njenoj ćerki da je voli.

Teške povrede ove lepe mlade devojke nagnale su njenu razrednu da joj napiše pesmu, koja se širi mrežama.

Samo se probudi...

Pamtim nežnost oka ti plavog,

um britki, bliskost s drugarima svim...

Velik' je Gospod,

još ćeš nam darivati osmeh svoj blistavi,

duša mi kaže, osećam, mnim.

Još ćeš s dragim svojim u zagrljaju sniti,

s čedom milim spokojne dane nizati,

cvet mirisati, ruke suncu širiti,

svetove miriti,

mnogo hteti, sve stizati.

Samo se probudi iz tog mučnog sna,

osmejak čarobni nam pokloni,

da oblake tmurne razvitla,

da tmine teške, što prete i plaše,

s duše nam otera, skloni.

Teodori, mojoj bivšoj učenici, teško povređenoj u nesreći na železničkoj stanici u Novom Sadu.

(Telegraf.rs)