"Sve ukazuje na psihopatologiju": Stručnjaci o dečaku osumnjičenom za masakr u "Ribnikaru" i Urošu Blažiću

U poslednje vreme, slučaj masakra u OŠ "Ribnikar" izazvao je veliku pažnju javnosti, donoseći brojne kontroverze i pitanja o odgovornosti i mentalnom zdravlju počinilaca. Proširena optužnica protiv roditelja

dečaka Koste Kecmanovića donosi nove detalje koji dodatno komplikuju ovu tragičnu priču.

Preporučujemo

Prvi psihijatrijski izveštaj o Kosti otkriva ključne informacije o njegovom psihološkom stanju, dok su patolozi i sudski veštaci istražili moguće uzroke i motivacije koje su dovele do ovog stravičnog događaja.

U emisiji "Uranak", razgovaramo sa sudskim veštakom Ljubišom Božićem, advokatom Ivanom Duzlevskim i patologom dr Dijanom Krnojelac, koji će nam pomoći da razjasnimo šta su otkrili, a šta ostaje nejasno u vezi sa Kecmanovićem i njegovim komplementarnim slučajem, onim Uroša Blažića.

Dr Dijana Krnojelac: Prikaz slučajeva u Skandinaviji

Dr Dijanom Krnojelac, patolog iz Skandinavije, ističe značaj iskustava iz drugih zemalja. "U Skandinaviji su se dogodila dva nesrećna slučaja, kao što je onaj Andersa Brejvika, koji je ubio 77 ljudi. Njegovo suđenje za terorizam pokazalo je da je maksimalna kazna 21 godina, što je izazvalo ozbiljne debate o pravilima zatvorskog sistema. Visoki zvaničnici često naglašavaju da Brejvik nikada neće biti pušten na slobodu, iako se njegovo zdravlje redovno evalvira svake pete godine.

Njegova izolacija i oštre mere bezbednosti ukazuju na to koliko je situacija ozbiljna," objašnjava dr Krnojelac. Ona dodaje da bi forenzička psihijatrija mogla da odigra ključnu ulogu u definisanju Kecmanovićevog slučaja.

Ljubiša Božić: Psihopatologija i pravna odgovornost

Ljubiša Božić, specijalista sudske medicine, naglašava da se u našem društvu često brkaju medicinske dijagnoze i pravna odgovornost. "Proglasiti nekoga obolelim nije jednostavno i može zakomplicirati

slučaj. Kecmanović je imao motiv i razloge za svoja dela, što ukazuje na njegovu psihopatologiju, ali ne znači da je oboleo. U pravnom smislu, važno je razumevanje kako se zakon primenjuje na njegov slučaj," kaže Božić.

On dodaje da postoje razlike u zakonodavstvu kada je reč o postupcima prema počiniocima sličnim Kecmanoviću, te da se mora pronaći ravnoteža između pravne odgovornosti i mentalnog zdravlja.

Proširena optužnica protiv roditelja Kecmanovića

U okviru tekuće pravne drame koja se odnosi na tragični slučaj u OŠ "Ribnikar", proširena optužnica protiv roditelja Koste Kecmanovića donosi dodatne komplikacije u ovoj već zamršenoj situaciji.

"Ubici iz 'Ribnikara' se ne sudi i neće se suditi ni po ovoj proširenoj optužnici. U ovom drugom postupku se sudi mlađem punoletnom licu, licu koje nije navršilo 21. godinu života. Njemu se ne može

izreći kazna doživotnog zatvora," ističe advokat Ivan Duzlevski, naglašavajući pravne nedostatke sistema u kojem se nalaze svi učesnici ovog slučaja. Prema rečima Duzlevskog, trenutni zakonski okvir ne omogućava adekvatne sankcije za delikvente poput Koste.

"Mi svakako nemamo adekvatnu sankciju. Priče koje čujemo, kada pričamo o Kosti, ne samo da se njemu ne sudi, već on u ovom postupku ima svojstvo oštećenog lica. Ovo krivično delo se, po pravilu, izvršava na štetu deteta," dodaje on, naglašavajući apsurdnost situacije u kojoj se maloletni počinilac nalazi u statusu žrtve. Ova proširena optužnica takođe otvara pitanje odgovornosti njegovih roditelja.

"Zalagao sam se da treba proširiti optužnicu i za ovo delo. Imamo jedno strašno delo koje nas je sve zateklo, a naši propisi nisu adekvatni u ovoj situaciji," navodi Duzlevski. On objašnjava da se otac suočava sa

kaznom do 12 godina zatvora, dok majci preti kazna do pet godina za pronađenu čauru i DNK. "Proširivanjem optužnice šalje se poruka da se njihova odgovornost mora utvrditi po svaku cenu," dodaje Duzlevski. Upravni sistem suočava se sa izazovom, jer "ovo delo je daleko lakše dokazati, iako je ono neobično postavljeno."

Ovaj aspekt se dodatno komplikuje time što je maloletni ubica, iako je imao oružje, postavljen u status žrtve zbog grubog zanemarivanja roditeljstva. Kao posledica toga, Duzlevski ukazuje na to da bi oslobađajuća presuda bila strašna poruka društvu.

"U situaciji kada nemate dovoljno dokaza, kada je optužnica u odnosu na majku klimava, strašna bi poruka bila da imamo oslobađajuću presudu," upozorava on. Ipak, ovaj slučaj takođe ističe potrebu za zaštitom porodice, jer se radi o delu koje je u suštini atak na porodicu, a naš krivični zakon to prepoznaje.

Na kraju, advokat Duzlevski naglašava: "Sankcija ne postoji u ovakvim situacijama." Ovaj pravni vakuum, kako se čini, može dovesti do daljih pitanja i debata u javnosti o efikasnosti pravosudnog sistema i načinu na koji se obračunava s ozbiljnim krivičnim delima, posebno onima koja uključuju maloletne počinioce. U ovom svetlu, slučaj Koste Kecmanovića i njegovih roditelja postaje simbol šireg problema u našem društvu, pozivajući na hitnu reviziju zakonskih okvira i načina na koji se štite prava žrtava i potencijalnih počinilaca.

Ljubiša Božić je objasnio i definiciju uračunljivosti

"Kada postoji uračunljivost, postoji svest i namera. Kada je nema, onda nema svesti i onda nije ubistvo u pravom smislu reči," rekao je Božić, naglašavajući da je u slučajevima gde osoba nije uračunljiva, ona ne može da odgovara za svoje postupke, jer nije delovala s potpunom svešću. Prema njegovim rečima, "on se leči u zatvorskim bolnicama, ali ne odgovara za delo. Nema suđenja, nema kazne, upućuje se na lečenje."

Ova objašnjenja postavljaju dodatne izazove za pravni sistem, jer se mora utvrditi da li je u ovom slučaju postojala uračunljivost Koste Kecmanovića u trenutku izvršenja dela. Božić naglašava da su ovo osnovni

preduslovi i da je ta definicija, iako možda gruba, preuzeta iz krivičnog zakona.

Advokat Duzelski ističe da vidi povezanost između slučaja "Ribnikar" , Dubone i Malo Orašje.

"Vidim jezivu vezu između slučajeva 'Ribnikar', Malog Orašja i Dubone. Postavlja se pitanje da li bi do ubistava u okolini Mladenovca došlo da se tragedija u 'Ribnikaru' nije dogodila. Zabeleženo je da je ubica iz Dubone pratio događaje na društvenim mrežama i odobravao ono što se desilo u školi dan pre. To nas dovodi do ključnog pitanja: koja je adekvatna reakcija države na ovakve situacije?

U Sjedinjenim Američkim Državama, u slučaju masovnih ubistava ili pucnjave u školama, adekvatna reakcija policije je obavezna likvidacija napadača. Ja se zalažem za fer suđenja, ali kada se susretnete sa roditeljima koji su izgubili svoje dete, teško je pronaći pravi odgovor.

Još jedna važna stvar je da prolazimo kroz različite procedure i suđenja, što dodatno nanosi bol porodicama oštećenih, kao i celom društvu. To je ono o čemu treba razmišljati u budućnosti," zaključio je advokat Duzlevski.

(Telegraf.rs/k1)