Prvi put Knele se isprepadao! S pištoljem tražio čoveku roleks i pajero, a kad je saznao koga je reketirao...

Kako se pričalo u filmu "Vidimo se u čitulji", to je bila generacija koja je želela sve, i to odmah. Prvi koji se, poput kamikaze, pojavio na ulicama Beograda, pucao "na jedan" i bez razmišljanja o posledicama, bio je Aleksandar Knežević Knele, iz beogradskog naselja Braće Jerković.

Priče o njegovim pucnjavama bez razloga, obračunima, bežanju od metkova, preplavile su prestomicu 1991. i 1992., godine kada je tranzicija zakucala na vrata. Za "primerom" Kneževića, nažalost, mnogi su sledili, a većina njih je platila životom.

Preporučujemo

Kao i sam Knežević, koji je ubijen na današnji dan pre 32 godine. Do današnjeg dana zvanična istraga nije otkrila ubicu Kneleta, koji je likvidiran u apartmanu 331 beogradskog hotela "Hajat" 28. oktobra 1992. godine. Ipak, splet dešavanja uoči ubistva govori da je Knele napravio veliku grešku.

Znalo se, naime u to vreme, da je Miša Cvijetinović "ordinirao" uglavnom u Nemačkoj, i to u Frankfurtu. Bio je u Ćentinom klanu kriminalaca, koji se u toj zapadnoevropskoj zemlji ponajviše bavio trgovinom narkoticima. Istoj ekipi pripadao je i Uške, za kojim je bila raspisana poternica zbog ubista Žapca nekoliko godina ranije u Beogradu. Družinu su činili izvesni Toni iz Hrvatske i Milisav Kerovođa, koji je za sobom imao 12 godina robije u Zabeli, jer je u nekoj kafani kod Bariča zaklao jednog gosta, s kojim se zavadio.

Miša je bio neobično zgodan i lep momak, srednjeg rasta, i atletske građe. Sa dužom kosom izgledao je kao nekakav moderni Tarzan. Svakako, zbog toga, u njega je fatalno bila zaljubljena i Ćentina ćerka.

Prilikom jednog od njegovih boravaka u Beogradu 1992. godine, verovatno sasvim slučajno, zadesio se u restoranu u kojem je tada bio i Aleksandar Knežević Knele. Iako dvadesetogodišnjak, Knele je već bio na zlom glasu zbog reketiranja dobrostojećih Beograđana, kao i zbog drugih teških krivičnih dela. Ne znajući ko je Miša Cvetinović, a ugledavši očigledno dobrostojećeg gosta, izvadio je pištolj i zatražio od njega da mu preda zlatni "roleks" s ruke i džip "micubiši pajero", čije ključeve je video na stolu ispred njega. Cvijetinović se uopšte nije uzrujao, niti je pokušao da se junači ispred uperenog pištolja. Pribrano je udovoljio Kneletu, kako je on i tražio.

Odmah po Kneletovom odlasku, alarmirao je svog "bosa" i budućeg tasta Ćentu. Nastala je opšta pometnja među svim beogradskim kriminalcima. Isprepadao se i sam Knele, kada je saznao na koga je udario. Zato je odmah prihvatio posredovanje Gorana Majmuna, da se ponovo sretne sa Mišom, i vrati mu oteto. Sastali su se u hotelu "Interkontinental" Pružio mu je ključeve džipa, a za sat je rekao da će ga doneti kasnije, jer ga je, navodno, nekome već prodao. Miša je uzeo ključeve i bez komentara se okrenuo i otišao. O pomirenju nije bilo ni reči.

Foto ilustracija: Telegraf, Profimedia, Vidimo se u čitulji

Knele je, sasvim izvesno, nanjušio da mu predstoji velika nevolja, pa se u strahu, već istog dana, pod lažnim imenom "štekovao" u hotelu "Hajat". Nikome u Beogradu nije otkrio svoje tajno mesto boravka. Docnije se ispostavilo da je iz "Hajata" telefonom razgovarao samo sa jednim svojim prijateljem u Nemačkoj.

Potraga za Kneletom u Beogradu trajala je oko mesec dana. Najednom, osvanula je vest u novinama da je 28. oktobra 1992. godine njegovo beživotno telo nađeno u sobi 331 luksuznog hotela "Hajat".

Istraga je usmerena i prema Miši, jer se o onom incidentu između njega i Kneleta već danima pričalo po čaršiji. Miša je, međutim, imao valjan alibi da je u vreme Kneletovog ubistva boravio u Nemačkoj.

U Frankfurtu je ubijen Kneletov prijatelj Darko Stanojević. Nemačka policija je zbog toga uhapsila Mišu, Ušketa i Milisava. Miša je izručen našim vlastima, zato što je, u međuvremenu, ovde za njim bila raspisana poternica, zbog sumnje da je ubio Kneleta.

U Centralnom zatvoru Miša se ponašao vrlo pristojno. Nije izazivao nikakve incidente, ni sa kim se nije sukobljavao. Vrlo se kolegijalno odnosio prema ostalima u grupnoj sobi. Štaviše, prema njima je bio nesvakidašnji kavaljer. Gotovo redovno im je, ne tražeći nikakve protivusluge, ustupao sadržaje svojih paketa, koji su mu, zahvaljujući "naročitim vezama", stizali veoma često.

Miša Dizeldorf

Tako se jednom dogodilo da mu je u posetu došao lično Ćenta. To je bio prvi slučaj da, kako se govorilo, kriminalac dođe u zatvor u posetu drugom kriminalcu. Ta poseta je, mimo uobičajenog protokola, organizovana u popodnevnim satima u izdvojenoj prostoriji za advokate. Kada su se njih dvojica tu sreli, rukovali su se i poljubili, a onda stali jedan naspram drugog i desetak minuta se samo netremice gledali. Bez ijedne jedine izgovorene reči. Izgledalo je kao da očima razgovaraju. Napokon, Ćenta je samo kratko proslovio: "Sve je u redu!", zatim se okrenuo i otišao. Miša je, očigledno, bio dirnut tim susretom. Vratio se u svoju sobu.

Kad su ostali kriminalci u CZ čuli da u jednom od blokova boravi "onaj koji je ubio Kneleta", postali su neuobičajeno radoznali. Često su zapitkivali komandire da im kažu "kako taj izgleda, "kakav je", "na koga liči", "je l` mnogo jak". Niko sa njim nije hteo da pravi kavgu, sem jednog izuzetno krupnog anonimusa, koji je od komandira tražio da "tom ubici prenese poruku da on hoće da ga razbije". Danima je to ponavljao, pa je komandiru Spiridonovu dosadilo da ga sluša. Zato je jednog poslepodneva omogućio okršaj njih dvojice, i to u kupatilu.

Miša je izazivača toliko isprebijao da je ovaj danima bio u modricama, sa pokidanim arkadama, slomljenim nosem i pocepanom usnom.

Iako se Cvijetinović prema stražarima ponašao sasvim pristojno, važio je za izuzetno opasnog tipa. Zato su kasnije, prilikom odvođenja na suđenje, u njegovoj pratnji uvek bila po trojica komandira, naoružana "kalašnjikovima". Strahovalo se da postoji opasnost da mu "vlastoručno" presude članovi "voždovačkog klana", kojem je Knele pripadao.

Printskrin: Youtube/Masan Lekic Official

Mi[a je u pritvoru u CZ proveo oko tri meseca, pa je onda pušten, usled nedostatka dokaza. Odmah po izlasku iz zatvora oženio se Ćentinom ćerkom, i nastavio da živi u Beogradu. Ostao je fanatično privržen svom tastu.

Uprkos velikoj opreznosti, Ćenta je ubijen 15. februara 1997. godine, ispred "Kluba književnika" u Francuskoj ulici u Beogradu. Miša Cvijetinović, osumnjičen za ubistvo Kneleta, nestao je, policija sumnja da je ubijen u okolini Gornjeg Milanovca.

Posle Kneletove likvidacije, Cvijetinović je pobegao iz Srbije. Viđan je po Nemačkoj, a u Beograd je, prema tvrdnjama svojih prijatelja, svraćao povremeno, u strogoj tajnosti. Po jednoj verziji, Miša je likvidiran krajem 1996. godine u Italiji, ali je ova sumnja ubrzo pala u vodu kada se posle Ćentinog ubistva, 15. februara 1997. godine, u novinama pojavila velika čitulja u kojoj se Cvijetinović oprostio od Ćaldovića!

Bilo je i onih koji su se kleli da su Cvijetinovića videli na Ćentinoj sahrani, navodno, uz njegovog brata Mosketa?! Izvori iz podzemlja veruju da je Cvijetinović, ako je zaista mrtav, najverovatnije likvidiran posle Ćentine smrti, jer je njegovom likvidacijom izgubio najmoćnijeg zaštitnika.

(Telegraf.rs)